Stručni komentar
KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU - "Sl. glasnik
RS", br. 111/2009
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br.
111/2009 - dalje: Zakon o izmenama i dopunama ZPP) stupio je na snagu danom
objavljivanja u "Sl. glasniku RS", odnosno 29.12.2009. godine.
Terminološke izmene
Zakon o izmenama i dopunama ZPP u većem broju odredbi sadrži izmene koje
suštinski predstavljaju terminološke ispravke i terminološko usklađivanje važećeg
Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) sa drugim propisima
koji su doneti u međuvremenu od njegovog stupanja na snagu do dana donošenja
Zakona o izmenama i dopunama ZPP. Tako npr. "državna zajednica Srbije i Crne
Gore" u svim članovima je zamenjena "Republikom Srbijom", a "teritorijalna
autonomija" zamenjena je rečima autonomne pokrajine, "trgovinski sudovi"
zamenjeni su rečima "privredni", "Vrhovni sud" zamenjen je sa "Vrhovni kasacioni
sud", "viši sudovi" zamenjeni su sa "drugostepeni", radi usklađivanja sa Zakonom o
uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 i 104/2009) a reč "bračni" zamenjuje
se sa "supružnik" a reči supružnik sa reči "partner" radi usklađivanja sa propisima
kojima se reguliše oblast porodičnog prava.
Osim navedenih terminoloških izmena, izvršene su i izmene koje rešavaju neke od
problema koji su se javili u praksi, zbog formulacije samih odredaba, ali neke
novine koje su unete značajno utiču na drugačije regulisanje samog toka
postupka.
Izmene u postupku
U članu 4. stav 1. ZPP posle reči "raspravljanja" dodato je "ako ovim zakonom nije
drugačije određeno što je uvelo mogućnost da zakon odredi situacije u kojima se
ne primenjuje raspravno načelo kao i da propiše situaciju u kojima se odustaje od
načela neposrednosti. Ova izmena, uvodi mogućnost suštinskih promena u tok
samog postupka i to upravo u pogledu primene osnovnih načela parničnog
postupka.
Jezik i pismo u postupku
Usled značajnih problema u pogledu primene člana 6. ZPP kojim je bilo regulisano
pitanje jezika i pisma koji se u postupku koriste sada je isti član u celosti zamenjen
tako da glasi:
"U parničnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi
jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na čijem području žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj
upotrebi su i njihovi jezici i pisma u skladu sa Ustavom i zakonom.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i
pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona".
U vezi sa navedenim članom je i izmena člana 96. ZPP kojim je regulisan jezik u
postupku. Novim članom predviđeno je da:
"Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima ili prilikom
usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku,
obezbediće im se ako to zahtevaju, usmeno prevođenje na njihov jezik onoga što
se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi
dokazivanja.
Stranke i drugi učesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na
besplatnog tumača u postupku pred sudom".
U pogledu prava stranke da koristi svoj jezik u postupku, nije ništa suštinski
promenjeno do sada važeće zakonsko rešenje. Važno je naglasiti da stranka nema
pravo da prati postupak na svom jeziku, već da samo ima pravo da sama koristi
svoj jezik na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred
sudom. Stranka, međutim, može zahtevati, ukoliko se postupak ne vodi na njenom
jeziku, da joj se usmeno prevedu svi dokazi koje se izvode na ročištu i sve što se
iznosi na ročištu kao i isprave koje se koriste na ročištu.
Odredbe kojima je ranije bila regulisana obaveza suda da pouči stranke o pravu da
usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumača sada je
izostala, kao i obaveza da se u zapisnik zabeleži da je strankama data pouka i
njihove izjave, što ukazuje da sud više nema navedenu obavezu. Novina je,
međutim, odredba koja reguliše prava slepih, gluvih i nemih stranaka i učesnika u
restriktivno tumačiti.
Popunjavanje pravnih praznina
Pojedinim odredbama regulisane su pravne situacije koje nisu bile regulisane, što
je predstavljalo pravnu prazninu, a što je u praksi dovodilo do različitih tumačenja i
primene normi. Tako je u članu 32. ZPP kojim se reguliše način utvrđivanja
vrednosti predmeta spora, dodat novi stav kojim je regulisano da se vrednost
predmeta spora u slučaju da se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili
drugih stvarnih prava na nepokretnosti, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid
ugovora koji ima za predmet nepokretnost, određuje prema tržišnoj vrednosti
nepokretnosti ili njenog dela. Navedena izmena, odnosno dopuna značajno će
olakšati sudovima pri radu i sprečiti označavanje neadekvatne vrednosti spora u
navedenim situacijama.
Izmene u pogledu sastava suda
Izmena ZPP učinjena je u delu kojim je regulisan sastav suda u pogledu sporova sa
imovinsko pravnim zahtevom, koje sudi sudija pojedinac tako što je promenjena
vrednost spora koji sudi sudija pojedinac, tako da ista umesto ranijeg iznosa od
3.000.000,00 dinara sada prema odredbama člana 6. Zakona o izmenama i
dopunama ZPP kojim se menja član 37. ZPP, ne sme prelaziti dinarsku
protivvrednost 50.000,00 EUR po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
podnošenja tužbe. Ostala je mogućnost da se stranke u svim slučajevima mogu
sporazumeti da im sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost spora osim u
slučajevima koje predviđa posebni zakon što podrazumeva da isti mora isključiti
navedenu mogućnost. Značajna promena je uvođenje pretpostavke da su se
stranke sporazumele da imovinski spor bez obzira na njegovu vrednost sudi sudija
pojedinac ako jedna stranka to predloži do pripremnog ročišta, a druga se o
predlogu ne izjasni, kao i da će se u slučaju da jedan ili većina suparničara podnese
takav predlog smatrati da su se svi suparničari saglasili sa istim. Ukoliko na obe
parnične strane postoje suparničari, predlog da sudi sudija pojedinac smatraće se
prihvaćen, odnosno smatraće se da postoji sporazum o takvom sastavu suda, ako
se niko ili većina suparničara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje
suparničara isti prihvati.
Mora se uočiti da zakon više ne predviđa da se bez obzira na vrednost spora, u
prvom stepenu, sporovi iz autorskog prava, sporovi koji se odnose na zaštitu ili
upotrebu pronalazaka i tehničkog unapređenja uzoraka modela žigova ili
