SEMINARSKI RAD IZ
KRIMINALISTIKE
Tema:
METODIKA RASVETLJAVANJA
KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIŠTVA
Mentor:
Autor:
2
Prema podacima Saveznog zavoda za za statistiku
4
u periodu od 1991. do 1999. godine
prisutan je značajan porast navedenih dela na području Srbije. Statistički podaci ukazuju da se
broj prijavljenih lica za ova dela znatno povećao od 1991. kada je npr. bilo prijavljeno 563 do
2587 prijava u 1994. godini, što je gotovo 5 puta više, da bi potom postepeno broj opadao i
ponovo u 2000. i 2001. godini pokazao trend porasta (3502 prijave).
2. POJAM KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIŠTVA
Obeležja krivičnog dela razbojništva su određena u odredbi člana 206. Krivičnog
zakonika
5
(KZ) na sledeći način:
1. Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo
oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
2. Ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se
kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
3. Ako je delo iz st.1. i 2. ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom licu sa
umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do
petnaest godina.
4. Ako vrednost ukradenih stvari iz stava 1. ovog člana ne prelazi iznos od deset hiljada
dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku kroist, učinilac će se kazniti
zatvorom do tri godine.
5. Za pokušaj dela iz stava 4. ovog člana kazniće se.
Dakle, ovo krivično delo se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari od drugog lica
upotrebom sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život i telo u nameri da se njenim
prisvajanjem pribavi za sebe ili drugog protivpravna imovinska korist.
4
Statistički godišnjaci Jugoslavije (1991-1999), Savezni zavod za statistiku, Beograd.
5
D. Jovašević, Krivična dela razbojništva i razbojničke krađe u teoriji, praksi i uporednom pravu, Bezbednost,
Beograd, broj 2/2002. godine, str. 244-249.
3
Krivično delo razbojništva predstavlja specifično imovinsko krivično delo sa elementima
nasilja, pa se stoga u leteraturi ono ubraja u nasilnički kriminalitet. Mada se razbojništvo upravo
vrši u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugog, što ukazuje da ono u
svom biću sadrži elemente krađe, to ipak nije poseban, pa ni teži oblik krađe, već je samostalno
krivično delo sa posebnim obeležjima bića krivičnog dela
6
.
2.1.
Objekt zaštite
Kod krivičnog dela razbojništva se kao objekt zaštite smatra imovina, iako se u dostupnoj
literaturi smatra da je ovo delo istovremeno upravljeno i protiv života i telesnog integriteta
pasivnog subjekta
7
, na osnovu čega se ovo delo i svsrtava u nasilnički kriminalitet. Imovina
predstavlja vrednost koju poseduje neko pravno ili fizičko lice. Posedovanje imovine je zaštićeno
zakonom a protivpravno prisvajanje ili oštećenje iste se smatra kriminalnim deliktom.
Uopšteno rečeno, objekt zaštite kod krivičnog dela razbojništva predstavlja imovina ili
pravo na imovinu, kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Pošto imovina predstavlja skup
imovinskih prava i interesa, ovim se krivičnim delom ugrožava imovina koja se sastoji od
predmeta, imovinskih prava kao i interesa vezanih za date predmete. Imovina je svojina jednog
lica koja se može javiti u obliku pokretne ili nepokretne stvari ili drugih imovinskih prava i
interesa koji se mogu izraziti u novcu.
Ustavom Republike Srbije
8
iz 2006. godine u članu 58. predviđa se zaštita prava na
imovinu. Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu
zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način
korišćenja imovine. Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili
kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
6
D. Jovašević, Leksikon krivičnog prava, Beograd, 2006. godine, str. 562.
7
R. Kovačević Kuštrimović, Građansko pravo - opšti deo, Niš 1997. godine, str.125.
8
Službeni glasnik Republike Srbije broj 98/2006.
5
Kao pokretna stvar u smislu člana 112. stav 16. KZ smatra se i svaka proizvedena ili
sakupljena za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i računarski podatak i
računarski program
11
. Računarski podatak je prema slovu zakona predstavljena informacija,
znanje, činjenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrađuje ili pamti ili je unet, obrađen ili
zapamćen u računaru ili računarskoj mreži (član 112. stav 18. KZ). Računarski program je pak
uređeni skup naredbi koji služe za upravljanje radom računara kao i za rešavanje određenog
zadatka pomoću računara (član 112. stav 19. KZ).
2.3.
Radnja izvršenja dela razbojništva
Krivično delo razbojništva se sastoji od prinude i krađe (kojoj prethodi prinuda i koja
predstavlja sredstvo i način njenog vršenja). Prinuda se primenjuje u cilju savladavanja otpora
vlasnika pokretne stvari i nasilnog prisvajanja ili oštećenja tuđe pokretne stvari. Ovo krivično
delo je započeto primenom sile zbog čega nebitno da li je došlo do realizacije druge faze
izvršenja dela (oduzimanja stvari). Takođe za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno da
sila koju je učinilac upotrebio radi oduzimanja tuđe pokretne stvari bude takvog intenziteta da bi
se njome mogao savladati otpor oštećenog. Dovoljno je, naime, da je upotrebom sile stvorena
upravo takva situacija u kojoj je došlo do oduzimanja tuđe pokretne stvari
12
.
Sila i pretnja da će se napasti na život ili telo drugog lica se primenjuju u cilju slamanja
otpora ili sprečavanja očekivanog otpora368 prema licu od koga se stvari oduzimaju, ali je
moguće da budu primenjene i prema nekom drugom, njemu bliskom licu, licu koje je priteklo u
pomoć ili se zateklo na mestu izvršenja dela. Za postojanje krivičnog dela razbojništva je bitno
da se radnja izvršenja preduzima na određeni način i u određenoj– nameri da učinilac za sebe ili
drugog pribavi protivpravnu imovinsku korist. Ova namera mora da postoji na strani učinioca u
vreme izvršenja dela, ali ona ne mora da u svakom konkretnom slučaju bude i ostvarena.
Okolnost da je oštećeni pod dejstvom prinude sam predao stvar učiniocu dela ne može se tretirati
kao njegovo ponašanje u smislu slobodne dispozicije sopstvenom imovinom. Za postojanje
pretnje nije bitno da li je ona mogla biti ostvarena ili ne. Bitno je da lice kome se preti ima
osnova da u konkretnom slučaju shvati pretnju kao ozbiljnu i moguću
13
.
11
Z. Stojanović, O. Perić, Krivično pravo, Posebni deo, Beograd, 2000. godine, str.253
12
D.Jovašević, Komentar Krivičnog zakona Republike Srbije sa sudskom praksom, op.cit. str.310-315.
13
M. Singer, Razbojništva i razbojničke krađe, Priručnik, Zagreb, broj 1/1981. godine, str.32-43.
