ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ИСТОРИЈА
- Култура и религија народа Старог века -
Студент:
Марија Филиповић
Блаце, март 2016. година
Садржај:
1. УВОД.....................................................................................................................................3
2.ПИСМЕНОСТ, КУЛТУРА И ПРАВО СТАРОГ ИСТОКА...............................................3
2.1.Писменост народа Старог истока......................................................................................3
2.2. Култура народа Старог истока................................................................................5
2.3. Право народа Старог истока.............................................................................5
3.РЕЛИГИЈА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА...................6
3.1.Религија старог Египта.............................................................................................6
3.2.Религија народа Месапотамије.................................................................................7
3.3.Остале религије народа Старог истока...................................................................7
3.4.Свакодневни живот народа Старог истока...............................................................8
4.КУЛТУРА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СТАРИХ ГРКА...........................................8
5.ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА.....................................................................................10
6.РИМСКА КУЛТУРА У ДОБА РЕПУБЛИКЕ..............................................................12
7.РИМСКА КУЛТУРА У РАЗДОБЉУ ОД 1. ДО 4. ВЕКА.............................................13
8.РИМСКО ПРАВО.............................................................................................................. 14
9.КУЛТУРА РАНОВИЗАНТИЈСКОГ ДОБА...................................................................15
10.ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................16
11.ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................17
2
Сматра се да је најстарији систем писања клинопис. Био је у употреби од
трећег миленијума до првог века пре нове ере. Назив је добио по
карактеристичним косим клиновима. Мада су први знаци били реалистични, из
практичних разлога постају све више налик клиновима. Знаци су се урезивали
на глиненим таблицама помоћу дрвених штапића, који су с једне стране били
зарезани. Тај штапић Грци су називали
стилус.
Клинопис
Овим системом писања косристили су се поједини семитски,
индоевропски и језици чије порекло не можемо прецизно утврдити. Познато је
да су клинасто писмо користили народи који су населили Месопотамију, а
преузели су га од Сумера као и Персијанци и Хетити у малој Азији.
Хијероглифским системом писања користила се цивилизација настала у
долини Нила, али и Лувијци, индоевропски народ настањен на територији мале
Азије. За записивање староегипатског језика користила су се три писма:
хијероглифско, хијератско и демотско. Сва наведена писма настала су у самом
Египту. Хијероглифско писмо било је у употреби од 3000. До 394. године пре
нове ере. Док је ово представљало писмо грађевина, за потребе свакодневне
комуникације користила се упрошћена форма хијероглифског писма тзв.
хијератско писмо. Крајем осмог века настало је демотско писмо, које се развило
из хијеретског писма. Пошто хијероглифским писмом нису бележени
самогласници, није позната његова звучна вредност.
Треба поменути да је у Египту коришћено и коптско писмо, писмо
православних Египћана. Оно је у својој основи страног порекла. Коптски је жив
језик и користи се у коптским црквама током литургије.
Хијероглифско писмо тек је у 19. веку успео да дешифрује француски
научник Жан Франсоа Шамполион захваљујући натпису на
камену из Розете,
споменику из периода владавине Птоломеја.
Алфабетски принцип писања подразумева принцип по коме је један глас
означен једним знаком. Од семитских језика разликујемо феничански и
хебрејски алфабет. Најстарији данас познати натписи пронађени су 1000. године
пре нове ере. Овај алфабет чинила су 22 знака која су бележила суглансике и
свако слово имало је своје име. Хебрејски језик јесте језик Старог завета.
Феничански и хебрејски алфабет називају се још и
канонским језицима
.
4
2.2. Култура народа старог истока
Прве књиге код народа старог истока биле су забележене на глиненим
плочицама код Сумера који су на тај начин основали прву библиотеку.
Приликом откопавања асирске престонице Ниниве пронађен је и сумерско-
вавилонски
Еп о Гилгамешу
. Он се данас чува у Британском музеју у Лондону.
Камен из Розете, споменик на основу кога је дешифровано
хијероглифско писмо, направљен је 196. године пре нове ере а открили су га
Французи за време наполеонових похода. Исти текст је исписан на два
египатска писма, хијероглифском и демотичком, као и на старом грчком писму.
Књижевност народа старог истока на почетку била је испуњена верском
садржином. Настајале су химне боговима, химна Нилу, Еп о богу Езирису.
Једно од најважнијих књижевних дела јесте тзв. „књига мртвих“ које су
сахрањиване са покојницима и имале су за циљ да им дају упутства за „онај
свет“.
Правци у уметности који су се развијали код народа стариг истока су:
архитектура, сликарство и вајарство. За Месопотамију су били карактеристични
Зигурати тј. степенасте куле, међу којима се издваја вавилонска кула и висећи
вртови краљице Семирамиде. У Египту су прве грађевине биле пирамиде,
храмови, палате фараона. Најстарији споменици биле су мастабе – гробнице у
облику високе четвороугаоне пирамиде. Прва монументална грађевина је
Зосерова степенаста пирамида у Сахари саграђена по нацрту Имхотепа, првог
познатог архитекте. Из потребе да се осликају и украсе скулптурама
направљени храмови и палате фараонима тазвило се сликарство и вајарство као
правци уметности код народа Старог истока.
2.3. Право народа Старог истока
Код народа Старог истока право је било доста развијено. Најзначајнији
извор за проучавање друштвеног и привредног живота Старовавилонског
царства јесте Хамурабијев законик.
Године 1901. француски археолог Жан Жак де Морган пронашао је у
Сузи једну плочу од базалта која је била исписана клинастим писмом. То је био
текст Хамурабијевог закона који се користио у Сипару. Законик је донешен у
18. веку пре нове ере а у 12. веку пре нове ере је пренешен из Сипара у Сузи као
ратни трофеј. Данас се чува у Лувру. Плоча је висока преко два метара,
исписана је са обе стране, а обухватала је 282 члана, али један део плоче је
5
