KRIMINALISTIČKO POLICIJSKA AKADEMIJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: UPRAVLJANJE LJUDSKIM I MATERIJALNIM
RESURSIMA
TEMA: ORGANIZACIONA STRUKTURA BIA
MENTOR: STUDENT:
Prof. dr Dalibor Kekić Milica Rakonjac 29/16
Beograd, 2017.
4
Uvod
„Ozna sve dozna“ ili „Udba svima sudba“, samo su neke od čuvenih izreka koje su i dan
danas aktuelne na ovim prostorima, još od perioda bivše Socijalističke Federativne Republike
Jugoslavije. Na sam pomen imena tadašnjih službi bezbednosti ledila se krv u venama, a sam
razlog svega toga i danas je jedna velika nepoznanica. Da li je reč o strahu ili nekom drugom
razlogu, ostaće večito pitanje. Svi su ih se bojali, pošteni, siromašni, bogati, ugledni, sumnjivi,
a ponajviše krivi.
Možda nam sada te parole zvuče smešno i neozbiljno, ali one su tada bile surova realnost i
treba ih shvatati ozbiljno i sa određenom dozom strahopoštovanja. Sigurno se svi zapitaju
zašto je to tako i danas. Pa odgovor je jednostavan, „ vuk dlaku menja, ali ćud nikada“. Ova
mudra misao govori mnogo, ali njeno shvatanje je jednostavno. I današnja obaveštajna
agencija ima za cilj otkrivanje i eliminaciju stranih neprijatelja, kao i domaćih izdajnika
naroda, odnosno komplet vrednosti jedne države.
Iako koreni obaveštajnih agencija dosežu u duboku prošlost, ipak epoha moderne obaveštajne
delatnosti, kreće tek početkom 20.veka i to sa razvojem nauke i tehnologije. Ali u prvo vreme
sva ta dostignuća korištena su prvenstveno u ratne svrhe. Prva obaveštajna služba, modernog
doba, u Jugoslaviji nastala je 1943.godine i to kao Odsek za zaštitu naroda (OZN), a
1944.godine OZNA
1
, Odeljenje zaštite naroda. Nakon završetka drugog svetskog rata,
stvoreni su svi uslovi za organizaciju celokupne državne uprave. Od dela OZNE i još
1
OZNA (Odeljenje za Zaštitu Naroda), obaveštajna služba SFR Jugoslavije. OZNA je osnovana 13. maja
1944.godine u Drvaru. Pod vodstvom Aleksandra Rankovića, visoko pozicioniranog člana Politbiroa i bliskog
saradnika Josipa Broza Tita. OZNA je snažno pojačala svoje delovanje u zemlji i inostranstvu, te istovremeno
uspela skoro u potpunosti srbizirati kadar jugoslavenske obaveštajne zajednice. Ta činjenica će posle uticati na
jačanje srbijanskog lobija u inostranstvu, te obeležiti kasnije razdoblje. Za OZN-u je zbog njene agresivne
politike i brutalnih metoda ispitivanja „osumnjičenika“ s vremenom postala poznata uzrečica – „OZNA sve
dozna“. OZNA se drži odgovornom za niz masovnih likvidacija tokom i nakon 2. svetskog rata.
OZNA je imala pet odsjeka sa raznim zadacima:
1. Prvi odsek činile su Vojno-obaveštajna služba (VOS) JNA i Služba informisanja i dokumentacije (SID),
i bio je zadužen za obaveštajni rad na okupiranim i tuđim teritorijama;
2. Drugi odsek se bavio kontraobaveštajnim aktivnostima na oslobođenim teritorijama i suzbijao
izdajnike, kolaboracioniste i saradnike okupatora, kasnije je iz njega nastala UDBA;
3. Treći odsek je štitio Oružane snage Jugoslavije, radio kontraobaveštanje zadatke kao i stvaranju
obaveštanje mreže u JNA, iz njega je kasnije nastao KOS;
4. Četvrti odsek je bio zadužen za statistiku i tehnike za prijem, predaju, zaštitu kao i obradu obaveštajnih-
kontraobaveštajnih podataka;
5
pojedinih službi Ministarstva narodne odbrane formirana je UDB-a
2
( uprava državne
bezbednosti). 1966.godine dolazi do transformacije UDB-e u Službu državne bezbednosti
(SDB). 1992.godine nakon raspada SFRJ, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, formiran
je Resor državne bezbednosti Republike Srbije. Resor je prestao sa radom 2002.godine,
donošenjem Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Bezbednosno-informativna agencija (u daljem nastavku: BIA) je nastala 2002.godine,
transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je
RDB izdvojen i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Autonomni status koji
BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republička organizacija koja je podređena Vladi.
Na čelu BIA-e nalazi se direktor koga postavlja i razrešava Vlada. Sagledavajući njene
zadatke ona predstavlja centralnu bezbednosno-informacionu agenciju nadležnu kako za
obaveštajne tako i za kontraobaveštajne bezbednosne poslove. Pripradnici BIA imaju pravo
da primenjuju policijska ovlaštenja prilikom obavljanja svojih poslova. Neki od pomenutih
poslova su: otkrivanje, praćenje, sprečavanje delatnosti organizovanih kriminalnih grupa i
krivičnih dela kao što su unutrašnji i međunarodni terorizam, krivična dela protiv čovečnosti,
protiv međunarodnog prava i naravno protiv Ustava Republike Srbije.
U daljem nastavku ovog seminarskog rada detaljno će biti objašnjena organizaciona struktura
pomenute organizacije, kao i nadležnosti i delatnosti iste.
5. Peti odsek je bio usko povezan s KNOJ-em i imao zadatak otkrivanja stranih uticaja i suzbijanju stranih
obavještajnih službi;
2
UDBA je nastala u martu 1946. godine, i to nakon reorganizacije OZNE. 1966. godine UDBA je preimenovana
u Službu državne bezbednosti. Ona se kao civilna protuobaveštajna služba nalazila u sastavu SSUP-a, sastojala
se od četiri glavna odela koji su se bavili:
1. unutrašnjim neprijateljima (nacionalizam, Crkva,...)
2. emigracijom (hrvatska, albanska, srpska...)
3. stranim obaveštajnim službama
4. tehnikom praćenja i prisluškivanja.
7
3. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije;
4. Strategija odbrane Republike Srbije;
5. Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije;
6. Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji;
7. Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji;
8. Zakonik o krivičnom postupku;
9. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela;
10. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine;
11. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti;
12. Zakon o zaštitniku građana;
13. Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja;
14. Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno-informativne agencije i
vrstama edicija; i dr.
Kako se iz iznetog može zaključiti, oblast bezbednosti danas uređuje više zakona. Svakako da
je za bezbednosne službe najznačajniji Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti
Republike Srbije. Donošenjem ovog zakona učinjen je značajan pomak, kako u normativnom
uređenju postojećeg bezbednosno-obaveštajnog sistema, tako i u funkcionalnom smislu
(namena, struktura, rukovođenje, nadzor i funkcionisanje).
Prema ovom zakonu, bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije čine:
8
1. Savet za nacionalnu bezbednost;
2. Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti;
3. Službe bezbednosti (Bezbednosno-informativna agencija-kao posebna organizacija;
Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija-kao organi uprave u sastavu
Ministarstva odbrane);
4. Odbor Narodne skupštine za nadzor nad radom službi bezbednosti.
8
Sl. Glasnik RS
“, br.116/07, 72/12, čl. 3, st. 1 i 2, čl.4, st.2
