Računarske mreže___________________________________________________________________
1
Uvod
Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim
izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje,
prenos, skladištenje i obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije
poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom
Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom.
Sa sve moćnijom računarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a
istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Vremenom su se mrežni
sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktičnog efikasnog okruženja za razmenu
podataka. Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima
su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost
tehnologija današnjih savremenih računarskih mreža omogućava da se sa bilo koje
tačke na planeti može povezati na mrežu i doći do željenih informacija. U poređenju
sa nekadašnjom cenom korišćenja servisa mreža, cena eksploatisanja današnjih
mreža je sve niža. Računarske mreže su danas nezamenjivi deo poslovne
infrastrukture, kako velikih, tako i malih organizacija. Poznavanje tehnologije i
korišćenje mreža čak izlazi iz okvira primene u poslovanju (koje može da obezbedi
poslovnu prednost organizacijama - npr. elektronska trgovina omogućava i malim
firmama konkurentnost na tržištu) i zalazi u ostale aspekte života čoveka postajući
deo opšte kulture.
Računarska mreža može biti prost skup dva ili više računara, koji su povezani
adekvatnim medijumom i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse.
Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti
prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se prenose računarski
podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da
se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti
uslov (elektronska pošta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od računara,
medijuma za prenos (žica, optičko vlakno, vazduh i sl.) i uređaja kao što su čvorišta,
svičevi, ruteri itd. koji čine infrastrukturu mreže. Neki od uređaja, kao što su mrežne
kartice, omogućavaju vezu između računara i mreže.
Računarske mreže___________________________________________________________________
2
1. Šta je računarska mreža?
Uopštena definicija bi glasila da je to skup računara i drugih uređaja koji su
međusobno povezani tako da mogu da razmenjuju podatke. Najosnovniji element
mreže je mrežni interfejs, element koji može biti samostalan ali i u sklopu nekog
uređaja kao što je na primer računar. Na računaru, kao mrežni interfejs
prepoznaćemo, na primer, mrežnu karticu koja omogućava računaru da se poveže na
mrežu, ali ne samo nju. Još neki interfejsi na računaru mogu da se upotrebe kao
mrežni, a na kraju krajeva računar može imati u sebi i više mrežnih kartica.
U mreži razlikujemo nekoliko vrsta elemenata:
- uređaji koji koriste mrežu za prenos podataka, to su računari, mrežni
štampači, i svi drugi uređaji kojima je funkcija da kroz mrežu šalju i primaju
nekakve korisne podatke
- aktivni mrežni uređaji čiji je zadatak da obezbede funkcionalnost mreže, to su
na primer svičevi (switch), ruteri (router), bežični uređaji i slični,
- pasivna operma, čiji je zadatak fizičko povezivanje, tu spadaju kablovi, utikači,
utičnice, i slična oprema
Svojstva računarskih mreza:
Osnovna svojstva računarskih meža su:
• Otvorenost
– dostupnost svim potencijalnim korisnicima. Pod pojmom
otvorenosti danas se podrazumeva i javnost specifikacija, koja omogućava
raznim proizvođačima ponudu kopmatibilne opreme;
• Ekonomičnost
– koja se posmatra sa stanovišta korisnika;
• Modularnost
– mogućnost nadoknadnog uključivanja novih sistema;
• Fleksibilnost
– mogućnost promene načina povezivanja u toku rada same
mreže;
• Elastičnost
– mogućnost povezivanja sa ostalim mrežama;
• Adaptivnost
– takav način upravljanja samom mrežom da se postigne
maksimalni kvalitet u odnosu na korisnika;
• Transparentnost
– mora postojati jedinstvena tehnologija, koja povezuje
korisnike na mreži;
Karakteristike računarskih mreža
Računarske mreže___________________________________________________________________
4
Danas kada su računari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni,
umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. Osnovni
razlozi za umrežavanje su:
• zajedničko korišćenje informacija
• zajedničko korišćenje hardvera i softvera
Konkretnije, računari koji su u mreži mogu zajednički da koriste:
• dokumenta (memorandume, tabelarne proračune, fakture, itd.)
• elektronsku poštu
• softver za obradu teksta
• softver za praćenje projekata
• ilustracije, fotografije, audio i video datoteke
• štampače
• faks mašine
• modeme
• CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice
Zajedničko korišćenje informacija (podataka)
Mogućnost brzog i jeftinog zajedničkog korišćenja informacija jedna je od
najpopularnijih upotreba mrežne tehnologije. Elektronska pošta je ubedljivo
najkorišćeniji servis Interneta. Mnoge firme su značajno ulagale u mreže zbog
isplativosti elektronske pošte i programa planiranja. Kada postoji zajedničko
korišćenje podataka, smanjuje se korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro
svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svima kojima je potrebna.
