Upravljanje životnim ciklusima preduzeća
Autor: Isak Adizes
Treće dopunjeno izdanje
2002
Obim: 416 str.
Format: 17x24cm
Broširani povez
Sindrom galeba
Ako ste mornar ili volite da se vozite čamcem, verovatno vam galebovi nisu omiljena
životinja. Kada vidite da vam se približavaju, znate da će se isprazniti na vaš čamac i
dajete sve od sebe da ih oterate. Često su vođe za svoje Go-go kompanije galebovi.
Poznajem osnivača čiji radnici su za njegov helikopter govorili da je "srebrni galeb".
Šta je sindrom galeba? Ono što je u Dobu povoju i Go-go-u bio zagrljaj osnivača pun
ljubavi, počinje da guši rast i razvoj kompanije. Ali osnivač je i frustriran. Mereno
prodajom, kompanija je uspešna. Sve veća prodaja je dokaz da je proizvod uspešan.
Neverovatan uspeh pruža osnivačima utisak da su uspeli. Ponosni što su stvorili
reputaciju na tržištu, oni žele da dopru još dalje. Žele da prevaziđu svakodnevnicu svoje
kompanije. Počinje da ih očaravaju i interesuju društvene organizacije, politika, sport,
putovanja i druge vrste poslova koji ni najmanje nisu u vezi sa poslom koji im je doneo
uspeh. Pošto im je, jednostavno rečeno, dosadno i detalji vođenja kompleksnih
organizacija ih frustriraju, željni su uzbuđenja koja su imali u Udvaranju i Dobu povoja.
Tada je sve bilo novo i lako izvodljivo.
Dok traže bilo šta što bi dalo smislen odušak njihovoj preduzetničkoj energiji, ono što
ih je učinilo poznatim, bilo to prodaja pića ili proizvodnja cipela ili nešto drugo, im
postaje dosadno.
Oni, kojima su njihove kompanije omogućile da dođu do znatnog bogatstva, mogu
prerano profitirati na plodovima svog rada. Žele da iskoriste bogatstvo da bi ispunili
snove za čije ispunjenje nisu imali dovoljno novca. Predsednik Wells fargo banke mi je
rekao da oni prate osnivače koji uzimaju kredite za svoje poslovne poduhvate, dožive
određen uspeh i počinju da se ponašaju i oblače kao da su posve druge osobe. Bankari
nisu iznenađeni kada vide takvu vrstu ljudi da se vraćaju u banku da bi dobili
pozajmicu da kupe skupa kola, čamac ili avion. Na kraju, obraćaju se sa molbom da se
daju sredstva za najskuplji mogući luksuz, razvod.
Da li ste zapazili kako je složena dinamika Go-go faze? Osnivači žele da pobegnu od
svakodnevnog menadžementa, ali ne žele da predaju kontrolu. Sve veće udaljavanje
osnivača i poteškoće delegiranja nameću upravljanje pomoću "daljinskog upravljača" -
najgore moguće rešenje. Osnivači odlaze, ali niko drugi nema pravo, petlju ili hrabrosti
da donosi odluke. Go-go vođe veruju da će njihovi podređeni voditi poslove, pošto su
im delegirali ovlašćenja. Zato odlaze. Ali ne zauvek ili na unapred određen vremenski
period. Kada se ponovo iznenada pojave, oni su galebovi. Svi gledaju u nebo u nadi da
osnivači neće na njih taj dan ispustiti teret.
Šta se dešava kad osnivači dodu u posetu? Možda čuju ili primete da je došlo do
promena koje im baš nisu po volji. Tada im popuste sve kočnice. Osnivači uvek imaju
bolje i novije ideje. Njegovi podređeni je trebalo da ih predvide, znaju i slede. Za
nekoliko sati osnivači ponovo recentrališu moć samo da bi ponovo nestali. Nikome nije
poznato šta treba, a šta ne treba raditi i svi postaju sve više zabrinuti. Rizično je
pretpostaviti šta bi osnivači želeli da se radi. Većina osnivača je prilično kreativna i,
kada dođu u Go-go fazu, suviše arogantna da bi neko drugi mogao pogoditi šta oni žele
da se uradi.
