POSLOVNA EKONOMIJA I FINANSIJE
SEMINARSKI RAD
Premet: Poslovna anliza
Tema: Metode u poslovnoj analizi
Student:
Jelena Cvetkovic
83/08
Novi Sad, 2011
UVOD
Metode ispitivanja su zasnovane na poznatim teorijskim naučnim
postavkama dialektičkog materijalizma, teorije sistema i informacija, kao i drugih
srodnih ekonom.nauka, makro i mikro aspekta.
Tako se obezbeđuje da se pomoću analize poslovanja dođe do objektivnih,
naučno zasnovanih, analitičkih zaključaka. Osnovne metode analize su metode
upoređivanja i raščlanjivanja. Metoda upoređivanja se sastoji u sagledavanju
odnosa, a metoda raščlanjivanja u oceni sadržinskog sastava predmeta posmatranja.
Od ostalih metoda najčešće se koriste metode uzročnosti i eliminasanja.
Pristup tretiranju metoda i njihov izbor u analizi je, u stvari, traženje
odgovara na pitanje: kako analizirati?
Reč je, zapravo, o onim metodama kojima se osmišljeno i racionalno
operacionalizuje proces analize, odnosno »neprekidan proces sistematskog
ispitivanja i ocenjivanja.«.
Već iz ove polazne odrednice poimanja analize kao procesa ispitivanja i
ocenjivanja izbija zahtev za izborom metoda kojima se operacionalizuje ispitivanje i
metoda kojiima se u procesu ocenjivanja ono do čega se u ispitivanju došlo
osmišlčjava u jednu logičku celinu - spaja, sintetizuje. Drugim recima, metoda
kojima se u procesu analize na temelju metodski razvijene indukcije dolazi ponovo
do saznanja u tom procesu analize dedukcijom.
1
Novi Sad, 2011
osnovna metoda naučnog proučavanja, ali joj se daje značaj zajedničke metode svim
metodama ispitivanja. To nije sporno, jer se sintezom završava analiza.
Time se, u suštini, ne derogira njen tretman u sklopu osnovih metoda, samo
se ističe kao jedinstvena metoda ocenjivanja (sinteze) osmišljenih pojedinačnih
delova u novu
logičnu celinu iz koje se ciljem analize dolazi do ispoljene zakonomernosti u
poslovanju preduzeća.
Za ispitivanje u analizi nisu dovoljne samo polazne osnovne metode
uporedivanja i raščlanjavanja. Po njihovoj primeni u metodici analize sledi
ispitivanje i prezentovanje relevantnih uzroka odnosno faktora uticaja na
poslovanje i razvoj preduzeća. Oni se moraju svestrano ispitati i kvantificirati, ali i
izdiferencirati na one koji podstiču i na one koji ograničavaju ili usporavaju
efikasnost i efektivnost u poslovanju i razvoju preduzeća.
Međuzavisnost procesa, uslova (faktora) i efekata (rezultata) u jedinstvenom
procesu poslovanja i razvoja preduzeća, neminovno nalaže zahtev permanentnog
ispitivanja jačine tih veza i odnosa i njihovog uticaja na efikasnost i efektivnost
poslovanja i razvoja preduzeća.
Očigledno, oba aspekta ispitivanja u analizi su nezaobilazna. Oni se ne mogu
obuhvatiti metodama uporedivanja i raščlanjavanja, stoga su primerene ovim
aspektima ispitivanja metode:
izolacije (ili eliminacije), i korelacije.
Ove metode analize po svom značaju u procesu ispitivanja upotpunjavaju
osnovne metode, odnosno, dobijaju tretman osnovnih metoda u analizi poslovanja
preduzeća.
Opredeljujući se za osnovne metode kojima se , već u startu operacionalizuje
proces ispitivanja i ocenjivanja u anlizi, teorija i praksa analize tu su nedvosmislene,
u konkretnom opredeljenju za metode:
Upoređivanja
Raščlanjavanja
Uopštavanja (sintetizovanja)
Sva ispitivanja se ne mogu obuhvatiti prethodno navedem metodama , s` toga
su primerene sledeće metode ispitivanja:
Izolacije (ili eliminacije)
Korelacije.
3
Novi Sad, 2011
1.1.
Metoda uporedivanja
Nije slučajno što kao prvu od osnovnih metoda uzimamo u razmatranje
metodu uporedivanja. Ako predmet, odnosno element analize posmatrani u dva
različita vremenska perioda ili u dva različita prostora imaju iste karakteristike, a uz
to su kvantitativno izraženi istim jedinicama mere i te jedinice mere imaju istu
vrednost onda se analiza svodi na upoređenje, čime se daje odgovor na pitanje: šta je
veće ,,jedinica’’ mere ili masa koja se meri, odnosno da li je ono što se meri
kvantitativno jednako,veće ili manje od onog čime se merenje vrši. Iz ovog izlazi da
upoređenje može biti vremensko i prostorno. Pored toga, upoređenje može da bude
s normom. Najzad, kvantitativno ostvaren predmet ili element analize može da se
upoređuje sa pravilom, odnosno zakonom ili dase tumači aksiomom. Dakle,
upoređenje u analizi može da bude prema:vremenu, prostoru, normi, pravilu
i aksiomu.
Vremensko upoređivanje
.
Pri vremenskom upoređivanju ,,jedinice’’ mere
imase koja se meri moraju imati istu vremensku dimenziju, naravno u različitim
vremenskim periodima. Ista vremenska dimenzija znači da broj jedinica vremena
relevantnih za nastanak pojave ili stanja u svakom period umora da bude isti. Tako,
na primer, ako se upoređuje vrednost ostvarene proizvodnje u tekućem i
prethodnom mesecu onda broj radnih dana i u tekućem i u prethodnom mesecu
mora biti isti. Ukoliko, to nije slučaj, da bi ,,jedinica’’ mere (ovde je to vrednost
ostvarene proizvodnje u prethodnom mesecu) i masa koja se meri (ovde je to
vrednost proizvodnje u tekućem mesecu) bile uporedive moraju se, prethodno,
svesti na istu vremenskudimenziju. Pretpostavimo da je u prethodnom mesecu
ostvarena vrednostproizvodnje bila 2.880.000, a u tekućem 2.760.000 dinara. Iz ovog
izlazi da je ostvarena vrednost proizvodnje u tekućem manja nego u
prethodnommesecu. Ova konstatacija tačna je samo ako je broj radnih dana u oba
meseca bio isti. Uz pretpostavku da je broj radnih dana u prethodnom mesecu bio 24
a u tekućem mesecu 23, vrednost ostvarene proizvodnje u tekućem mesecu jednaka
je vrednosti ostvarene proizvodnje u prethodnom mesecu. Tek je sada vrednost
ostvareneproizvodnje u tekućem periodu uporediva s vrednosti proizvodnje u
prethodnom mesecu, jer je vremenska dimenzija oba perioda ista. Ova uporedivost
je valjana uz uslov da su i druge karakteristike ,,jedinice’’ mere imase koja se meri
iste, što znači da nema promena u tehnologiji proizvodnje i asortimanu proizvodnje,
da je vrednost proizvodnje izražena u istim jedinicama mere (u našem slučaju to je
dinar) i da jedinica mere ima istu vrednost, tj. da je cena koštanja odnosno prodajna
cena po jedinici proizvodau oba meseca ista.
Upoređenje u prostoru
- znači da je ,,jedinica’’ mere kvantitativni izraz
pojave ili stanja jednog preduzeća, a da je masa koja se meri kvantitativni izraz iste
pojave ili stanja drugog preduzeća. Jasno je daoba kvantitativna izraza moraju da
4
