Висока грађевинско – геодетска школа
Београд
Семинарски рад из Екологије
на тему:
ЕНЕРГЕТСКА
ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА
И ЕНЕРГЕТСКИ ПАСОШ
Студент: Сузана Драча 215/16
Професор: др. Мирјана Ђурђевић
Увод
Однос човека према животној околини пре технолошке и индустријске револуције и
њеног даљег раста, била је усмерена прилагођавању човека природи и животу у
хармонији са њом. Међутим, последице тог индустријског развоја, са прекомерним
коришћењем природних ресурса као и неодговарајућег начина градње објеката,
допринеле су алармантном стању. У великој мери нарушено је и загађено природно
окружење и доводи се чак у питање и опстанак човека на Земљи. Данас је извесно, да
човек уз помоћ технике може само у периоду од неколико векова, деградирати и
поништити процесе који су се одвијали у природи од њеног постанка па све до данас.
Имајући сазнање о величини проблема који нас, сада већ окружује, чевечанство се
управо налази на енергетској прекретници. Свет мора да престане нерационално да
користи енергију из исцрпљивих горива и почне да се ослања на обновљиве и чисте
изворе, као и да почне рационално да производи и троши енергију у свим доменима.
Једино тако можемо обезбедити себи сигурније и безбедније снадбевање енергијом у
будућности, као и постојање будућности.
Потреба за рационалним коришћењем енергије први пут се на глобалном нивоу
појавила током нафтне кризе 1973. године. Тада су владе многих држава донеле
строжије прописе у циљу смањења потрошње енергије, а између осталог и прве
прописе о топлотној заштити објеката. Интерес за енергетску ефикасност зграда се
смањио убрзо након стабилизације цена енергената, али тај проблем је поново актуелан
истраживањем утицаја потрошње енергије на промене климе.
У активацији обновљивих извора енергије и еколошки свесној изградњи објеката и
користећи се адекватним материјалима и системима изградње, лежи могућност
заустављања даљних негативног утицаја које смо узроковали у природи.
Шта представља „Енергетски пасош“?
Сама идеја енергетског пасоша је да свака зграда има „личну карту“ потрошње
енергије, што би временом требало да уведе додатни ред на тржишту некретнина, али и
да постави више стандарде градње, односно живљења.
Енергетски пасош зграде треба да садржи све опште податке о згради, климатске
податке, термотехничке, о потребној енергији, као и препоруке за побољшање
енергетских својстава тог објекта.
Енергетски пасош морају да поседују све нове зграде, као и постојеће које се продају,
дају у закуп, реконструишу, или енергетски санирају.
Потенцијал обновљивих извора енергије у Србији
Технички искористив енергетски потенцијал ОИЕ(Обновљиви извори енергије) у
Републици Србији, веома је значајан и процењен је на преко 4,3 милиона тона
еквивалентне нафте годишње – од чега се око 2,7 милиона тона годишње налази у
искоришћењу биомасе, 0,6 милиона тона годишње у неискоришћеном
хидропотенцијалу, 0,2 милиона тона годишње у постојећим геотермални изворима,
0,2 у енергији ветра и 0,6 милиона тона годишње у искоришћењу сунчевог зрачења.
Према
Програму остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије до
2015. године
, дефинисане су активности и мере које је потребно реализовати до 2015.
године, као и при том процењене уштеде топлотне енергије.
Анализом предложених мера које су издвојене у оквиру Стратегије остварује се:
1) технолошко осавремењавање постројења и повећавање енергетске ефикасности,
2) смањење примарне енергетске потрошње на нивоу државе,
3) смањење емисије штетних гасова,
4) повећање конкурентноси привреде Србије у међународној подели рада.
Наша земља данас има најнижи степен енергетске ефикасности у Европи и налази се на
дну лествице међу земљама које рационално користе енергију. Као алармантну
чињеницу морамо прихватити податак да зграде у Србији троше чак 60 одсто укупне
потрошене енергије, док тај проценат у Европи износу 40 процената. Чак 60 процената
те енергије се односи на грејање простора, а остатак на хлађење, вентилацију, расвету и
остале електричне уређаје у домаћинству.
У Србији преко 300-400 хиљада кућа нема тернолизолацију, што их сврстава у
енергетски неефикасне куће са потрошњом од 220kWh/m2/год енергије, док је европски
просек потрошње енергије 70 kWh/m2. Овакво стање могло би значајно да се побољша
применом енергетски ефикасних метода у пројектовању и одговарајућим избором
материјала код новопројектованих зграда и применом свих принципа који омогућавају
квалитетну енергетску рехабилитацију постојећих неизолованих објеката.
Слика. Укупна потрошња енергије
Врсте и извори енергије
У енергетици је најпогоднија подела енергије према степену претварања из облика
које не можемо непосредно користити. Подела је следећа:
• примарна енергија - енергија садржана у носиоцу енергије тј. енергенту (нафта,
гас, угаљ),
• секундарна енергија - енергија добијена енергетском трансформацијом из
примарне енергије (нпр. електрична енергија добијена из угља у термоелектрани), а при
томе део примарне енергије се губи због неефикасности трансформације,
• непосредна (коначна) енергија - енергија која долази до крајњег корисника,
дакле до нашег домаћинства, при томе део секундарне енергије се изгуби због
губитака у преносу и дистрибуцији енергије,
• корисна енергија - енергија за задовољавање потреба крајњих корисника, нпр.
топлота електричне грејне плоче на штедњаку, а при томе део коначне енергије се
такође губи због неефикасности трансформације коришћених уређаја.
Изворе енергије делимо на обновљиве и необновљиве. Карактеристика обновљивих
извора енергије јесте да су неисцрпни односно непрестано се обнављају у природи. У
обновљиве изворе енергије убрајамо сунчеву енергију, енергију ветра, енергију воде и
геотермалну енергију. Енергија добијена из биомасе се такође сматра обновљивим
извором енергије. За разлику од њих, необновљиви извори енергије су фосилна (угаљ,
нафта и природни гас) и нуклеарна горива (уран, плутонијум), чија су налазишта и
залихе ограничене и подложне коначном исцрпљивању. Набројани извори енергије
ретко су нам непосредно корисни – до употребљивих облика енергије (електрична,
топлотна и кинетичка – енергија кретања) долазимо помоћу различитих машина и
уређаја за енергетске трансформације. У наставку су набројани само неки, који се могу
срести у зградама, домаћинствима и личној употреби:
• котлови/бојлери (енергија из горива се претвара у топлотну енергију),
• мотори са унутрашњим сагоревањем (енергија из горива се претвара у кинетичку
енергију),
• сунчеви топлотни колектори (електромагнетно зрачење сунца се претвара у
топлотну енергију),
• фотонапонски панели (електромагнетно зрачење сунца се претвара у електричну
енергију)
• топлотне пумпе – тзв. „дизалице“ топлоте (помоћу електричне енергије претварају
топлотну енергију из околине ниже температуре у топлотну енергију више
температуре).
