VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
PREDMET: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE
TEMA: PROBLEMI I MOGUĆNOSTI FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA NA PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE
Mentor:
Student:
Prof mr Dragana Ranđelović
Miloš Veljković
br.indeksa: 221/2016
Smer: Upravljanje
finansijama i rizikom
Leskovac, maj. 2017. godine
2
SADRŽAJ
UVOD……………..........…………………………………………………………………3
1. ULOGA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA…………………………………………4
1.1. KONCEPTUALNI OKVIRI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA……………….....4
2. PRIKAZ TRENUTNOG STANJA KVALITETA FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA................................................................................................................9
3. MERE ZA UNAPREĐENJE KVALITETA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U
REPUBLICI SRBIJI……………………………………………………………..………13
ZAKLJUČAK……………………………………………………………..……………..15
LITERATURA………………………………………………………….……………….16
4
1. ULOGA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
Finansijsko izveštavanje podrazumeva izveštavanje o stanju, uspehu i tokovima
sredstava u cilju obezbeđenja informacione podloge za ekonomska rasuđivanja i
donošenje ekonomskih odluka od strane korisnika. Osnovna karakteristika finansijskog
izveštavanja u savremenim uslovima poslovanja je javni interes. Odnosno, stabilan rast i
razvoj privrede i društva u celini nalaze se u fokusu onoga što se smatra javnim
interesom. Uslov za realizovanje javnog interesa je transparentno finansijsko izveštavanje
koje treba da doprinese otklanjanju jaza između onoga što korisnici finansijskih izveštaja
očekuju i onoga što im finansijski izveštaji nude.
Postoji opšta saglasnost da finansijsko izveštavanje nikada nije imalo svoje
sopstvene ciljeve, već da je ono uslov da tržišna ekonomija dobro funkcioniše. Uticaj
finansijskog izveštavanja na unapređenje nacionalne ekonomije je višestruki i ogleda se u
sledećim doprinosima:
jačanje finansijskog sistema jedne zemlje, umanjenje rizika od finansijskih
kriza i njihovog negativnog uticaja na poslovanje nacionalne ekonomije,
povećanje štednje stanovništva i privrede,
povećanje direktnih i indirektnih stranih investicija,
olakšanje pristupa bankarskim kreditima,
donošenje dobrih investicionih odluka od strane investitora, što ima za
posledicu bolju alokaciju sredstava,
bolju procenu performansi menadžmenta od strane akcionara,
unapređenje integracija na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.
1.1. KONCEPTUALNI OKVIRI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
Širenje kruga korisnika računovodstvenih informacija i rast njihovih
informacionih potreba, diktirao je razvoj računovodstvenog izveštavanja, koji se ogledao
u neprekidnom prilagođavanju i poboljšavanju postupaka i sredstava prikupljanja i
prezentovanja informacija. Računovodstvena praksa se ne razvija u „vakumu“, izolovano
od dešavanja u okruženju, već naprotiv daje dinamične odgovore na makro i mikro
ekonomske promene uključujući promene na političkom, fiskalnom i ekonomskom planu,
kao i uslove trgovine (Elliott and Elliott, 2011, str.130).
U pokušaju da se obezbedi isti ili sličan pristup tretiranja poslovnih događaja u
različitim poslovnim aktivnostima i na taj način ograniči subjektivnost, problematika
finansijskog izveštavanja danas je u većini zemalja uređena zakonskim propisima i/ili
odgovarajućim računovodstvenim standardima, tj. profesionalnom regulativom.
Pomenuta regulativa počiva na opšte prihvaćenim principima (Davidson, 1983,
str. 1-23), koji se zasnivaju na načelima urednog knjigovodstva i bilansiranja a izražavaju
opšte prihvaćena pravila radne pretpostavke izveštavanja u određenom trenutku.
Iako se opšte prihvaćeni računovodstveni principi vremenom modifikuju i
dopunjavaju u skladu sa promenama u okruženju i rastom informacionih zahteva
korisnika finansijskih izveštaja, njihovo respektovanje je uslov da se podaci sadržani u
finansijskom računovodstvu preduzeća transformišu u pouzdan i validan finansijski
5
izveštaj. Upravo iz razloga kontinuiranog poboljšanja prakse finansijskog izveštavanja i
težnje da se kreira jedinstven stav u rešavanju problema vezanih za finansijsko
izveštavanje došlo je do razvoja teorijskog okvira finansijskog izveštavanja sa kojim se
najčešće susrećemo pod nazivom „konceptualni okvir“.
Upravo, zbog prethodno navedenog su dve najuticajnije svetske institucije FASB
(FASB – Financial Accounting Standards Board – Američki odbor za standarde
finansijskog računovodstva) i IASB (IASB – International Accounting Standards Board –
Međunarodni odbor za računovodstvene standarde) razvile sopstvene konceptualne
okvire za finansijsko izveštavaje. FASB-ov konceptualni okvir prikazan je u seriji od
sedam izveštaja o konceptima finansijskog računovodstva (engl. Statements of Financial
Accounting Concepts – SFAC), dok je IASB-ov konceptualni okvir predstavljen u
dokumentu „Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja“ (engl. Framework
for Preparation and Presentations of Financial Statements). FASB-ov konceptualni okvir
(SFAC) nastao je 1978. godine i od tada pretrpeo više promena i dopuna.
IASB-ov konceptualni okvir se bavi sledećim pitanjima:
Ciljevi finansijskog izveštavanja;
Kvalitativna obeležja računovodstvenih informacija;
Definisanje, priznavanje i merenje elemenata od kojih su izgrañeni finansijski
izveštaji;
Koncepti kapitala i investicionog održavanja.
Od 80-ih godina prošloga veka, kada se počelo sa regulacijom ove oblasti pa do
danas, desile su se brojne promene u poslovnom okruženju koje su dovele do potrebe za
određenim izmenama u okviru postojećih konceptualnih okvira. Te promene odnose se,
pre svega, na razvoj svetskog finansijskog tržišta i pojavu novih instrumenata trgovanja,
odnosno novih oblika aktive i obaveza. To je dovelo do toga da se u prvi plan stave
informacione potrebe investitora i poverilaca.
Harmonizacija i standardizacija finansijskog izveštavanja time je dobila dodatni
podsticaj, pa je 2002. godine potpisan Memorandum o saradnji IASB-a i FASB-a. Pojava
novih oblika aktive u prvom redu novih finansijskih instrumenata, dovela je do
preispitivanja, odnosno revidiranja važećih pravila za priznavanje i vrednovanje imovine
i obaveza. Revizija konceptualnog okvira, kao osnove za izradu međunarodnih standarda
finansijskog izveštavanja se otuda nametnula kao neminovnost.
Revidiranje postojećeg Konceptualnog okvira ima za cilj da se preispita svaki
računovodstveni princip, svaka pretpostavka finansijskog izveštavanja i svaki koncept.
Rezultat tog preispitivanja će biti njihovo zadržavanje, promena ili odbacivanje. Oba tela
za donošenje standarda finansijskog izveštavanja su stoga još 2004. godine pokrenula
zajednički projekat za njegovo revidiranje.
Revidiranjem treba da budu postignuta dva cilja: (IASB, 2010)
Usaglašavanje Okvira za finansijsko izveštavanje donetog od strane IASBa i onog
koji je donet od strane FASB-a i
Unapreñenje kroz otklanjanje nekonzistentnosti, kontradiktornosti i praznina koje
se nalaze u postojećim okvirima.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
