Садржај:

1. Увод ................................................................................................................................. 3

2. Појам породице .............................................................................................................. 3

3. Породица (кључне карактеристике) ............................................................................. 5

4. Класификација породице .............................................................................................. 6

4.1. Други критеријуми за одређивање облика породице ............................................. 6

5. Функције породице и здравље њених чланова ........................................................... 7

6. Главни проблеми савремене породице ........................................................................ 7

6.1. Сиромаштво и алкохолизам ....................................................................................... 8
6.2. Насиље у породици и наркоманија ........................................................................... 9
6.3. Малолетничка деликвенција, самохрани родитељ .................................................. 10

7. Улога породице у васпитању детета и формирању његове личности ...................... 11

8. Утицај породице на здравље ........................................................................................ 12

9. Промоција здравља у породици ................................................................................... 13

9.1. Процена породичног здравља ................................................................................... 13

10. Закључак ....................................................................................................................... 14

11. Литература .................................................................................................................... 15

1.Увод

Породица је основна ћелија друштва и стуб сваке друштвене заједнице. То је најмања
друштвена   заједница   која   се   непрекидно   мења   у   складу   са   интеракцијом
социокултуралних и биолошких феномена. У оквиру породице чланови варирају по
полу, старости, родбинским везама, образовању итд. Породица је примарна социјална
јединица и примарна јединица медицинске и здравствене заштите.
Породица као институција представља основну социјалну категорију. Утицаји у стању
здравља  су здрави односи у породици (здрави стилови живота) и конфликти, ригидне
комуникације   (неповољно   здравствено   понашање).   Усвајање   оптималног   нивоа
здравља   може   бити   на   физичком   плану,   социјалном   плану,   емоционалном,
интелектуалном и креативном нивоу.

Породица је незаменљива средина у којој се човек формира као личност, у којој живи
задовољавајући неке од својих најбитнијих потреба које се само у породици и могу да
задовоље.
Породица је специфична био-социјална заједница људи. Она има веома значајну улогу
у развоју човека, али не само човека него друштва уопште.

Друштвене групе уједињују појединце и приближавају их друштву, тако да се може
рећи да друштво постоји у друштвеним групама. Свака друштвена промена означава и
промену у друштвеним групама. Породица се дефинише као основна друштвена ћелија
и   као   једна   од   најсложенијих,   најстаријих   и   најтрајнијих   друштвених   група.   Она
захвата врло различите стране људског живота, па због тога постоји читаво богатство
значења   и   објашњења   од   филозофских,   социолошких,   психолошких,   васпитних,
социјалних па до економских и правних. Породица је биолошка и едукативна група. То
је њена основна друштвена садржина од постанка до најновијег времена. Биолошка
функција породице огледа се у задовољавању полног нагона индивидуе, задовољавању
емотивних   потреба,   репродукцији,   тј.   у   рађању   и   одгоју   нове   генерације,   односно
продужавању људске врсте. У историјском развоју породице њена едукативна функција
није била увек истог интезитета, што није само зависило од ње, него и од околности:
садржине, карактера и структуре друштвених односа у којим се налазила и развијала.
У   друштвеним   односима   у   којим   друштво   преузима   бригу   едукације   почевши   од
предшколског узраста и даље, ова функција породице се смањује. На то је утицала и
економска   функција   породице:   да   ли   се   одвија   у   њој   или   изван   ње,   да   ли   женски
чланови учествују у обављању те функције.
Социјална функција породице се огледа у одгоју и бризи за потомством до заштите од
напада и угрожавања слободе појединца. Данас су се функције породице промениле,
али је и даље она остала важна друштвена институција, која има велику улогу у животу
сваког појединца и у сваком друштвеном систему.