Veličina Go-go vođa je u tome što su sposobni da intuitivno vode poslove. Međutim,
ovi geniji nisu u stanju da artikulišu svoju intuiciju ili da je prenesu drugima koji mogu
da deluju u njihovo ime. A podređeni, nesposobni da deluju u takvim situacijama,
dozvoljavaju da dode do opšte paralize. A kada se osnivači ponovo pojave i iznerviraju,
iznova dolazi do optuživanja i ozlojađenosti. Uznemireni su pošto niko ništa ne
poduzima i niko se ne bavi problemima. Naravno, kada se donose odluke u koje
osnivači sumnjaju, lete glave. Ljudi počinju da se plaše dolaska osnivača, usvajajući
stav - ne valja kada uradiš, ne valja ni kada ne uradiš.
Ko vrši integraciju?
U međuvremenu, osnivači osećaju da su pali u zamku svoga dela. Jedan frustrirani
osnivač mi je ispričao zagonetku koja ilustruje njihov položaj. "Kada možete da
prestanete da vodite ljubav sa gorilom od 100 kilograma?" pitao je. Nisam znao
odgovor. "Kadgod gorila to želi!" rekao je. Dobra ideja o lepoj maloj kompaniji u Dobu
povoju je izmakla kontroli osnivača tokom Go-go faze. Ono što je u početku bilo slatko
malo umiljato majmunče sada je ogromna gorila koji traži pažnju svog osnivača. U ovoj
fazi, osnivač nije u stanju, ne zna kako i više ne želi da joj posvećuje pažnju.
Go-go je užasan period u koegzistenciji ljubavi i mržnje. Zaposleni možda ne vole
svoje vođe, ali ih se plaše i poštuju. Zaposleni karekterišu vlasnike kao "genije, pomalu
lude, eklektične ali ipak genije; sa kojima je teško raditi, ali je ipak i dragoceno raditi,
ako možemo da podnesemo njihov stil." Oni žele da njihovi osnivači ostanu, ali želeli
bi da se oni promene. A osnivače je iscrpio ovaj maraton. Osećaju da planina na koju se
penju ne pruža očekivanu nagradu. Priznaju da su stekli novac, ali su siti svega poput
roditelja koji se žale da dete koje su podizali ima sopstevnu volju, odbija da sluša i
stalno im pruža otpor. Osnivači se osećaju izdanim i neispunjenim. Žele da odu ali ne
mogu. Ne postoji neko ko bi mogao da ih zameni, a ako i postoji dostojna zamena,
osnivači se plaše da ce novi vođa oteti njihovu kompaniju i ukrasti njihove snove.
Saradnicima kažu da treba da izmene svoje ponašanje. Zapadaju u ćorsokak. Svi žele da
se ona druga strana promeni. Treba da shvate da je potrebno da se cela orgnanizacije
promeni. Ali ne mogu sami da je promene. Šta se dešava? Ishod u mnogome zavisi od
toga ko vrši integraciju.
Velika kriza - do koje dovode greške arogantnog Go-go-a - je katalizator koji dovodi do
prelaza u Adolescenciju. Atmosfera u Go-go kompaniji, koju odlikuje arogancije,
nekontrolisano brz rast, centralizovano donošenje odluka i nedostatak sistema, budžeta,
politike i strukture je priprema za krizu.
Upozoravam prve ljude Go-go kompanija. Ukazivao sam im na činjenicu da sede na
uzrocima koji dovode do krize. Nedostaje samo jedna varnica. Većina njih ignoriše
moja upozorenja, ukazujući na ono što oni vide kao nepobitan dokaz njihovog uspeha.
"Da li shvatate da naša prodaja godišnje raste 180 procenata? Pojavili smo se na vrhu
liste malih kompanija koje su najbrže rasle u Sjedinjenim Američkim Državama. Cena
naših akcija je skočila sa 2 na 12 dolara." Onda ih zadesi nesreća. Kompanija proda
