VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
MILUTIN MILANKOVIĆ
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
TEMA:
Socijalno-medicinski aspekt kardio-vaskularnih bolesti
PREDMET: Socijalna medicina
Profesor: Student:
dr sc.med. Gordana Arsić-Komljenović Bojana Galović
Predavač: br. indeksa: S10/2017
Mr.sc. Jasmina Radojlović
Beograd, Decembar, 2017. godina
SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………… 1
2. Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti ..……………………….. 2
2.1. Promenljivi faktori rizika…………………………………………………………………2
2.1.1. Hipertenzija (povišen krvni pritisak)………………………………………………2
2.1.2. Upotreba duvana…………………………………………………………………. .3
2.1.3. Povišen nivo šećera u krvi ……………………………………………………….. 3
2.1.4. Fizička neaktivnost ………………………………………………………………. 4
2.1.5. Nepravilna ishrana……………………………………………………………….., 4
2.1.6. Nivo holesterola u krvi…………………………………………………………… 5
2.1.7. Prekomerna uhranjenost i gojaznost ……………………………………………... 5
2.2. Nepromenljivi faktori rizika…………………………………………………………….. 5
2.2.1. Godine starosti …………………………………………………………………. .. 5
2.2.2. Pol …………………………………………………………………………… .. .. 6
2.2.3. Bolesti u porodici…………………………………………………………………. 6
3. Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca…………………………………………….. 7
3.1. Oblici koronarne bolesti srca …………………………………………………………… 7
3.1.1. Stabilna angina pektoris ………………………………………………………….. 8
3.1.2. Nestabilna angina pektoris ……………………………………………………….. 8
3.1.3. Akutni infarkt miokadra ………………………………………………………….. 9
3.1.4. Iznenadna srčana smrt …………………………………………………………… 12
4. Uloga medicinske sestre u edukaciji pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima …………. 13
5. Zaključak …………………………………………………………………………………… 14
Literatura ……………………………………………………………………………………… 15
2. Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina kardiovaskularnih bolesti uzrokovana je faktorima koji se mogu kontrolisati, lečiti ili
modifikovati, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi, prekomerna uhranjenost/gojaznost,
upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji se ne
mogu kontrolisati.
Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni
pritisak ( kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana ( 9%),
povišen nivo šećera u krvi ( 6%), fizička neaktivnost ( 6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost ( 5%).
2.1 Promenljivi faktori rizika
2.1.1. Hipertenzija ( povišen krvni pritisak)
Hipertenzija je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva ,,tihi
ubica‘‘, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.
Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba ( npr. 120/80 mm
Hg). Prvi broj označava sistolni ( tzv. gornji) krvni pritisak- pritisak u arterijama u trenutku kada je
srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni ( tzv. donji) pritisak- pritisak u arterijama
kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Visok krvni pritisak se definiše kao stanje kada se
u više merenja dobije sistolni pritisak 140 mm Hg ili viši, odnosno kada je dijastolni pritisak 90 mm Hg
ili viši. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni pritisak koji je
između 120-139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni pritisak između 80-89 mm Hg.
Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima arterijsku hipertenziju, od kojih dve trećine živi u
zemljama u razvoju.
U Srbiji prehipertenziju i hipertenziju ima 47,5 % odraslog stanovništva.
Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je
činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijarda ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini.
1
Sve navedeno upućuje na redovnost merenja krvnog pritiska.
1
https://www.izjzv.org.rs/faktoririzikazanastajanjekardiovaskularnihbolesti
Slika 1. Merenje krvnog pritiska
2.1.2. Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju
dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik
je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena nego
kod muškaraca.
Pušenje pokreće i pospešuje proces ateroskleroze tokom kojeg dolazi do stvaranja plakova u krvnim
sudovima. Plakovi dovode do njihovog suženja i začepljenja. Ateroskleroza kod pušača uzrokovana je
direktnim delovanjem duvanskog dima na ćelije krvnih sudova, ali i indirektno uticajem na sastav
masnoća u krvi. Pušenje dodatno pospešuje process zgrušavanja krvi i na taj način dodatno sužava krvne
sudove. Duvanski dim povećava arterijski pritisak, koji i kao nezavisan faktor dovodi do ubrzane
ateroskleroze.
Slika 2. Aterosklerotičan krvni sud
2.1.3. Povišen nivo šećera u krvi- šećerna bolest
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera u krvi 7,0 mmol/L
(126 mg/dl) ili vise, a kardiovaskularne bolesti uzrok su 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom
bolesti. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2
