Ekološki standardi za zračenje

EKOLOŠKI STANDARDI ZA ZRAČENJE

(Seminarski Rad)

Student:

Mentor:

Prof. 

Banja Luka, novembar, 2016.

Seminarski rad

Stranica 2 od 16

SADRŽAJ

1. UVOD………………………....................................................................…………..…3

1.1. Elektromagnetno zračenje…….......…...............................................................…4

1.2. Podjela štetnih zračenja……………………….............................…………..…...5

2. EKOLOŠKI STANDARDI ZA ZRAČENJE………..........………………………..…...7

2.1. Razvoj standarda u oblasti RF zračenja……................……………………….....7

2.2. Evropski standardi……............................………..…….....……………….……10

2.3. ICNIRP standard..................................................................................................11

2.3.1. Osnovna ograničenja.................................................................................12

3. ZAKLJUČAK................................................................................................................15

4. LITERATURA...............................................................................................................16

Seminarski rad

Stranica 4 od 16

mnogo godina mogli da otkriju kosmička i zemaljska zračenja. Od tada su i prvi podaci o 

“zmajskim crtama”. 

Kineski   car   imao   je   i   posebno   obučene   stručnjake,   koji   su   uvijek   prije   početka 

izgradnje neke stambene građevine istraživali gradilište kаkо se ista ne bi izgradila na mjestu 

na kojem iz zemlje dolaze “zli duhovi”, koji donose nesreću i bolest. Sa zdravim i štetnim 

zračenjima bili su upoznati i stari Persijanci, Kelti, Egipćani i drugi kulturni narodi.

1.1. Elektromagnetno zračenje

Zračenje je prenos energije putem čestice ili talasa. Zračenje koje se prenosi putem 

čestica (neutron, proton, mezoni i dr.) se naziva korpuskularno zračenje, a ono koje se prenosi 

u   obliku   talasa   se   zove   elektromagnetno   zračenje.   Elektromagnetno   zračenje   predstavlja 

promjenu   elektromagnetnog   polja   u   funkciji   vremena.   Ovo   zračenje   je   nosilac 

elektromagnetne interakcije (sile) i može se interpretirati kao talas ili kao čestica, u zavisnosti 

od slučaja. 

Čestice koje kvantifikuju elektromagnetno zračenje su fotoni. Svako naelektrisanje 

promjenom brzine kretanja generiše elektromagnetno polje. Ova informacija se prostire kroz 

prostor   brzinom   svjetlosti   i   osobine   odgovarajućeg   elektromagnetnog   talasa   su   direktno 

vezane   za   dinamiku   promjene   kretanja   naelektrisanja.   Alternativno,   ako   elektromagnetno 

zračenje gledamo kao emisiju čestica (fotona), energija koju one nose je direktno vezana za 

talasnu dužinu, odnosno učestanost talasa.Što je veća učestanost to je veća energija fotona. 

Tačan odnos je opisan Plankovom relacijom 

E = hν

 gdje je 

E

 energija fotona, a 

h

 je Plankova 

konstanta, dok je 

ν

 frekvencija talasa.

Osobine elektromagnetnog zračenja zavise od njegove talasne dužine i kao takve se 

dijele   na   električne,   radio   i   mikro-talase,   zatim   na   infracrvenu,   vidljivu   i   ultraljubičastu 

svjetlost, X-zrake i gama zrake. Cijeli obim talasnih dužina elektromagnetnog zračenja se 

zove 

elektromagnetni spektar

.

Dejstvo ovih talasa na čovjeka varira u zavisnosti od frekvencija i amplituda signala, 

kao i udaljenosti od predajnika (bazne stanice) i trajanja izloženosti ovim talasima. Današnja 

ispitivanja   nedvosmisleno   ukazuju   da   zajedničko   delovanje   geopatskih   polja   sa   štetnim 

dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Seminarski rad

Stranica 5 od 16

1.2. Podjela štetnih zračenja

Geopatogena zračenja su štetna zračenja čiji se izvori nalaze ispod površine zemlje. 

Njihovu pojavu može da izazove sve ono što presjeca, raslojava ili na bilo koji drugi način 

remeti prirodne homogenosti Zemljinih slojeva. U ovu grupu zračenja spadaju:



Zračenje podzemnih vodenih tokova;



Zračenje ruda i mineral;



Zračenje geoloških pukotina (loma);



Zračenja nastala raspadanjem organskih materija.

Kosmička zračenja su oblik geopatogenog zračenja koji je prisutan na svakom mjestu 

Zemljine   površine,   u   određenom   geometrijskom   rasporedu.   Ova   mrežna   zračenja   nastaju 

interakcijom kosmičkih sila sa Zemljinim gravitacionim i magnetnim poljima. Linije mrežnih 

kosmičkih zračenja nisu štetne same po sebi, ali postoji mogućnost da se na njih prenese snop 

štetnih zračenja nekog drugog porekla, formirajući čvorove. Kosmička zračenja formiraju 

sljedeće mreže:



Hartmanova

 globalna mreža (pravac S-J i I-Z)



Karijeva

 globalna mreža (pravac S-I i J-Z)

Tehnička zračenja - sa početkom industrijalizacije i pojavom novih tehničkih uređaja 

različitog  porekla i  namjene,  pojavili su  se  i novi  tehnički  izvori  zračenja.  S napretkom 

tehnologije i potrošačke elektronike, štetnost ovih zračenja se iz dana u dan povećava, ali se 

istovremeno   povećava   i   ekološka   svjest   ljudi.   To   područje   je   dugo   vremena   bilo 

zanemarivano, pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni 

izvor zračenja. Tehnička zračenja se mogu podijeliti u sljedeće grupe:



Nejonizirajuća:

  električna   (struja),   elektronska.   Nejonizujuća   zračenja   su 

elektromagnetna  zračenja  sa  energijom  manjom od  12,4  eV.  Ovo  zračenje 

nema dovoljno energije da izazove jonizaciju u živim organizmima. Prirodni 

izvori nejonizujućeg zračenja su rijetki i izrazito slabi. To su Sunce, udaljeni 

pulsari,   ostali   svemirski   izvori   i   zemaljski   izvori   (munja).   Razvojem 

električnih uređaja, gustina elektromagnetne energije oko nas je mnogo veća 

od prirodnih nivoa.



Jonizirajuća: 

alfa zraci (jezgro helijuma), beta zraci (elektroni) (-), neutroni 

(nenaelektrisane čestice), gama i x zraci (em energija);