1
MAŠINSKI FAKULTET
UNIVERZITET U NIŠU
Tema seminarskog rada:
Upravljanje ljudskim resursima na primeru hotela “Hyatt
Regency”
Kandidat:
Mentor:
Nikola Lazić 615M
dr Miloš Milovančević
U Nišu, maj 2018. godine
2
Sadržaj
Uvod ..................................................................................................3
1. Preduzeće i resursi....................................................................4
1.1. Pojam preduzeća..............................................................4
1.2. Pojam resursa...................................................................5
1.3. Pojam i značaj ljudskih resursa........................................6
1.4. Vrste ljudskih resursa.......................................................7
1.5. Radni kolektiv kao portfolio ljudskih resursa..................8
2. Pojam i aktivnosti u oblasti upravljanja lj. Resursima..............9
2.1. Pojam upravljnja ljudskim resursima...............................9
2.2. Analiza poslova................................................................10
2.3. Planiranje ljudskih resursa...............................................11
2.4. Regrutovanje kandidata...................................................12
2.5. Selekcija kandidata .........................................................13
2.6. Obuka zaposlenih.............................................................14
3. Upravljanje ljudskim resursima na primeru hotela
“Hyatt Regency” Bograd.........................................................16
3.1. Planiranje ljudskih resursa u hotelu “Hyatt Regency”.....17
3.2. Ciljevi regrutavanja ljudskih resursa...............................18
3.3. Selekcija kandidata u hotelu............................................19
Zaklučak....................................................................................20
Literatura...................................................................................21
4
1. Preduzeće i resursi
1.1. Pojam preduzeća
Zadovoljavanje potreba je uslov opstanka ljudi. Sa razvojem proizvodnih snaga i društveno-
ekonomskih odnosa, te potrebe postaju raznovrsnije. S obzirom da jedan čovek ili jedna zajednica ne
mogu da proizvedu sve što im je potrebno, stvaraju se specijalizovane i organizovane zajednice.
Specijalizovane jer proizvode ono što najbolje znaju, a organizovane jer se i specijalizovana
proizvodnja obavlja sa ograničenim resursima, te treba težiti maksimalnom zadovoljenju potreba sa
minimalnom potrošnjom resursa.
Upravo ta činjenica da su resursi uvek ograničeni a potrebe neograničene, vodila je
kontinuiranom traganju za najboljom formom organizacije ljudskog rada: od domaćinstva, preko
zanatske i manufakturne radionice, do fabrike. Tek fabrika se naziva preduzeće a ona se javlja na
dosta viskom stepenu razvoja proizvodnih snaga. U tom trenutku bili su ispunjeni određeni uslovi a to
su: razvijena društvena i tehnička podela rada, tržište i konkurencija, privatna svojina.
Na osnovu ovoga, može se konstatovati da je preduzeće osnovna jedinica društvene
organizacije rada. Ono mora biti organizovano tako da se raznovrsne i po obimu stalno rastuće
potrebe zadovolje što efikasnije, odnosno sa što manjom potrošnjom resursa.
Do raznovrsnih dobara i na najekonomičniji način moglo se doći jedino preko tržišta na
kome vlada konkurencija. Zatvoreno tržište ne vodi najefikasnijoj upotrebi resursa i najefikasnijem
zadovoljenju potreba. Jedino privatno svojina motiviše vlasnike resursa da ih efikasno koriste, kako
bi mogli da ih kontinuirano uvećavaju.
Pošto su sva tri navedena uslova bila ispunjena u kapitalističkom društveno-ekonomskom
sistemu, smatra se da je preduzeće tvorevina kapitalizma. Zato se za pojam preduzeća često vezuju
negativni sadržaji, svojstveni kapitalizmu kao što su eksploatacija i privatna svojina.
Preduzeće je proizvod povezivanja rada i kapitala tj. resursa, preduzeće se može definisati
kao integrator heterogenih resursa. Resursi se nabavljaju od dobavljača, zaposleni u preduzeću ih
konvertuju u proizvode i usluge koji se prodaju kupcima, celokupan proces finansiraju vlasnici
kapitala, sve se odvija na određenom geografskom području. Svi ovi subjekti se nazivaju
stejkholderima preduzeća i zbog toga se može reći da je preduzeće koalicija različitih stejkholdera.
Uslovi poslovanja se kontinuirano menjaju tako da im se preduzeće mora prilagođavati,
stoga se može definisati i kao fleksibilna i učeća organizacija.
U tržišnim uslovima, preduzeće je roba jer se može prodavati i kupovati kao i svaka druga
roba.
5
1.2. Pojam resursa
Pojam resursi je novijeg datuma i koristi se kao zamena za pojmove elementi reprodukcije ili
faktori reprodukcije.
Prema pojavnom obliku resursi se mogu podeliti na fizičke, finansijske i ljudske. Fizički
resursi imaju opipljiv, materijalni oblik, a čine ih sredstva za rad i predmeti rada. Finansijski resursi su
u novčanom obliku i obuhvataju novac, derivate novca (sve hartije od vrednosti) i različita prava.
Ljudske resurse čine zaposleni sa svojim znanjem, veštinama, iskustvom i posvećenošću.
Resursi se prema pojavnom obliku mogu grupisati u dve kategorije kao što su materijalni
resursi (opipljivi, vidljivi) i nematerijalni resursi (neopipljivi, nevidljivi) resursi. Na osnovu ove
podele finansijski i fizički resursi se smatraju opipljivim resursima a svi ostali su neopipljivi.
Kako u savremenim uslovima fizički rad gubi na značaju, sve više se ceni
visokokvalifikovan rad, počinje da se govori o znanju kao posebnom resursu. Znanje se može smatrati
supstitutom svih elemenata proizvodnje. Ljudski (humani) resursi se definišu kao skup znanja,
veština i posvećenosti zaposlenih.
Razvoj mašina doveo je do industrijske revolucije, razvoj elektronike omogućio je
automatizaciju a kako računar zauzima centralno mesto u procesu automatizacije došlo je do razvoja
kompjuterizacije i informatizacije. Danas se informacije smatraju najvažnijim resursom u
informatičkom društvu, ko poseduje informacije od vlada tržištem tj. postiže značajnu konkurentsku
prednost. Informacije mogu imati karakter predmeta rada, pošto su prilagođene (obradom, preradom,
doradom) za konkretnu upobrebu i radne snage, pošto su informacije preko znanja elemenat ljudskih
resursa.
Krajem XX veka konkuretska borba između preduzeća vodila se posredstvom inovacija tako
da se i inovacije mogu smatrati posebnim resursom.
