ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗВЕЧАН
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ЧВРСТИ И ОПАСАН ОТПАД
Предмет:
ЗАШТИТА НА РАДУ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Ментор:
Студент:
мр Маријола Божовић
Ђорђе Ђорђевић 38/2013
Звечан,
април, 2014.
2. Карактеристике отпада
Према ЕПА класификацији, утврђена су четири критеријума за одређивање
карактеристика опасног отпада: запаљивост, експлозивност, реактивност и
токсичност. Због неправилног третмана, опасан отпад може ослобађати гасовите
продукте у атмосферу (због испаравања, сагоревања, одвијања одређених реакција) и
тако загадити животну средину за дужи временски период. Ови гасови могу
спирањем са кишом загадити воде и земљиште на које падавине доспевају.
Површинске и подземне воде могу бити загађене течним продуктима распадања и
филтратом који преко земљишта доспева до подземних и површинских вода. Отпад
може бити разнешен по околном земљишту, а преко ваздуха, воде и путем ланца
исхране угрожене су сва жива бића.
Табела 1: Опасне материје у животној средини
У ваздуху
У земљишту
У води
1. сумпор-диоксид
2. азотни оксид
3. органске исп. материје
4. хлор
5. амонијак
6. флуороводоник
7. угљен-дисулфид
8. цијановодоник
9. фозген
10. винил-хлорид
11. бензо-пирен
12. тетраетилолово
13. озон и оксиданси
14. аеросоли
15. чађ
1. олово
2. жива
3. кадмијум
4. арсен
5. бакар
6. цинк
7. никл
8. хлороформ
9. нафта
10. пестициди
11. нитрити
12. сулфати
13. мазут
14. радионуклиди
15. полихлорбифенили
1. сулфати
2. нитрити
3. пестициди
4. полихлорбифенили
5. нафта
6. бензин
7. мазут
8. радионуклиди
9. пирен
10. олово
11. жива
12. кадмијум
13. арсен
14. бакар
15. цинк
Чврст отпад може се сврстати у отпад од хране (из домаћинства, пијаце,
продавнице, ресторана), пепео (из домаћинства, од спаљивања смећа), смеће
(хартија, дрво, баштенско смеће, текстил, гума, пластика, металне конзерве, стакло,
керамика), возила (одбачена војна, путничка и теретна возила), индустријски отпад
(од прераде хране, пепео котловских ложишта, отпад био-хемијске индустрије,
рударства и металургије), отпад грађевинског материјала (дрвена грађа, цигла, цеви,
цреп, шут), специјални отпадни материјал (медицински, експлозиван, радиоактиван)
и отпад од обраде отпадних вода (чврсти материјал са решетки и муљ).
По начину настанка депоније могу бити сметлишта (настале произвољним
избором локације и одлагањем смећа), депоније одређене од неке институције (без
анализе терена и контроле депоније) и депоније урађене по еколошким прописима и
стандардима.
3. Загађујуће материје у отпаду
Спаљивањем отпада добија се енергија и смањује потрошња фосилних
горива. Сматра се да се може добити и до 10% енергије од отпадака од целокупне
потребне енергије једне земље. Највећа заступљеност спаљивања отпада је у Јапану.
Енергија се најчешће користи за загревање воде и одвођења топле воде или паре до
корисника. Спаљивање отпада, решава један проблем, али ствара друге: загађење
ваздуха, загађење воде од хлађења пепела и настанак чврстог отпада. Као загађујуће
материје при спаљивању отпада јављају се: хлор, флуор, хром, никал, цинк, олово,
сулфати и др., а врста и састав загађујућих материја зависе од састава отпада.
Приликом спаљивања отпада у гасовима се јављају и неке нове материје као што су
халогеноорганска једињења. Тако настаје диоксин, који стиже до биљака, а потом и
у људски организам. У организам доспева и путем ваздуха. У околини пећи за
спаљивање деца до 18 година у великом броју добијају леукемију.
Слика 1: Ланац процеса и загађења животне средине
Пиролиза отпада је процес који настаје дејством врелих гасова без
кисеоника. Тада органске материје подлежу пиролизи дајући гасовите продукте и
угљенисане остатке. Гас добијен пиролизом углавном се састоји од метана,
угљен(II)оксида, угљен(IV)оксида и водоника.. Овај гас подлеже сагоревању и
користи се за загревање. У даљем периоду из отпадног материјала који може да
сагорева, издвајаће се оно што може сагорети и израђивати брикети који могу да
сагоревају у мањим котларницама, а веће количине у наменским пећима за добијање
енергије за грејање просторија. Једна од најчешће загађујућих материја у радној и
животној средини је пепео. Он настаје од угља приликом рада термоелектрана при
чему загађује земљиште, воду и ваздух.
