ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
АРАНЂЕЛОВАЦ
ДЕФИНИЦИЈА ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ
:
Предмет Економика туризма
:
Студијска група Менаџмент у туризму и угоститељству
:
Професор др Љубомир Јовановић
:
Радио студент
.
Војкан М Благојевић
Аранђеловац
,
децембра
2016.
године
*
*
*
D E S T I N A T I O
:
На почетку овог нашег истраживања намеће нам се једно питање
-
?
Шта је то туристичка дестинација
Да ли је довољно рећи да је дестинација оно место које својим природним и
?
антрополошким ресурсима привлачи велики број туриста
Дефинитивно морамо се сложити да је ПРОСТОР базни ресурс турисичке
;
дестинације а да АНТРОПОЛОШКИ И ПРИРОДНИ РЕСУРСИ оплемењују простор
дестинације
и
једно
одредиште
путовања
одређују
као
ТУРИСТИЧКУ
;
ДЕСТИНАЦИЈУ
?
Али шта још
Као и сам туризам и дестинација као једна од битних ставки туризма је
.
комплексни појам
Гледано кроз геометрију појам туристичке дестинације не можемо дефинисати
;
.
као дуж као део праве од тачке А до тачке Б
,
Гледајући кроз праксу туристичка дестинација на једном месту јесте али на
;
.
другом месту није и обратно Једноставно речено то је простор на Земљи где може
.
да се развије туристичка понуда
Да ли је туристичка дестинација просторно заокружена целина одређујућих
,
,
елемената туризма пре свега природних и антропогених активности капацитета за
,
,
смештај и исхрану ванпансионску потрошњу туриста унутрашњу инфра и
,
супраструктуру тог простора као и организацију и управљање тим елементима у
?
циљу стварања туристичке понуде
?
И шта све наведено значи у пракси
,
превазиђе концепт туристичког места у ужем и ширем смислу тог појма из
.
разлога што више не задовољава потребе савременог туризма
Дуго су се туристичка путовања сводила на боравак у једном месту
(
).
просторно гледано у једној тачки
Једноставно кроз време је постојала доколичарска класа туриста која је све своје
.
потребе задовољавала у једном месту Тридесетих година прошлог века ова
класа туриста је проводила своје слободно време у својим вилама и
.
летњиковцима и кућама намењеним одмору
Једноставно су проводили своје слободно време ког су имали на претек у
.
повољнијем климату или здравијој околини
То су били људи који су својим богатством себи могли да приуште нерад и
.
доколицу
1919.
-
Међутим порастом хуманих вредности у друштву
године у СССР у се
,
уводи плаћени годишњи одмор за раднике док капиталистичке земље дају свој
1936.
.
одговор
фодине када Француска чини исто
.
Тада настаје једна нова група туриста
Туристи који који имају ограничено време за одмор и туристи који нису везани
.
смештајним капацитетима за једно место
Веома брзо образован човек долази до закључка да његово потребе туризма
.
имају нове аспекте Жеље и потребе ових нових туриста наводе даваоце
туристичких услуга да покрену истраживања да би схватили шта туристи желе
од
одредишта својих туристичких путовања и да њихова одредишта
.
превазилазе појам одредишта као туристичког места
.
Такво истраживање доводи до стварања теорије туристичке дестинације
,
Основне темеље ове концепције треба ипак тражити у туристичком месту
као првој заокруженој просторној јединици која се формирала за прихват и
.
боравак туриста
.
За почетак хајде да дефинишемо туристичко место
Да би неко место прогласили туристичким потребно је да оно осим сопствених
атрактивних ресурса има и прихватне и друге капацитете који би задовољили
.
потребе туриста
,
Одатле под појмом туристичке дестинације треба разумети шири простор од
.
појма туристичко место Један простор који гради свој идентитет на принципу
,
кумулативних атракција које омогућују доживљај а све то праћено додатном
инфраструктуром како би се све на крају могло заокружити као простор
.
предвиђен за интензивно окупљање туриста
Тако да можемо доћи до закључка да туристичка дестинација нема трајне
;
,
границе и чврсте границе
већ сходно жељама
интересовањима и
преферисањима модерних туриста на међународном туристичком тржишту
.
дестинација расте или се смањује
Из овога следи и закључак да се границе туристичке дестинације не мењају
,
само географски
већ и сходно интересовањима модерних туриста и
.
атрактивности дестинације дефинишу њену границу у оквиру понуде
*
*
*
У плану развијања туристичких дестинација морају се поставити и
предвиђене границе експанизије како би се постигли и сагледали основни
.
економски ефекти туризма на том простору
''
''
;
Ово гледиште је настало као сукоб различитих концепција развоја туризма
''
''
Сусрећемо се глобално гледано са две концепције
1.
–
Концепција тачкастог развоја
развој појединачних туристичких
места као предводника који би временом своје вишкове прелили у
;
друге блиске тачке
2.
Развој ширих просторних јединица
–
паралелни развој туризма у
.
целој регији без тачака које вуку развој
*
*
*
САСТАВНИ ДЕЛОВИ ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ
УЛОГА УНУТАР
ПРЕВОЗНЕ
МРЕЖЕ
ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА
АДМИНИСТРАТИВНА
И ПОЛИТИЧКА
СТРУКТУРА
УРБАНА
СТРУКТУРА
ПРИВРЕДНА
СТРУКТУРА
ТУРИСТИЧКА
СТРУКТУРА
КУЛТУРНА И
СОЦИЈАЛНА
СТРУКТУРА
КОМУНИКАЦИЈСКЕ
И ТЕХНОЛОШКЕ
ИНОВАЦИЈЕ
ПОЛОВИ НАСУПРОТ
ПРЕСЕЦАЊИМА И
РАЗЛИЧИТИМ
СКАЛАМА
СПЕЦИФИКАЦИЈА
НАСУПРОТ
ДИВЕРФИКАЦИЈИ
ПРОСТОРА
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
НАСУПРОТ
АКТИВНОСТИ
ПРОИЗВОДА
Извор: С.Кицошев, В.Стефановић,
''Предмет размене у туризму'', ''Туризам'' бр.9, ПМФ Нови Сад, 2005, стр. 81
