УНИВЕРЗИТЕТ “ УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА ”-БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
“ КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ’’- НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
СТВАРНОГ ПРАВА
ПРЕДМЕТ: ГРАЂАНСКО И СТВАРНО
ПРАВО
Ментор: Студент:
DICE
2
САДРЖАЈ:
УВОД...................................................................................................................... 3
1. ПОЈАМ СТВАРНОГ ПРАВА..............................................................................4
2. НАЧЕЛО РЕГУЛИСАЉА СТВАРНОГ ПРАВА................................................5
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ СТВАРНИХ ПРАВА........................................................6
4. ПОДЕЛА СТВАРНИХ ПРАВА............................................................................8
4.1. Ствар........................................................................................................... 10
5. ПРИПАДАК......................................................................................................... 13
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................... 14
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................15
4
Стварно право садржи правне норме које регулишу однос између људи поводом
неких одређених ствари. Према правној природи, стварно право је апсолутно и делује
према свима.
Стварно право је део грађанског права па има и опште карактеристике као што су:
равноправност субјекта, променљивост, диспозиција и имовинска санкција, али исто тако
има и бројне специфичности због кога је и самостално право.
Стварна права се могу посматрати у објективном и субјективном смислу.
У објективном смислу стварно право регулише односе поводом одређене ствари
која је и предмет настанка конкретних овлашћења у оквиру стварних права. У
објективном смислу ово право регулише односе поводом одрешене ствари која је и
предмет настанка конкретних овлашћења у оквиру стварних права.
У субјективном смислу право је овлашћење које правни поредак ставља лицу на
располагање ради остварења његове сопствене воље и интереса, а друга лица ће се
уздржати од нечега или ће нешто учинити. У оквиру субјективних права, поред поделе на
апсолутна и релативна, при ужој подели наилазимо на стварно право, као део грађанског
права. Ово право садржи правне норме које регулишу односе меду људима поводом
ствари.
С обзиром на однос регулисан овим правом (између људи и ствари) може се рећи
да је наглашен друштвени аспект. С тим у вези, односи у погледу ствари могу се јавити
као фактички и као правни односи. Фактички однос се састоји у располагању или
коришћењу неког лица одређеном ствари и његовим односом према истој, без уласка у
правну суштину. Правни однос се успоставља између носиоца неког стварног права и
осталих субјеката дужних да поштују стванроправна овлашћења неког субјекта на
конкретној ствари.Уколико дође до непоштовања поменутог овлашћења носилац стварних
права располаже одређеним инструментима правне заштите.
По свом садржају стварна права се деле према врсти овлашћења носиоца права
према одређеној ствари, и овом поделом имамо права својине и ограничења стварног
права. Право својине је апсолутно право које свом титулару даје потпуну и искључиву
власт над стварима, док ограничења стварног права омогућују титулару права ограничену
власт.
5
Обзиром да су стварна права преносива, јављају се правни и економски промет
стварних права. Правни промет подразумева пренос субјективних апсолутних права са
једног титулара на други, а економски пренос разних ствари из последа једног у посед
другог лица са или без преноса субјективних права везаног за ствар из предмета.
Односи који се састоје од скупа овлашћења и обавеза на страни различитих
субјеката су стварноправни односи.
Обележја стварног права:
Својина са модалитетима (својина, заједничка и етажна својина)
Права коришћења службености, суседска права, а неки убрајају и закуп у ова права
Права обезбеђења или уновчења: залога, неакцесорна права уновчења.
Права пречег стицања: право прече куповине (закупа, присвојења)
Мешовити облици: реални терет (посебно искоришћење + обезбеђење).
1
2. НАЧЕЛО РЕГУЛИСАЉА СТВАРНОГ ПРАВА
Начела стварног права су:
Начело апсолутности- значи да ималац стварних права ужива правну заштиту у
односу на треће лице, за разлику од облигационих (релативних) права код којих
постоји корелација између права и обавеза између тачно одређених лица. Зато се
каже да стварна права делују према свима.
Начело непосредности- Непосредност означава субјективну страну стварних права,
садржану у власти имаоца према одређеној ствари и то је позитивна страна сваког
субјективног стварног права. Али непосредност не значи, да ималац стварног права
не може вршити своје право посредно преко трећег лица, јер тиме се не умањује
његова правна власт, као што се понекад мисли.
Начело публицитета- Помоћу начела публицитета обавештава се спољни свет да
неко лице има стварно право на некој ствари. У погледу покретних ствари то се
показује поседовањем ствари, јер се стварна права на покретним стварима стичу
моментом предаје ових ствари. Kод непокретности су ствари права виђива тек
1
Хибер, Д., Грађанско и стварно право, Универзитет у Београду, Службени гласник 2013. стр. 88-96.
