ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ

ИНСТИТУЦИЈЕ И РАЗВОЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Семинарски рад из предмета Економија и финансије 

Европске уније

Ментор:                                                                       Студент:
Проф. др Кристијан Ристић                                    Дражен Дамјановић, VII-366/17

У Бањој Луци,

 2019. године

background image

1. Настанак и развој Европске уније

Идеја европског уједињења је стара, своје корјене вуче још из времена далеко 
прије ИИ Свјетског рата. Озбиљне, реалне идеје о тијесној сарадњи европских 
земаља,   ослобођене   хегемонистичких   жеља,   настале   су   након   болних   и 
стравичних Француско-Пруских ратова 1870. године и И Свјетског рата (1914-
1918).

Вјековима разједињен “стари континент”, поприште великих свјетских сукоба и 
ратова, био је погодно тле за истинске акције и напоре за Европско уједињење. 
Након   завршеног   ИИ   Свјетског   рата,   на   згариштима   и   рушевинама   Европе 
јавила се идеја политичког и економског повезивања "европских демократија". 

У оквиру бројних залагања за стварање уједињене Европе, значајан је говор 
тадашњег   британског   премијера   Винстона   Черчила   одржаног   19.   септембра 
1946.   У   Цириху   гдје   позива   државе   континеталне   Европе   на   стварање 
уједињених европских држава. По Черчиловом мишљењу основна претпоставка 
уједињене Европе је била Француско-Њемачка сарадња. 

Европска Унија је резултат процеса сарадње и интеграције која је почела 1951. 
између шест држава. Послије скоро 50 година са четири таласа припајања ЕУ 
данас има 15 земаља чланица и  претендује своме петом припајању, овог пута 
према Источној и Јужној Европи. Мисија европске уније је да организује односе 
између земаља чланица и њихових народа на основама солидарности.

Примарне бриге ЕУ су постављање појединаца и њихових интереса постављање 
у   срце   европских   интеграција.   Европске   институције   сматрају   постовање 
фундаменталних права као основног принципа европског закона и развиле су 
законодавство о слободи кратања у оквиру ЕУ. 

Са резолуцијом Мастрихта веза између граĎана у земљама чланица и ЕУ је 
постала   директнија,   креирањем   концепта   европског   држављанства   које   је 
представљало   серије   гарђанских   и   политичких   права.   Ова   су   права   даље 
развијана   кроз   Амстердамску   резолуцију   која   такође   прецизира   везу 
међунационалнихдржављанстава и Европског држављанства.

2. Споразум о придруживању и услови за чланство

Заједничка   одлика   свих   садашњих   земаља   кандидата   јесте   да   је   р   ијеч   о 
државама   са   којима   је   ЕУ   закључила   споразуме   о   придруживању   који   ће 
утврдити међусобна права и обавезе, заједничке акције и посебне процедуре. 

Основни циљ споразума је стварање зоне слободне трговине између уније и 
ових   земаља   на   бази   реципроцитета,   али   асиметрицно   и   поступно.   Ријеч   је 
наиме о економском, социјалном, политичком и кутурном приближавању који 
обухвата области као што су политичка сарадња, погодне трговинске односе, 
економске   активности   и   културну   сарадњу,   уз   неопходну   хармонизацију 
националних   права   придружених   држава   са   комунитарним   правом   (посебно 
области везане за унутрашње тржиште).

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti