Visoka turistička škola strukovnih studija Beograd
Seminarski rad iz predmeta Osnovi ekonomije
Tema: „OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA
NEZAPOSLENOST I VRSTE NEZAPOSLENOSTI“
Stude
nti
:
Anica Krunić
142/2018
Dragana Vitorović
136/2018
2
„OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA NEZAPOSLENOST I VRSTE
NEZAPOSLENOSTI“
2018.
Beograd, decembar 2018.
4
„OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA NEZAPOSLENOST I VRSTE
NEZAPOSLENOSTI“
2018.
UVOD
Za ovu temu smo se opredelile zato što smatramo da je problem nezaposlenosti u Srbiji
veoma izražen.
Ako bismo izabrali jedan pojam koji bi, na neki način, mogao da simbolizuje duh
današnjeg vremena i pojam koji je počeo da okupira svet, onda bismo najverovatnije mogli da
izdvojimo pojam nezaposlenost.
Svuda oko nas čujemo priče o tome kako se teško živi, kako ljudi nemaju siguran i stalan
posao, kako se jako teško zarađuje za hleb, a time se i sam život svodi na neku minimal. Pitamo se
da li je to cena koju mora da plati pojedinac da bi živeo i funkcionisao u ovom savremenom svetu,
ali ne i preživeo…?!
Struktura i obim nezaposlenosti u svetu su poprimili razmere koje predstavljaju težak
politički, ekonomski i socijalni problem. Nezaposlenost postaje jedan od najkrupnijih problema
društva koji poprima velike razmere i lagano se širi ka svim delovima sveta. Kao takva, ova pojava
pogađa savremeno društvo i savremenog čoveka svih profila.
Nezaposlenost obuhvata sve sfere života, pa se može istaći da je to i psihološki problem,
zato što deluje na čoveka u psihološkom smislu i na njegovo psihičko stanje i stabilnost -
nestabilnost. Pojedinac treba da bude stabilna ličnost, da nema oscilacije u radu, da bude odan
poslu, obrazovan za posao koji obavlja.
Strah od nezaposlenosti je najveći strah koji može imati jedan radnik, a možda i jedan od
najvećih potencijalnih problema jedne države.
Šire gledano, nezaposlenost je depresivni fenomen, koji se podjednako odražava na
poslovni, javni i privatni život.
Ovim radom želimo da ukažemo javnosti na problem nezaposlenosti i da, na osnovu
identifikovanih problema u oblasti nezaposlenosti, damo predloge mogućih rešenja.
5
„OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA NEZAPOSLENOST I VRSTE
NEZAPOSLENOSTI“
2018.
1. POJAM NEZAPOSLENOSTI
Prema definiciji nezaposlenosti koju je dala
Međunarodna organizacija rada
(
MOR
),
nezaposlena lica su lica od 15. do 64. godine života, sposobna i odmah spremna za rad, koja nisu
zasnovala radni odnos, ili na drugi način ostvarila pravo na rad, a koja se vode na evidenciji
nezaposlenih i aktivno traže posao. Takođe, to su i lica kojima je istekao ugovor o radu na određeno
vreme. Smatra se da se ovom kriterijumu moraju dodati još dva: zaposleni čije je radno vreme
skraćeno, a želeli bi puno radno vreme i „obeshrabreni“ radnici koji ne mogu da nađu posao i zbog
toga odustaju od daljeg traganja za istim, a želeli bi da budu u radnom odnosu.
U strukturi nezaposlenih dominiraju mlada lica (tinejdžeri od 16 do 19 godina), zatim žene,
koje su u podređenom položaju u odnosu na muškarce. Lica sa nedovoljnom obrazovnom stručnom
spremom teže nalaze posao. Gubitak posla znači gubitak materijalnih prihoda i teži život za
pojedinca. Nezaposleni imaju mogućnost da prime odgovarajuću nadoknadu od strane države nakon
gubitka posla, a veličina nadoknade, svakako, nije ista u svim zemljama. Nezaposleni mogu upasti u
velike teškoće, ukoliko se nadoknade isplaćuju samo kratkotrajno, što je primer u SAD-u.
1
Gubitak posla znači i pad u depresivno stanje za pojedinca. Međutim, mnogi pojedinci,
posle gubitka posla, ostaju prisebni, ne padaju u psihičke probleme, već se oslanjaju na mogućnost
pronalaska novog posla.
Postavlja se pitanje kolika stopa nezaposlenosti može da se smatra
punom
nezaposlenošću
?! To je opet pitanje na koje savremena ekonomija može dati odgovor, ali ga menja
tokom vremena, shodno promenama koje se dešavaju na globalnom nivou. Uzrok promena stope
nezaposlenosti „leži“ u promenama strukture radne snage. Osim toga, nezaposlenost ubrzava stopu
inflacije.
Neki delovi radne snage uvek, iz određenih razloga, ostaju
neuposleni
. Tu se, pre svega,
misli na one koji su u radnom odnosu, ali su nedovoljno iskorišćeni. Jedan od oblika nedovoljne
uposlenosti je
sezonski tip rada
, kada radnik nije ravnomerno uposlen tokom cele godine.
Nezaposlenost je bila, jeste i biće jedan od najozbiljnijih i često najtežih problema vezanih
za tržište rada, jer je problem nezaposlenosti utoliko značajniji, ukoliko mu se više pažnje poklanja.
1
Dragišić
,
D
.,
Ilić
,
B
.,
Medojević
,
B
.,
Pavlović
,
M
. (2004)
Osnovi ekonomije
. Beograd: Ekonomski
fakultet, 54-56
7
„OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA NEZAPOSLENOST I VRSTE
NEZAPOSLENOSTI“
2018.
2.1. KRATKOROČNA FILIPSOVA KRIVA
Postojanje
Filipsove krive
uočeno je 1958. godine od strane istoimenog autora. U početku
se smatralo da veza predočena ovom krivom postoji nezavisno od vremenskog roka posmatranja.
Nakon 1968. godine i radova Nobelovaca
Edmunda Phelpsa i Miltona Fridmana
, počinje se uviđati
i postupno sve više prihvatati kako ova veza postoji isključivo u kratkom roku.
2
Dakle, ekonomska nauka je došla do zaključka da su razdoblja niske nezaposlenosti,
ujedno, i razdoblja visoke inflacije, i obrnuto. Razdoblja visoke nezaposlenosti najčešće su, ujedno,
i razdoblja niske inflacije.
Slika br. 1
:
Kratkoročna Filipsova kriva
Izvor
:
LINKuniversity:
http://www.link-Nezaposlenost-i-inflacija/3387
, (pristupljeno 01.12.2018.)
Dva ključna problema funkcionisanja savremene ekonomije su
nezaposlenost
i
inflacija
,
kao i njihovi međusobni odnosi.
Kao što se vidi sa Slika br. 1: Kratkoročna Filipsova kriva, visoka inflacija će usloviti
nisku stopu nezaposlenosti, odnosno, smanjenje stope inflacije će dovesti do povećanja
nezaposlenosti.
2
LINKuniversity:
http://www.link-Nezaposlenost-i-inflacija/3387
, (pristupljeno 01.12.2018.)
