1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
MEDICINSKI FAKULTET
KATEDRA ZA SPECIJALNU REHABILITACIJU I EDUKACIJU
Povezanost kvaliteta života i samopoštovanja kod osoba sa oštećenjem
sluha
- MASTER RAD -
The connection quality of life and self-esteem in people with impaired
hearing
- MASTER WORK -
Mentor :
Kandidat:
Prof.dr Zoran Komazec
Svetlana Tanacković
2015.godine
2
Zahvale
Veliku zahvalnost dugujem svom mentoru, profesoru Zoranu Komazecu,
koji je svojom podrškom, iskustvom, znanjem i verom u mene doprineo ovom radu
i istraživanju, posebno razvoju moje profesionalne ličnosti i osobenosti. Takođe,
veoma sam zahvalna i profesorki Špeli Golubović, koja je kao šef Katedre, možda
najviše doprinela da danas budem to što jesam u profesionalnom smislu. Svojom
profesionalnim i ličnim savetima, znanjem, iskustvom, pa i disciplinom, je uticala
na sve svoje student, da postanemo dobri ljudi i kvalitetni stručnjaci. Svim
profesorima i asistentima naše Katedre želim zahvaliti na podršci, istrajnosti i
širokoj lepezi znanja koja mi je za sve ove godine studija bila ponuđena.
Najveću i najiskreniju zahvalnost, dugujem svojoj porodici. Sve ove godine bili su
mi i ostali, najveća podrška i oslonac, a isto tako i najveći i najstroži kritičari. Bez
njih, ja ne bih bila ovde i sav uspeh i napredak, bez njih ne bi imao smisla. Stoga,
ovu diploma posvećujem jedino njima.
4
Sadržaj
Naslovna…………………………………………………………………………..1
Zahvale……………………………………………………………………………2
Biografija………………………………………………………………………….3
Sadržaj…………………………………………………………………………….4
Sažetak…….………………………………………………………………………5
Apstrakt...………………………………………………………………………….6
Uvod……………………………………………………………………………….7
Opšti deo – pregled problema…………………………………………………….10
Materijal i metode…………………………………………………………………12
Rezultati…………………………………………………………………………...13
Diskusija…………………………………………………………………………..42
Zaključak………………………………………………………………………….47
Literatura………………………………………………………………………….49
Prilozi……………………………………………………………………………..52
5
Sažetak
Poslednjih godina veoma često se govori o kvalitetu života osoba sa invaliditetom. Brojni
su činioci koji utiču na formiranje predstave o životu i njegovom kvalitetu svake osobe. Naše
istraživanje se zasnivalo na pretpostavci da postoji veza između nivoa samopoštovanja i kvaliteta
života osoba sa oštećenjem sluha. Za potrebe studije testirano je 200 ispitanika podeljenih u dve
grupe. Eksperimentalnu grupu je činilo 100 ispitanika sa oštećenjem sluha raznog stepena, dok je
kontrolnu grupu činio isti broj ispitanika, iste polne i uzrasne distribucije. Korišćeni instrumenti
bili su : Rozenbergova skala za procenu samopoštovanja, Upitnik za procenu samopoštovanja i
Upitnik za procenu kvaliteta života SF-36, modifikovan od strane autora. Rezultati istraživanja su
pokazali postojanje značajne razlike u nivou samopoštovanja i kvaliteta života osoba sa
oštećenjem sluha. Takođe je dokazana razlika u odnosu na nivo školske spreme i bračnog statusa.
Tako su ispitanici sa višom i visokom stručnom spremom i ispitanici koji su u bračnoj zajednici
pokazali više skorove na testovima, od ispitanika koji imaju srednju i osnovnu školu i koji su, pak
sami ili razvedeni. Takođe, dokazana je pozitivna povezanost samopoštovanja i kvaliteta života,
što nam je važno za dalji i kvalitetniji rad. Poboljšanje kvaliteta života je krajnji cilj našeg
tretmana i svi programi i tretmani su zasnovani na poboljšanju funkcija i sposobnosti koji će
posredno ili neposredno doprineti boljem kvalitetu života.
7
Uvod
Invalidnost
je društveni fenomen čiji se koncept menjao sa razvojem ljudskog društva i
proističe iz interakcije osoba sa fizičkim, senzornim i intelektualnim oštećenjima sa okruženjem,
koje su usled različitih društvenih barijera, dovedene u neravnopravan položaj. Postojećim
ograničenjima i teškoćama ove osobe potpuno su onemogućene ili delimično ograničene u
vršenju svakodnevnih životnih aktivnosti i punom učešću u svim sferama društvenog života.
Danas, nemamo tačan i pouzdan podatak o udelu invalidnosti u opštoj populaciji. Pretpostavlja se
da je ukupan broj osoba sa invaliditetom u svetu oko pola milijarde, otprilike oko 10 % ukupnog
stanovništva. U Srbiji se taj procenat kreće od 4,5 – 6,4 %. U svakom slučaju, prisustvo bilo kog
oblika invaliditeta, značajno umanjuje njegovu učinkovitost i socijalnu uključenost (1). Postoje
mnoge vrste i oblici invaliditeta, a u ovom radu se bavimo osobama sa oštećenjem sluha
različitog stepena. Slušanje je važan faktor u kognitivnom sazrevanju i razvoju govora kao
najsloženijeg i najsavršenijeg simboličkog sistema u ljudskoj komunikaciji. Oštećenje sluha,
nastalo u bilo kom periodu života, imaće trajne posledice na celokupan razvoj ličnosti i može
dovesti do poremećaja psihičkih funkcija. Audiološkoj i prihijatrijskog dijagnostici se često
nameće problem zapažanja slušnog hendikepa koji je neretko zamaskiran kliničkom slikom
depresije, anksioznosti, paranoje, mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja, što
zahteva timski rad stručnjaka, kao i edukaciju (2). Kada se javi u ranom dečjem uzrastu,
nagluvost i gluvoća mogu da se odraze na kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj deteta i
komunikaciju
(3).
Kada se govori o emocionalnim smetnjama, tu svakako najčešće spadaju
osećaj izolocije, depresija, anksioznost, frustracija i strah. Takođe ista istraživanja ovu vrstu
oštećenja povezuju i sa slabijim samopoštovanjem, emocionalnom ranjivošću i iritabilnošću,
