1
Висока техничка школа струковних студија Пожаревац
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ЗАГАЂЕЊЕ, МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА
Ученик: ********************** Број индекса:******+
Смер: Заштита животне средине Професор: ****************
Предмет: Заштита агроекосистема
Пожаревац, 2018.
2
Резиме
У овом раду ја ћу говорити о загађењу, мерама превенције и заштити земљишта.
Материје које загађују земљиште, могу се груписати на различите начине, углавном према
пореклу. Најбројнији су загађивачи органског порекла. Углавном потичу од прехрамбене
индустрије, трговине и ресторана. Могу потицати и из пољопривреде, затим индустрије
гума, коже, текстила, хартије, прерађивача руде, детерџената.
Загађивачи у земљишту могу бити природног и антропогеног порекла, из тачкастих или
нетачкастих извора.
Када је у питању оштећење земљишта, тада разликујемо:
-деградацију,
-деструкцију и
-потпуно искључење земљишта из производње.
Деградација представља најнижи степен оштећења земљишта, до ње долази услед
нестручно примењених агротехничких мера. Најчешћи узроци деградације су кварење
структуре и сабијање земљишта, ацидификација, салинизација, дезертификација,
задржавање воде и забаривање земљишта.
Деструкција представља тежи облик оштећења земљишта. Најчешћи облик деструкције је
површинска миграција која наноси велике штете пољопривреди, одвија се под утицајем
воде и ветра.
Ерозија земљишта представља велики еколошки проблем, посебно у земљама где се
неплански крче шуме.
Површински слој земље је од свог постанка био изложен деловању атмосферских појава
као што су ветар, киша, температурне промене, затим дејству речних токова, морских
струја и таласа. Последица свих тих, по природи агресивних појава, је ерозија.
4
1. УВОД
Земљиште је површински растресити слој земљине коре који је настањен биљним и
животињским светом, а који карактерише плодност, променљива и зависна од климатских,
хидролошких и биолошких утицаја и активности човека.
клима
време
рељеф
Слика 1. Утицај различитих фактора на земљиште
органски све геолошка подлога
Стварање земљишта је врло сложен процес узајамног деловања литосфере, атмосфере,
хидросфере и биосфере, чији је коначан резултат педолошки прекривач земље
(педосфера). Он се од стеновите подлоге на којој је створен, разликује морфолошким
цртама, минералним, хемијским и органским саставом и физичким особинама.
Земљиште чине четири основне компоненте:
-минерална материја (око 45% од масе земљишта),
-органска материја (5%),
-вода (30%) и
-ваздух (20%).
КОМПОНЕНТЕ ЗЕМЉИШТА:
ОСОБИНЕ:
-органска материја
-мртви или у стању распадања остаци биљака и
животиња дају хранљиве материје земљишту и
задржавају воду
-живи организми
-велики број организама аеришу, мешају и
додају хранљиве материје земљишту
-минерали
-неорганска материја потиче од стена
-три основна састојка су песак, прах и глина
-вода
-најважнија хранљива материја која омогућава
апсорпцију других нутријената
-ваздух
-помаже дренажи воде и спречава да биљке
иструле услед превише воде
Табела 1. Компоненте земљишта
5
Минералне материје карактерише одређен:
-хемијски,
-минеролошки и
-гранулометријски састав,
зависан од геолошке подлоге и начина њеног физичког, хемијског и биолошког
распадања.
Органску материју земљишта чине мртва органска материја и живи организми (бактерије,
актиномицете, гљиве, инсекти, црви...).
То је најактивнији део земљишта који растварањем ослобађа енергију, условљава хемијске
и биолошке процесе и чини основну храну биљкама.
Вода у земљишту обавља низ значајних функција, пре свега као растварач.
Веома је важна и улога ваздуха у земљишту као извор O и N.
Слика 2. Планета земља
