Рат   као   феномен   историје   људског   рода   генерисао   је   велики   број   понекад
контрадикторних  дефиниција, а многе од њих су толико опште да нису ни делимично од
помоћи у разумевању суштине рата. Ово је стога што је рат као друштвена категорија јако
променљив и динамичан, у смислу појавних облика, правила, начина и метода ратовања,
али и због тога што је рат често покретачка снага развоја нових технологија, које опет
имају   повратну   спрегу   која   је   од   непосредног   утицаја   на   само   биће   рата.   На   пример,
ратови   су   условили   развој   ваздухопловства,   али   је   тај   развој,   самим   тим,   условима
настајање једног новог аспекта ратовања увођењем нове димензије.

Насилни злочини у свету однесу више жртава него тероризам, оружане побуне и други
оружани сукоби.Међутим, да ли ти злочини са аспекта људске безбедности представљају
рат? У дефинисању рата потребно је уважити битне услове, као што су: доктрина, приро-
да бораца тј. страна у сукобу, циљеви, опасности и последице. Насилан злочин је важан
аспект глобалне људске несигурности, убијајући више људи сваке године него рат и
тероризам комбиновано, али то није рат.Термин рат се употребљава неконзистентно, како
у широј јавности, тако, нажалост, и у научним и војним круговима.Стога је неопходно
установити дефиницију која се може применити ради систематског изучавања свих
аспеката рата. Ипак, врло је вороватно да то у скорије време неће бити могуће.

Ипак, постоји много различитих интерпретација и дефиниција појма рат. За почетак је
потребно кренути од његовог класичног значења. Клаузевицева

тврдња да је рат „акт силе

намераван   да   принуди   противника   да   испуни   нашу   вољу“   и   „наставак   политичког
општења са мешавином других средстава“ најцитиранија је дефиниција рата у литератури.
У Клаузевицевом приступу, значење рата је разјашњено у контексту претпоставке да чита-
лац   разуме   да   он   говори   о   војним   сукобима   великих   размера   између   представника
држава.Дакле,   Клаузевиц   дефинисање   рата   темељи   на   постојању   модерне   државе.
Модерна држава базира се на три основна принципа: територијалности, суверенитету и
аутономији.   Клаузевиц   у   контексту   модерне   државе   дефинише   рат   у   тројству   државе,
тј.владе, војске и становништва. Овакво виђење ствари почива на претпоставци да рат
започињу превасходно државе или, прецизније, владе.

Вебстеров речник оснажује ову позицију дефинишући рат као „облик уобичајно отвореног
и објављеног непријатељског сукоба између држава или нација“

. Нажалост, у садашње

време то није нешто што се може просто претпоставити, због недржавних група које су
постале истакнути актер у савременом рату

Карл фон Клаузевиц рођен је 1780, а умро 1831.године. Његово дело представља камен темељац модерне

стратешке мисли.

Сретеновић М.: „Променљивост физиономије ратовања“, Војно дело, пролеће 2011. године

ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНИХ РАТОВА

Иако   специфична,   наредна   формулација   да   је   рат   „сукоб   између   политичких   група,
посебно   суверених   држава,   спроведен   оружаним   снагама   разумне   јачине,   у   разумном
временском периоду“ се чини разумном. Такође, потребно је овај појам ближе одредити у
односу   на   временску   димензију,   односно   одредити   шта   се   подразумева   под   појмом
савремени рат.Иако је рат добро познати феномен, стални пратилац судбине човечанства
током читаве историје, евидентно је да не постоји једна општеприхваћена дефиниција.
„Хуго Гроцијус (холандски филозоф, теоретичар права и државе и песник, познато дело:
О законима рата и мира), да би дефинисао термин рат цитирао је Цицерона: „Цицерон је
описао   рат   као   сукоб   уз   примену   силе“.   Чувени   пруски   војни   теоретичар   Карл   фон
Клаузевиц (1827) у својој познатој књизи „О рату“ наводи: „Рат је акт силе, да противника
принудимо на потчиња- вање нашој вољи“ и „рат је само продужење политике другим
средствима“.

Сем политичке, рат има још многе друге димензије.Међутим, његова вечита

суштина, огледа се у примени насиља у политичке сврхе.Ако насиље није приме- њено у
политичке сврхе, онда то није рат. Рат је инструмент политике!

У складу са овим класичним дефиницијама, које су, очигледно, довољно универзалне да и
данас нису изгубиле ништа од своје актуелности, најзначајнија карактеристика рата је
систематска примена оружаног насиља.Исто тако, најмање две стране морају бити
укључене у овај сукоб. Но, поред тога што о томе постоји општа сагласност, конфузија са
дефинисањем рата тек почиње.Како тема овог рада не изискује детаљније бављење
појмом рата – а пружено је довољно информација да се схвате потребни елементи да би се
касније могло извести упоређење генерација ратова – то ћемо се са појмовним одређењем
рата овде зауставити.

ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАТОВА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Како смо напред већ навели, рат је стални пратилац развоја људског друштва кроз
историју и једна од његових најпрепознатљивијих карактеристика. И упоредо са развојем
људске технологије и цивилизације, развијала су се првенствено, нова средства ратовања,
која су, опет, условиле настанак и развој другачијих стратегија и метода ратовања да би се
стечена знања и развијена средства на најефикаснији начин употребила. Будући да су се
облици организовања људских заједница мењали кроз историју, то не можемо увек и на
сваки историјски сукоб применити стандарде о дефинисању рата као сукоб двеју држава,
као ни да се, нарочито у данашње време, не ради увек о организованим и уређеним

Сретеновић М.: „Променљивост физиономије ратовања“, Војно дело, пролеће 2011. године