Postoje i situacije vezane za zajedničko korišćenje podataka kod kojih računarske
mreže ne samo da smanjuju troškove već su i jedini način na koji je ono izvodljivo.
Današnje poslovne sisteme karakteriše što kraće vreme za odgovor na zahteve
klijenata kao jedan od glavnih parametara konkurentnosti. Korišćenjem adekvatnih
informacionih sistema zasnovanih na računarskim mrežama poslovni sistemi su u
mogućnosti da pored toga što informacije pružaju neuporedivo brže u odnosu na
ostale načine informisanja (ličnim kontaktom, telefonom, faksom i sl.) te informacije
dostave sa daleko većom tačnošću (manjom verovatnoćom greške).
Kao još jedan reprezentativan primer zajedničkog korišćenja podataka putem
računarskih mreža treba navesti i Web servis Internet mreže a pre svega pretraživače
Web-a. Korišćenjem pretraživača korisnici imaju besplatan pristup milijardama
dokumenata na Web-u čiji izbor mogu odrediti pomoću reči karakterističnih za oblast
koja ih interesuje.
Računarske mreže___________________________________________________________________
5
Zajedničko korišćenje hardvera i softvera
Pre pojave računarskih mreža, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj štampač,
ploter, faks ili drugi periferijski uređaj. Jedini način da više korisnika koristi isti
uređaj je bio da se naizmenično koristi računar sa kojim je taj uređaj povezan.
Pojava mreža je otvorila mogućnost da više korisnika istovremeno koristi zajedničke
informacije, ali i periferijske uređaje. Ukoliko je štampač neophodan većem broju
korisnika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač.
Mreže se mogu upotrebiti i za zajedničko i standardizovano korišćenje aplikacija, kao
što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proračune ili baze podataka,
u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na
ovaj način se dokumenti jednostavno zajednički koriste, a postoji i dodatna efikasnost
u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program,
nego da moraju da rade sa četiri ili pet različitih programa. Kada su računari
umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku
3. Prenos podataka i osnove komunikacija
Računarske mreže___________________________________________________________________
7
•
Formatiranje podataka (message formatting) - dogovor učesnika o dužini i
strukturi podataka koji se prenose;
•
Zaštita (security) na prenosnom putu, autentičnost podataka;
•
Upravljanje mrežom (network management) – mreža je kompleksan sistem,
koji ne radi sam po sebi. Neophodno je mrežu konfigurisati, nadgledati
(monitorisati), intervenisati i inteligentno planirati za buduću namenu.
4. Topologija mreže
Pojam topologija mreže označava geometrijski razmeštaj veza i čvorova koji
čine mrežu. Čvorovi mreže su ona mesta u mreži na koja je moguće priključiti mrežnu
stanicu tj. mesta na kojem neka poruka može ući u mrežu. Veza je sredstvo kojim se
ta poruka može preneti od jednog čvora do drugoga bez obzira na fizičku realizaciju.
Čvorovi međusobno komuniciraju kroz kombinaciju logičke i fizičke veze. Fizičku
vezu čine stvarni elektromehanički sklopovi između čvorova. Logička veza
podrazumeva da dva čvora mogu međusobno komunicirati bez obzira postoji li
između njih direktna fizička veza ili ne. Veza može biti od tačke do tačke i difuzijska.
Veza od tačke do tačke povezuje dva čvora direktno. Difuzijska veza je fizička veza
koju zajednički koristi veći broj čvorova.
Postoji pet osnovnih topologija:
Topologija magistrale (bus)
Topologija zvezde (star)
Topologija prstena (ring)
Topologija mreze (mesh)
Bezicna topologija (wireless)
Pored ovih topologija postoje i :
Topologija stabla
Topologija magistrale (bus)
Magistrala
ili
sabirnica
je glavni vod koji predstavlja kičmu mreže i duž koga su
povezani
računari
u određenim razmacima. Magistrala je jedinstveni komunikacioni
kanal kojim se obavlja saobraćaj i zajednički je svim čvorovima. Ova topologija se
smatra pasivnom jer računari povezani na magistralu samo osluškuju šta se dešava
na njoj. Kad posredstvom mrežne kartice primete da su podaci na magistrali upućeni
