СЕМИНАРСКИ РАД
ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ТЕМА: МОТИВАЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ
Мотивација запослених
Садржај:
Увод............................................................................................................................................
3
1. Дефинисање
појмова............................................................................................................4
1.1
Мотиватори..............................................................................................................5
2. Развој теорије
мотивације....................................................................................................5
3. Подстицање успешности на
раду......................................................................................12
4. Употреба мотивацијских
техника......................................................................................13
4.1. Материјалне
компензације..................................................................................13
4.2. Плата као фактор
мотивације..............................................................................13
4.3. Нематеријалне
компензације..............................................................................15
5. Вођење кроз
мотивисање...................................................................................................16
6.
Закључак..............................................................................................................................18
2
Мотивација запослених
се знатно допринети повећању мотивације и задовољства запослених.
Мотивација запослених није само психолошки и социолошки проблем
рада и радног понашања. Узрок одређеног понашања човека је
унутрашњи психолошки покретач који га тера на неку активност, па
учинак појединца не зависи само од његове способности већ и од његове
мотивације. Задатак менаџера је да схвати људску сложеност,
мотивацијске теорије и да у зависности од околине изабере и примени
материјалне и нематеријалне мотивацијске технике.
1. Дефинисање појмова
4
Мотивација запослених
Да би се процес мотивације за рад лакше и обухватније схватио и
анализирао потребно је пре свега дефинисати основне појмове : појaм
мотива, процеса мотивације и мотивације за рад. Постоје различита
схватања појма мотива, а једно од најчешћих мотиве дефинише као
унутрашњу покретачку снагу човека која подстиче и усмерава његово
понашање. Мотиви се често поистовећују са потребама, ставовима,
интересима, циљевима. У основи сваког мотивисаног понашања стоји
потреба које човек постаје свестан и чијем задовољењу тежи.
Мотивација је процес свесног покретања и усмеравања активности
човека ка остварењу одређеног циља. Сваки процес мотивације се може
објаснити на два начина, у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу то је
процес који се остварује између потребе и циља. У ширем смислу то је
процес од почетка спознаје одређене потребе, схватања њене
неопходности, па све до њеног задовољења, чиме се иницира нова
потреба. Тако се остварује мотивациони циклус понашања, који се може
схватити као круг који почиње јављањем неке потребе, а завршава се
остварењем циља. Између потребе и циља се налазе препреке које
мотивационим циклусом треба савладати. Код нижих мотива
мотивациони циклус је једноставан, док је код виших мотива сложен и
садржи низ физиолошких и психолошких трансформација.
Пошто је мотив изазван и активност почне да се остварује може
доћи до тога да он буде задовољен и незадовољен. Последице су
различите. Стално задовољавање мотива охрабрује личност, она стиче
поверење у себе. Незадовољавање мотива доводи до незадовољства
човека који губи поверење у себе и пасивизира се.
Може се закључити да су мотиви и циљеви основа сваког
мотивисаног понашања, међусобно су чврсто повезани. Мотивација за
рад представља систем метода, поступака и радњи којима се подстиче,
усмерава и појачава одређено понашање радника у процесу рада у циљу
остваривања повољнијих ефеката. У основи сваке мотивације за рад
налазе се мотиви. Постоји неограничен број мотива, веома разноврсних
по свом карактеру, значају, интензитету, трајности по могућности и
начину задовољавања. Због тога постоје различите поделе и
систематизације, а најчешћа је подела на : биолошке (урођене,
примарне, основне или базалне) и друштвене (стечене, секундарне,
изведене).
5
Мотивација запослених
промењеног дејства појединих мотиватора. Што се тиче хијерархије
мотиватора, они своје место на хијерархијској лествици заузимају у
зависности од броја и значаја потреба које се њима могу задовољити.
Мотиватор којим се задовољава већи број потреба заузима више место у
односу на мотиватор којим се задовољава мањи број потреба. Дакле,
позиција мотиватора на хијерархијској лествици зависи од њихове
вредности, која је сразмерна њиховим могућностима да задовоље
одређене човекове потребе. Вредност радних мотиватора зависи и од
броја запослених на које се одражавају. Што је више запослених на које
одређени мотиватор утиче већа је и вредност тог мотиватора.
2. Развој теорије мотивације
Организацијска искуства још од далеке прошлости показују да су
рад, борба или други облици понашања припадника организација
покретани врло разноврсним мотивима. Велике војсковође разних
времена, као и велики предузетници, знали су да њихове следбенке
некад покреће страх, а некад нада, некад опипљива материјална корист,
а некад саосећање или осећај припадности, једном дубока сумња, а други
пут вера у успех или победу. Ипак, у појединим периодима и појединим
врстама организација пренаглашавана је вредност једних мотива на
рачун других, обично у функцији неке идеолошке оријентације,
организацијске доктрине или пословне филозофије. Тако је у првим
деценијама 20. века, у оквиру учења о научној организацији рада,
преовладавало становиште да је најмљени индустријски радник
мотивисан искључиво зарадом, односно, платом. Тај концепт радника
као економског човека је сепаратизовао економску мотивацију
запослених у радним организацијама од осталих аспеката мотивације,
који су се испољавали у њиховом породичном животу и другим
приватним сферама.
Оснивач ове, класичне теорије организације, сматра се F.W.Taylor.
Класична теорија организације у вези са мотивацијом предвиђа да
уколико се радницима понуди материјални стимуланс, онда ће га они
изабрати као средство за повећање производње и продуктивности рада.
Истраживања која су извели Elton Mejo, Fric Retlisberger, i Vilijem
Dikson у фабрици Hotorn, Western electrick company, близу Чикага у
многоме су оспорили класичну теорију организације. Ова теорија носи
назив неокласична теорија организације и почела је так ошто је серија
7
