Menadzment projektata i ljudskih resursa
Ognjen Tomic 222/15
1
Visoka skola strukovnih studija za informacione tehnologije
MENADZMENT PROJEKATA I LJUDSKIH RESURSA
Seminarski rad
MOTIVACIJA ZAPOSLENIH
Predmetni nastavnik:
Student:
Dr. Marko Rankovic
Ognjen Tomić 222/15
Datum predaje: 18.06.2018
Beograd
Jun 2018. g.
Menadzment projektata i ljudskih resursa
Ognjen Tomic 222/15
2
S A D R Ž A J
List:
1. UVOD .........................................................................
3
2. POJAM MOTIVACIJE ..................................................
4
3. MOTIVACIJA ZAPOSLENIH .........................................
4
4. POKRETANJE AKTIVNOSTI ZAPOSLENIH ...................
5
5. DEFINISANJE SUŠTINE MOTIVACIJE .........................
6
6. TEORIJE SADRŽAJA MOTIVACIJE ...............................
8
7. TEORIJE PROCESA MOTIVACIJE ……………………….……
11
8. ZAKLJUČAK ................................................................
15
9. KORIŠĆENA LITERATURA ..........................................
16
Menadzment projektata i ljudskih resursa
Ognjen Tomic 222/15
4
2. POJAM MOTIVACIJE
Motivacija se manifestuje kao uticaj koji je u stanju da izazove, usmerava i
održava ciljano ponašanje zaposlenih. Često se motivacija poistovećuje sa
lančanom reakcijom. Na samom početku javlja se osećaj neke potrebe koji
zatim izaziva želju da se ta ista potreba ispuni. Ukoliko se potreba ispuni
javlja se osećaj zadovoljstva kao rezultat uspešno realizovanog cilja.
Međutim, ukoliko se potreba ne ispuni dolazi do osećaja nezadovoljstva
zbog nerealizovanog cilja.
U savremenom svetu motivacija se mora posmatrati kao izuzetno složen
faktor kako pojedinca tako i čitavog tima. Mora se naglasiti da su motivi
pojedinaca složeni i vrlo često u međusobnom sukobu (ekonomska dobra,
usluge, potrebe, ...). Motivatori su faktori koji podstiču pojedinca na akciju.
U te faktore spadaju nagrade, podsticaji, pohvale i sl.
3. MOTIVACIJA ZAPOSLENIH
Za menadžment neke kompanije od izuzetne važnosti je da poznaje profil
motivacije svojih zaposlenih. Takođe se mora istaći da produktivnost rada
direktno zavisi od stepena motivisanosti zaposlenih. To znači, da menadžeri
u preduzeću moraju poznavati potrebe i motive zaposlenih kojima
rukovode. Važno je i da menadžeri znaju kako da obezbede zadovoljenje
potreba i motiva svojih zaposlenih.
Adekvatna satisfakcija zaposlenih jedini je način koji može obezbediti
stabilan visok nivo kako produktivnosti tako i kreativnosti zaposlenih. Zato
se u radu polazi od samog definisanja kako pojma motivacije tako i
sagledavanja uloge savremenog menadžmenta u motivisanju zaposlenih.
Polazi se od teorije sadržaja i teorije procesa, to jest od tri dimenzije
sadržaja motivisanja. U te tri dimenzije motivisanja spadaju:
-
pravac,
- intenzitet i
- postojanost.
Savremeni menadžment zatim upoređuje teorije sadržaja potreba.
Menadzment projektata i ljudskih resursa
Ognjen Tomic 222/15
5
Motivi su faktori koji pokreću aktivnost zaposlenih. Takođe, oni usmeravaju
aktivnost zaposlenih u određenom pravcu i istu tu aktivnost održavaju sve
dotle dok se željeni cilj ne ostvari. Najčešća definicija motivacije je da je ona
proces pobuđivanja kako svojih tako i aktivnosti drugih, a sve u cilju
ostvarenja kako ličnih tako i sistemskih ciljeva. Istraživanja su pokazala da
je motivacija rezultat određenih hijerarhijskih potreba. U te potrebe
spadaju:
-
potreba za samoaktuelizacijom,
-
potreba za samopoštovanjem,
-
društvene potrebe,
-
sigurnosne potrebe i
-
fiziološke potrebe.
Ovde se mora naglasiti da je motivacija i skup sastavljen od faktora koji
čine dva podskupa:
1. Faktori koji dovode do zadovoljstva i
2. Faktori koji uzrokuju nezadovoljstvo.
4. POKRETANJE AKTIVNOSTI ZAPOSLENIH
Osim saznanja o sadržaju potreba koje pokreću zaposlene na aktivnost,
istraživače i menadžere izuzetno je interesovalo i pitanje procesa motivacije
kao i to kako se pokreće aktivnost zaposlenih.
Osnovni cilj uspešnog menadžmenta u nekoj kompaniji je da se ostvare što
bolji rezultati ka ostvarenju željenog cilja. Na tom putu ostvarenja
pojavljuje se i veoma veliki broj problema. Ovi problemi potiču iz miljea
kulturnog haosa. Kulturološki haos se manifestuje u opštoj opuštenosti i
neodgovornom odnosu zaposlenih, kao i ignorisanjem i nedoslednošću
osnovnih principa poslovne politike.
Kada u kompaniji vladaju ovakvi kulturološki problemi onda oni utiču na:
efektivnost i efikasnost organizacije, dolazi do angažovanja dodatnih
potencijala, duži je radni ciklus kao i pojavu prekovremenog rada. Na kraju
sve to dovodi u pitanje i sam krajnji uspeh kompanije. Da bi se izbegli
navedeni kulturološki problemi u kompaniji neophodno je ostvariti
uspostavljanje poslovne kulture u organizaciji. Osnove uspostavljanja
poslovne kulture zasnovane su na teoriji kulturnog sklada koja ima za cilj da
