DŽON NEZBIT UNIVERZITET
Fakultet za poslovne studije
Beograd
NEOPHODNE KOMPETENTNOSTI SAVREMENIH
MENADŽERA
seminarski rad
Predmet: Interkulturni menadžment
Predmetni profesor: doc. dr. Katarina Zakić
Beograd, novembar, 2017. godina
Sadržaj:
2
UVOD
....................................................................................................................................3
1. Menadžment ljudskih resursa...........................................................................................4
1.1.
Savremeni
izazovi
menadžmentu
ljudskih
resursa............................................4
2. Pojam kompetencija menadžera.......................................................................................6
2.1.
Menadžersko
znanje
i
vrste
menadžera.............................................................7
2.2.
Menadžment
promena-promena
menadžera......................................................8
2.3.
Promene
u
načinu
razmišljanja
menadžera........................................................9
.
ZAKLJUČAK
.....................................................................................................................11
.
Literatura
............................................................................................................................12
4
1. Menadžment ljudskih resursa
Menadžment ljudskih resursa je deo nauke o organizaciji koji se bavi proučavanjem svih
aspekata zaposlenosti u organizaciji. Menadžment ljudskih resursa je najpre bila profesija,
koja je nastala u periodu trajanja I svetskog rata, koja se tridesetih godina XX veka izdvojila
u posebnu naučnu disciplinu. U isto vreme menadžment ljudskih resursa je važna
upravljačka funkcija u organizaciji, koja je poslednjih godina izložena brojnim izazovima
koje donose globalizacija, brže tehnološke promene, promene u demografskoj strukturi.
Menadžment ljudskih resursa je ne samo važna poslovna funkcija u organizaciji, već, s
obzirom na njene nosioce, i jedna od osnovnih upravljačkih funkcija u organizaciji. Nosioci
funkcije ULJR u organizaciji su svi nivoi menadžmenta- strateški, srednji i operativni. Ako
se pođe od definicije menadžmenta i osnovnih funkcija menadžera u organizaciji, a to su
planiranje, organizovanje, briga o zaposlenima, vođenje i kontrola, treća pomenuta funkcija
-briga o ljudima- odnosi se na funkciju upravljanja ljudskim resursima. Time, upravljanje
ljudskim resursima, kao što i sam naziv govori, predstavlja deo sistema upravljanja u
organizaciji, pa se može definisati kao sistem koji obuhvata sve menadžment odluke,
strategije, politike i aktivnosti koje direktno utiču na zaposlene u organizaciji: njihovo
ponašanje, rezultate,stavove, vrednosti i motivaciju.
1
1.1.
Savremeni izazovi menadžmentu ljudskih resursa
Savremeno okruženje u kojem organizacije danas posluju nameću menadžmentu ljudskih
resursa brojne izazove za koje ne postoje gotove preporuke i rešenja. Brze promene
karakteristika tržišta, za koje se očekuje da će se i dalje razvijati, značajno utiču na promenu
strateških ciljeva i prirode problema sa kojima se kompanije suočavaju, što ima značajne
implikacije i na zaposlenost, a time i politike upravljanja ljudskih resursa u organizaciji.
Promene u okruženju imaju direktne implikacije na promene na organizacionom i
individualnom nivou.
Među trendovima u okruženju koji imaju važne implikacije na menadžment ljudskih
resursa svakako su najznačajniji :
ekonomske promene
tehnološke promene
globalizacija
promena zakonodavstva
1
Bogićević- Milekić, B., (2005),
Menadžment ljudskih resursa,
Ekonomski fakultet, Beograd, str 7
