1
1. УВОД
По дефиницији, бука је сваки нежељени звук. То значи да свака звучна појава
(зујање, ларма, шум, галама, лупа, говор и сл.) која омета рад или одмор представља буку.
Бука је, нарочито последњих деценија, један од основних узрока комплексног оштећења
здравља, нарочито у великим, густо насељеним градовима. Некада се сматрало да је
дејство буке ограничено на орган слуха, али је данас на основу опсежних и систематских
испитивања установљено да је њено дејство много сложеније.(Видаковић)
Под одређеним условима и релативно тихи звуци могу да представљају буку, тако
да она садржи поред физичких и психолошке, тј. субјективне елементе. Оцена да ли је
неки звук бука или није, сасвим је субјективна: оно што је једном човеку бука, то неком
другом не мора бити, иако се ради о истом звуку. Њена основна карактеристика је
ометајући фактор који зависи од више величина: јачине, расподеле тонова, ритма
понављања и субјективне склоности особе 1. На пример, музика која се изводи у
дискотеци преко звучника, иако на присутне не делује као нежељени звук, доводи
непобитно до оштећења слуха у свим случајевима када се прекорачи одређена граница
звучног нивоа. (Видаковић)
Најнепријатнија, а тиме и најважнија карактеристика буке је интензитет (јачина).
Када потиче од једног извора произвољног интензитета и удаљености може се мерити и са
више или мање успеха ублажити. Ако су узрочници буке више извора (саобраћајна бука)
отежано је мерење интензитета, локација извора и спектрални садржај. При оваквим
случајевима борба је такорећи безнадежна. (Видаковић)
Све бржи темпо живота у великим урбаним срединама представља многоструки
извор буке, тиме она постаје прворазредно важан комунални проблем. Од настанка
великих градова и појаве буке, помно се прати и изучава овај проблем и констатовано је да
бука представља непредвидљиво опасно зло по здравље становништва, и то у више
аспеката. Феномену буке одавно је објављен рат, али ни једна значајна битка није
добијена. (Видаковић)
2
2. УТИЦАЈ БУКЕ НА ЧОВЕКА
Последњих деценија смо сведоци научно техничне револуције. Човек је овладао
атомском енергијом, освојио једним делом космичка пространства и увео у свој живот
најширу примену механизације и аутоматизације. Због тога и животна средина постаје
важан елемент свакодневног живота. Научно техничка револуција има утицаја на
динамику и карактер миграције људи, на демографске промене и на њихов свакодневни
живот човека. Јављају се многи фактори различите природе и порекла, који квалитативно
мењају животну средину човека. Ти фактори могу бити механичке природе (бука и
вибрације), затим поремећај електричности у смислу измењене јонизације ваздуха, дејство
магнетизма и сл. , што све указује да се животна средина човека, у градовима, изменила и
да захтева комплексно проучавање и предузимање превентивних мера у смислу заштите
здравља људи. Ко користи енергију и масу на крају умире од енергије и масе.(Николић)
Не треба заборавити да човек не умире, већ да бива постепено убијан разним,
недовољно испитаним агенаса, које га окружују, а којих је све више и више и то како у
радној, тако и у животној средини. Дејство тих штетних агенаса се манифестује кроз
читаву животну средину човека; загађену храну, воду, ваздух, буку, тло, тако да на
савременог човека, нарочито урбаног, делују многе непознате ноксе. (Николић)
Индустријска бука за разлику од комуналне, траје одређено време, у границама је
одређеног интензитета и против ње се, одређеним мерама заштите успешно боримо. Она је
за одређена радна места нормирана. Норме за индустриску буку полазе од тога, да се слух
и здравље радника уопште, за време проведено на раду не оштети трајно, тј. да се за време
16-часовног одмора организам доведе у стање "
restitutio ad integrum". Пошто је код
великог броја радних људи, који имају буку на свом радном месту, присутна и у њиховим
становима и градска бука, до такве реституције не долази, те је због тога здравље ове
популације посебно угрожено. (Николић)
Данас у свету, а и код нас, све више се поклања пажња нормама за радну средину. У
том смислу треба да се врше мерења индустријске буке, елиминушићи све остале факторе,
може да се одреди стварни степен оштећења психосоматског здравља људи који раде у
буком угроженом простору. На основу таквих испитивања предлажу се одређене норме за
буку. (Николић)
Бука од давнина предстеављала проблем. Тако је 211. год.пре н.е. издато у Кини
4
Граф. бр.1 Област и јачина учесталости осетљивости човечијег уха, по Др. Флецхеру
(Николић)
Доња крива представља ниво јачине најслабијег чистог тона који може да се чује.
