UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT
MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Seminarski rad iz predmeta: Međunarodne finansije
Profesor: Doc. dr Slobodan Nešković Student: Miroslav Vukšić
Broj indeksa: 287/12
Novi Sad
Mart, 2013.
SADRŽAJ
1. UVOD.............................................................................................................................. 1
2.
MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
............................................................1
2.1. Oblici kretanja međunarodnog kapitala....................................................................2
3.
PODELA MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
.......................................3
3.1. Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala..............................................................4
3.2. Portfolio investicije...................................................................................................4
3.3. Strane direktne investicije.........................................................................................5
3.4. Međunarodna ekonomska pomoć.............................................................................6
4.
MOTIVI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
........................................6
5.
PRILIV KAPITALA U PRIVREDE U RAZVOJU
...................................................7
6.
SVETSKA ISKUSTVA MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
...............8
ZAKLJUČAK.................................................................................................................... 10
LITERATURA.................................................................................................................. 12
deficit u kapitalu, tako da je kretanje kapitala između zemalja dvosmerno, pri čemu se u
jednom slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi put kao korisnici
kapitala. Najveći deo međunarodnog kretanja kapitala odvija se između razvijenih
zemalja, odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su glavni davaoci i korisnici kapitala u
svetskim razmerama. Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao
grupacija uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci
kapitala, mada se neke od njih, u poslednje vreme, u određenoj meri, pojavljuju i kao
relativno značajni davaoci kapitala.Međunarodno kretanje kapitala je fenomen koji
postoji više od jednog veka. Mnoge zemlje su zasnivale svoj privredni razvoj na prilivu
inostranog kapitala početkom XX veka. Za investiranje se odlučuju uglavnom zemlje
koje ostvaruju veću efikasnost u domaćoj privredi nego ostale zemlje. Viškovi,
materijalizovani u ponudi kapitala, izvoze se u druge zemlje koje nisu tako efikasne. Da
bi došlo do kretanja kapitala, veoma su važni uslovi, odnosno motivi. Motivi
međunarodnog kretanja kapitala su brojni, međusobno raznovrsni i ispreplijetani
određenim brojnim faktorima i na strani ponude i na strani tražnje. Savremeni motivi
međunarodnog kretanja kapitala su različiti. Svi motivi kretanja privatnog kapitala na
strani ponude se mogu grupisati u nekoliko osnovnih: realizacija što većeg profita,
jeftina radna snaga i niske cene sirovina i energije u inostranstvu, širenje tržišta, želja za
kompletiranjem proizvodnog procesa tj. vertikalnom integracijom svih ili važnijih faza
izrade finalnog proizvoda, prestižno-psihološki motivi itd.
2.1. Oblici kretanja međunarodnog kapitala
Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih
su dva osnovna i to
međunarodno kretanje privatnog kapitala
i
međunarodno kretanje
javnog kapitala
. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne formi
kredita i depozita. Javni kapital (državni budžet i centralne i državne banke) kreće se
prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi
bespovratne ekonomske pomoći. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi međunarodnih
organizacija, kao što su: IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i druge institucije sa sličnim
profilom angažovanja.
Međunarodni tokovi kapitala se prema dužini dele na:
kretanje kratkoročnog
,
srednjoročnog
i
dugoročnog kapitala
2
. Pri tome, ne postoje u svemu usaglašeni i striktni
kriterijumi za ovu podelu. Međutim, uglavnom se u kategoriju kratkoročnog kapitala
ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (što bi se pre moglo podvesti pod
međunarodno kretanje novca, a ne kapitala), dok je srednjoročni kapital onaj koji je
plasiran na period od 1 do 5 godina (negde je ovaj rok i 3-7 godina), dok je dugoročni
kapital onaj sa plasmanom preko 5 godina (mada se u pojedinim slučajevima kao rok
uzima preko 8-10 godina). Po pravilu, kratkoročni kapital se koristi za finansiranje
tekućeg poslovanja, a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namene.
2
Branislav Pelević, Vladimir Vučković, „
Međunarodna ekonomija“,
Ekonomski fakulet, Beograd, 2007.,
str. 32
2