2. Појам породице

Сам термин породица је релативно новијег порекла, а пре тога су коришћени различити
сродни термини. Реч породица не постоји у Вуковом речнику. Уместо ње Вук
употребљава друга два израза. Један је латинског порекла (

familia)

и усвојен је и у свим

главним европским језицима у различитим варијантама: код нас је фамилија, на
немачком die familie, на енглеском the familiy, на шпанском famiglie, на француском la
famille, на италијанском famiglia (Милић, 1981). Реч

famulus

Римљани су

употребљавали да означе лични однос између робова и господара као и функцију
служења која се тиче личних потреба господара. А, како се породица увек тицала
личних односа и служењу личности не чуди повезаност модерног израза и архаичног
корена. Други израз је реч обитељ. Порекло ове речи долази од глагола обитавати,

Промене у градском типу одвијају се у неколико праваца:

1. у организацији породичног живота;
2. породичних односа;
3. васпитању.

Основну   вредност   савремене   породице   чини   тежња   за   социјално-емоционалном   и
економском сигурношћу са тенденцијом развијања и јачања емоционалне сигурности и
обогаћивања   емоционалних   односа   родитеља   према   деци.   Промене   које   доживљава
савремена   породица   не   иду   у   правцу   конституисања   демократске,   хуманитарне
породице, већ у неким случајевима се задржавају аутократски и ауторитарни односи
који се посебно испољавају између родитеља и деце.
Породица је била и остала основ крвног сродства темељног обележја распознавања
индивидуа и њиховог места у друштвеној групи.  Породица има незамењиву улогу јер
осигурава подршку,  топлину,  сигурност,  складан  брачни однос и  већина  породична
атмосфера   омогућује   складан   емотивни   живот   и   амортизирања   стресова,   бурне   и
динамичне свакодевнице.
Сваки   члан   у   породици   пролази   кроз   три   развојна   процеса:   социјализацију,
индивидуализацију (персонализацију) и културализацију. Посебно је важна примарна
социјализација   која   обухвата   период   детињства   и   ране   младости.   Код   детета   се
формира психичка функција обрасци понашања, развија говор, способности и навике,
мајка даје подршку као и све друге особе у породици да се дете складно психички и
физички   развија.   У   доба   адолесценције   долази   до   развијања   динамичких   особина
(мотиви, емоције, ставови, вредности, особине темперамента и карактера). Секундарна
социјализација се јавља у време преузимања и вршења одређених социјалних улога у
процесу   производње,   живота   у   заједници,   друштвених   и   културних   односа   на
адаптивне промене старијих особа, физичке и менталне активности особа треће доби
које омогућавају поновно укључење у друштвене активности.

3. Породица (кључне карактеристике)

Породица као систем односа између мужа и жене и њихове рођене или усвојене деце
представља   биолошко-психолошко-социјалну   и   економску   заједницу.   Кроз   историју
развоја људског друштва настајали су и смењивали су се различити типови и облици
породичних односа. Сваки од њих је специфичан. Баш као и за људе и за породице се
може рећи да све оне имају нешто заједничко, да неке породице више личе једна на
другу, а да ни једна породица није у свему иста као друга.
С обзиром на равноправност односа који се успостављају између мужа и жене унутар
породице, она може бити: патријархална (која се заснива на доминантној улози мужа у
породици), и савремена или демократска (која се заснива на равноправности односа
између мужа и жене).
С обзиром на број мужева и жена у породици она може бити: моногамна (кад постоји
један муж и једна жена), полиандрична (кад постоји више мужева и једна жена) и
полигинична (кад постоји један муж и више жена).
С обзиром на број генерација које су присутне у једној истој породици, она може бити:
нуклеарна (у којој живи само нуклеус породице: муж, зена и њихова деца), проширена
(у којој живи више генерација или више колатералних сродничких веза: прародитељи,
родитељи   и   деца)   и   породична   задруга   (у   којој   живи   већи   број   генерација   као
заједнички родови, братсрва или чак племена).
Породица   представља   основну   ћелију   друштва,   породични   односи   су   најстарији
друштвени   односи.   Породица   је   увек   била   дете   друштвених   односа   и   развијала   се
упоредо   са   њиховим   развојем.   Друштво   и   породица   су   само   два   оквира   човековог