Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo
Seminarski rad iz predmeta Finansijska tržišta
Tema: „PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA U
REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2013. DO 2017.
GODINE - ŠTA SE PROMENILO I U ČIJU KORIST“
Mentori
:
Kandidati
:
Dr Slobodan Ilić Mladen Matić
6301/15
Nenad Mihailović Nataša Arsenović
6201/15
2
„PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2013.
DO 2017. GODINE - ŠTA SE PROMENILO I U ČIJU KORIST“
December 30, 1899.
Ivana Jovanović
6171/15
Jelena Jovanović
6141/15
Valjevo, avgust 2018.
4
„PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2013.
DO 2017. GODINE - ŠTA SE PROMENILO I U ČIJU KORIST“
December 30, 1899.
S a d r ž a j
5
„PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2013.
DO 2017. GODINE - ŠTA SE PROMENILO I U ČIJU KORIST“
Avgust, 2018.
1. UVOD
Tema rada
je „Poreski tretman finansijskih usluga u Republici Srbiji u periodu od 2013.
do 2017. godine - šta se promenilo i u čiju korist.“
Cilj rada
je da se utvrdi kakav je bio poreski tretman finansijskih usluga u Republici Srbiji
u periodu od 2013. do 2017. godine, odnosno da li je poreski tretman stimulativno, ili
destimulativno delovao na korišćenje finansijskih usluga u posmatranom periodu.
Zadatak rada
je da se prikažu kvantitativni i kvalitativni aspekti poreskog tretmana
finansijskih usluga u Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine i da se identifikuju problemi u
poreskom tretmanu finansijskih usluga u Srbiji, kako bi se mogle predložiti mere za njihovo
rešavanje.
Značaj rada
se ogleda u tome što će se, na osnovu prikazanog poreskog tretmana
finansijskih usluga, moći utvrditi da li je poreski tretman finansijskih usluga u Srbiji stimulativan,
ili destimulativan. U skladu sa tim, identifikovaće se najveći problemi koji se odnose na poreski
tretman finansijskih usluga i biće predložena moguća rešenja istih.
Rad se sastoji iz dva dela.
Prvi deo rada
je teorijski i u njemu će se govoriti o poreskom tretmanu finansijskih usluga
uopšte, odnosno biće reči o oporezivanju bankarskih usluga, usluga iz sektora osiguranja i usluga iz
sektora finansijskog lizinga.
Drugi deo rada
je praktični i odnosi se na poreski tretman finansijskih usluga u Republici
Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine. Ovaj deo rada će obuhvatiti pravni i institucionalni okvir
za poreski tretman finansijskih usluga u Republici Srbiji. Takođe će se razmotriti kvantitativni i
kvalitativni aspekti poreskog tretmana finansijskih usluga u Republici Srbiji u posmatranom
periodu. Biće identifikovani najveći problemi u poreskom tretmanu finansijskih usluga i dati
predlozi mogućih mera za njihovo rešavanje. Na kraju ovog dela rada će se ukazati na to da li se i
šta promenilo u poreskom tretmanu finansijskih usluga u Srbiji u posmatranom periodu i u čiju
korist.
Metod
koji je korišćen u radu je metod „istraživanja za stolom“
(desk research)
, što znači
da podaci koji su korišćeni već postoje u bazama podataka i ranije su prikupljeni u neku drugu
svrhu.
7
„PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2013.
DO 2017. GODINE - ŠTA SE PROMENILO I U ČIJU KORIST“
December 30, 1899.
poljoprivrednik, kao nosilac, ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u
smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj.
3. PORESKI TRETMAN FINANSIJSKIH USLUGA
Uvođenje poreza na finansijske usluge predstavlja dodatni izvor prihoda za budžet jedne
države.
Oporezivanje finansijskog sektora
doprinosi povećanju stabilnosti finansijskih tržišta,
smanjenju njihove promenjivosti, kao i štetnih posledica preteranog preuzimanja rizika. Finansijska
i ekonomska kriza dovela je na videlo nekolicinu loših uticaja usmerenih prema finansijskom
sektoru, kao i nedostatke u regulativnom i supervizijskom okviru finansijskog sistema. Uvođenje
poreza na finansijske usluge doprinosi poboljšanju stabilnosti finansijskog sektora.
2
Finansijski sektor ima veoma veliku odgovornost za nastanak i dubinu krize, kao i uticaj na
visinu državnog duga. Uvođenje novih poreza može se opravdati činjenicom da su neke vlade
pružile dodatnu pomoć finansijskom sektoru tokom krize, pa se uvođenjem dodatnog poreza takva
pomoć nadoknađuje. Dakle, uvođenje poreza na finansijske usluge pomaže u stvaranju uslova za
održivi rast.
3.1. BANKARSKI SEKTOR
Bankarske usluge
su usluge koje banka pruža korisnicima ovih usluga po osnovu ugovora
o kreditu, ugovora o depozitu, ugovora o otvaranju i vođenju računa, ugovora o izdavanju i
korišćenju platnih kartica, ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu, kao i druge usluge koje
banka pruža u skladu sa zakonom.
U bankarske usluge spadaju
:
primanje svih vrsta novčanih depozita (depozitni posao);
davanje i uzimanje kredita (kreditni posao);
devizni, devizno-valutni i menjački poslovi;
izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao);
čuvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima (depo posao);
2
Radić
,
M
.,
Ristić
,
Ž
.,
Komazec
,
S
. (2000)
Poreski sistem i politika
. Beograd: Viša poslovna škola, 42-44
