човек користио. То потврђују коштице откривене у пешчарама Америке, али и на
Скандинавском полуострву. Историја културе вишње је стара. Сматра се да је, као
пратилац трешње, пореклом из Мале Азије, која се пре почетка наше ере преко
Грчке   и   старог   Рима   ширила   у   друге   земље   Европе.   Плодове  вишње   човек   је
користио за исхрану, док се она спонтано распрострањивала. Нема тачних података
од када се у нашој земљи гаји вишња. Међутим, са обзиром да је наша држава била
често под влашћу разних освајача са високим степеном културе (Византија, Аустро-
Угарска) сматра се да су они донели вишњу и  у наше крајеве. Највероватнија
претпоставка да је вишња пренета из Грчке преко Солуна у Македонију путем
верских   просветитеља,   јер   је   позната   чињеница   да   је   у   IX   и   X   веку   Климент
Охридски обучавао своје ученике у воћарским вештинама - калемљењу и др. Може
се   претпоставити   да   је   међу   различитим   воћним   врстама   које   су   Климентови
ученици унели у наше крајеве била и вишња.
Данас се вишња гаји на свим континентима. Европа је као континент, а Русија као
земља, највећи произвођач усвету.
У структури воћарства Србије вишња се налази на трећем месту (иза шљиве и
јабуке). Годишње се код нас произведе око 105,353 тона или око 14кг по становнику.
Производња вишње у Србији је учетворостручена у току последње четири деценије,
тако да је Србија данас на петом месту у свету по производњи вишње иза Русије,
Украјине,Турске и Пољске (подаци ФАОСТАТ и РЗС).
Вишња као воћна врста има врло велики распон упогледу садржаја Ц витамина од 8
до 43мг. Она садржи изначајне количине витамина П, и мање количине А, Б1, Б2 и
различитих биоактивних материја.
У постојећем сортименту вишње 75% је наша домаћа сорта облачинска, која, осим
што је врло родна и добро прилагођена нашим условима, има и низ недостатака у
квалитету плода. Та чињеница умањује привредни значај ове воћне врсте.
Плод   вишње   има   велику   употребну   вредност.   Богат   је   у   садржају   органских   и
минералних материја. Користи се као стоно воће, а знатно више као сировина за
прераду сокова, компота, сирупе, слатка, ликера и сл. Са обзиром да је примена
пестицида минимална то се сматра веома здравом храном.
Плод вишње садржи 1.5% беланчевина; 0.5% масти и доста угљених хидрата који
су веома корисни за људску исхрану и здравље па вишњу треба користити што
више у исхрани.

Уз добру агротехнику вишња редовно и обилно рађа. Приноси се крећу у зависности
од примене агротехнике у процесу производње и до 20 тона по хектару. Сматра се
да је производња вишње веома рентабилна.

2. Дивље врсте вишње

2.1. Обична вишња (Prunus cerasus L.)

Обична вишња налази се у дивљем стању. Дрво јој је релативно ниско (око 5-6м).
Круна је округла  са танким гранама,  врло често  без изражене вођице.  Кора је
црвенкаста,   покривена   пепељастим   епидермисом.   Плод   је   ситан,многобројан,
округласт или са стране мало спљоштен са нејасном браздицом, боје је светле до
тамноцрвене.   Сок   плода   је   безбојан   или   обојен,   по   укусу   је   кисео.   Коштица   је
округла с трбушним шавом.
Жуковски (1950.) и Вењаминов (1954.) сматрају да је Oбична вишња (

Р. serasus L.

)

настала укрштањем Дивље трешње (

С. avium L.

) са Степском вишњом (

Р. fruticosa

pail.

Од Обичне вишње су пореклом скоро све племените сорте вишње које се гаје ради
плода.

2.2. Степска вишња (Prunus fruticosa pail.)

Степска вишња је друга по важности врста из које су произишле многе културне
сорте вишања. Као дивља расте поцелој Европи. Жбунастог је облика и достиже
висину до 1,5м.
Ова вишња развија многе изданке. Плод јој је слабог квалитета. Степска вишња има
добру особину што је отпорна према суши и зимским мразевима, зато је и
интересантна у оплемењивању.

2.3. Источноамеричка пешчана вишња (

Prunus pumilaL

Источноамеричка вишња расте у дивљем стању у североисточном делу САД.
Жбунастог је облика и достиже висину до 2 м. По сађењу брзо пророди и веома је
отпорна према зимским мразевима. Размножава се и резницама.
Због отпорности према мразевима, брзом пророђавању и начину размножавања,
веома је интересантна у процесу оплемењивања вишања.

2.4. Маљава (кинеска) вишња (

Р. tomentosa Thunbg.

)

3.1.3. Дивља трешња - врапчара (

Prunus avium L

Ово је најбоља генеративна подлога за вишњу. Има добар афинитет са свим
сортама вишања, које се на њој одлично развијају и расту. Има развијен коренов
систем који подноси тежа и мање плодна земљишта.
Због велике бујности сорти које се калеме на Дивљој трешњи, треба гајити (садити)
на већем растојању. Подесна је за висока и полувисока стабла. Сматра се да семе
са стабала Дивље трешње са глатком и светлом кором и са плодови ма светло
црвене боје даје хомогеније боље сејанце.

3.2. Вегетативне подлоге

Од вегетативних подлога за трешњу и вишњу користесе: изданци вишње, Колт
(

Colt

), вегетативне селекције

Pr. AviumF-12/l.

3.2.1. Изданци вишње

Када   је   реч   о   изданцима   вишње   као   вегетативној   подлози   код   нас   се   највише
користе изданци Облачинске вишње. Сорте калемљене на ове изданке су мањег
пораста   и   погодне   су   за   гушћу   садњу.Међутим,   има   доста   сората   трешања   и
вишања које су инкомпатибилне са Облачинском вишњом, а поред тога у засаду се
јавља   велики   број   изданака,   што   исцрпљује   подлогу   и   отежава   извођење
агротехничких мера, па се за сада не препоручује за масовно коришћење.

3.2.2. Colt (Р. avium х Р. pseudocerasus)

Лако се размножава и отпорна је према бактеријском раку. Развија мало изданака.
Има добар афинитет скоро сасвим сортама трешања и вишања. Сорте окалемљене
на њој рано пророде и рађају обилно.Подлога Колт код нас није дала добре
резултате ни затрешњу ни за вишњу.

3.2.3. Вегетативне селекција (

Pr. avium F -12/1)

Вегетативне селекције дивље трешње је селекционисана у Енглеској (

Ist Moling

Врло је бујна, добро се ожиљава,компатибилна је са већином сорти трешње и
вишње. У нашим условима није довољно проучена и не препоручује се за
производњу садница.
У циљу смањења бујности и ранијег почетка плодоношења и избегавања
инкомпатибилности врши се калемљење преко посредника. У неким земљама као
посредник се користи Степска вишња (

Р. fruticosa

) и сорта Крупна латова.