Из дијаграма се види даје Кортијев орган најосетљивији на учесталости између 2.000-
3.000 Hz где је граница чујности око ~5 dB . При јачинама, изнад ових које одговарају
горњој кривој, која се назива "граница бола" а то је 120 dB, осећај се мења од нормалног
слушног осећаја у осећај нелагодности, чак и бола (120- 130 dB). Висина горње криве
приближној е константна и на нивоу око 120 dB за све фрекфенције. (Николић)
Сваки чисти тон, који се може чути, може се представити тачком која лежи негде на
површини између ових двају кривих. Само 1% становништва има тако ниску границу
чујности, као штоје доња крива. 50% становништва може чути тон учесталости од 2500 Hz
када је ниво јачине буке око 8 dB и 90% кадаје ниво 20 dB. Зато нормална аудиометриска
кривуља почине од 20 dB. Ваља рећи даје ова чујност од 20 dB само за интервал од око 200
до 15.000 осцилација у секунди. На учесталости од 1.000 осц./сец. област нивоаје око 30
dB до око 120 dB, докје на 100 осц./сец. само од 30 dB до 120 dB. (Николић)
Субјективна јачина звука се односи на осећај који се ствара у свести оног који је
5
изложен дејству звука - буке. Овај појам је чисто субјективан, насупрот објективној
количини јачине звука и не може се непосредно мерити апаратима. Наравно да субјективна
јачина расте са објективном јачином, али нема међу њима једноставне линеарне релације.
Чисти тонови, исте јачине, не производе обавезно једнако исто субјективно доживљавање -
субјективну јачину звука. (Николић)
За дејство на човека веома је значајна и висина звука. Она се односи на ону особину
осећаја звука која омогућава човеку да класифлкује један тон као "висок" или "низак".
Исто као и субјективна јачина и висина звука је субјективна количина и не може се мерити
инструментима. Висина звука је у вези са објективном количином учесталости, али не
постоји обострана једнострана веза. За чист тон константне јачине, и висина постаје све
виша са повећањем учесталости, али висина чистог тона константне учесталости постаје
нижа, када се повећава ниво јачине. (Николић)
Индустријска бука од преко 90 dB наноси оштећење слуха. С обзиром на велики
број радних места где влада бука преко 90 dB , озледе слуха су врло честе, те представљају
велики социјално-медицински проблем изазивајући трајна оштећења и инвалидност.
(Николић)
Кобратова теорија се базира на базални однос фенестреовалис и базалне мембране
која одговара фрекфенцијама 4.096 Hz; звучни таласи, чија снага удара преко фенестре
овалис се сукобљавају са инертношћу перилимфатичне течности и са отпором који срећу
ови покрети у тимпаничном каналу ове преграде, потресе и стања врло непогодна за
базалну мембрану. (Николић)
Раухова испитивања 1966. године се заснивају на биохемиским променама на
нервним влакнама, синапсама и самој слушној ћелији. Под дејством буке долази до
инхибиције ацетил - холина, која доводи до оштећења у самим слушним ћелијама и
нервним влакнима. У случају акутне трауме настаје сједне стране и поремећај
васкуларизације и одвијање метаболичких процеса у условима хипоксије, а са друге стране
постоји функционална преоптерећеност са инхибицијом стварања ацетихолина. (Николић)
Поред трансмисионе улоге, средње ухо има за задатак да штити унутрашње ухо од
прејаких звукова, тј. од оних који прелазе његов капацитет. Примећена је да средње ухо
може да спречи трансмитовање унутрашњем уху таласа притиска које имају време раста
веће од 200 м/сек., путем активности Еустахијове трубе, или чак ломљењем добоша, када
7
за иригацију спирале базалне мембране и исто тако, незнатним сужењем кохлеарног
канала у тој тачци. (Николић)
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ НИВОА БУКЕ
Нивои буке се израчунавају применом међународних или националних стандарда
који дефинишу алгоритме израчунавања. Алгоритми су углавном оријентисани ка
одређеном типу извора буке и њихова применаје ограничена само за тај извор буке.
Изузетак представља
ISO 9613
који одређује ниво буке на основу звучне снаге извора буке
и може се применити на било који извор за који је познат податак о нивоу звучне снаге.
(Видаковић )
Табела.1. Дводелни модел алгоритма за израчунавање нивоа буке (Видаковић)
Алгоритми се углавном базирају на примеру дводелног модела. У првом делу се
моделира извор буке а у другом простирање буке (од референтне тачке до посматране
тачке). Примена оба модела даје ниво буке у прорачунској тачки. (Видаковић )
Стандардизовани, најчешће коришћени алгоритми су емпиријске природе и
базирају се на простим правилима физике. Многи од њих се могу применити коришћењем
оловке и папира. Потреба да се ниво буке рачуна у више тачака и да се истовремено
посматра више извора, довела је до коришћења рачунара који омогућују брже
израчунавање, анализу и презентацију резултата у различитим формама.
За примену алгоритма потребно је дефинисати модел са изворима буке,
топографијом терена и геометријом објеката који могу утицати на простирање буке. Затим
се дефинише једна или више тачака за израчунавање и рачунару се даје задатак да изврши
прорачуне. Сви алгоритми дају укупни еквивалентни ниво буке у dB, неки имају
