1. Kratka istorija protokola
Protokol je
grčka reč za vrpcu ili pečat
koji se lepio na neki dokument. Iz te reči se
razvio
glagol protokolisati
, što znači uvesti dokument u posebnu
knjigu
. Posle je ta
knjiga nazivana protokolom. Danas se ova reč koristi za zbirku pisanih i običajnih
normi međusobnog ponašanja država i njihovih predstavnika, kao i posebnu
ustanovu, ili više njih, koje se bave primenom tih normi. Konkretna opšteprihvaćena
načela u međusobnom ophođenju države su se obavezale da poštuju prihvatanjem
pojedinih konvencija, od kojih su najvažnija
Bečka konvencija o diplomatskim
odnosima iz 1961. i Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963.
Protokolarne norme obično objavljuje šef države posebnim dekretom.
Protokol je institucija pri Ministarstvu spoljnih poslova u kojoj rade profesionalne
diplomate.
Zadatak protokola
je da:
rešava sva pitanja reda prvenstva (preseans), ceremonijala i etikecije,
organizacije sadržaja i ceremonijala događaja ili u događaju kome
prisustvuje šef države, predsednik vlade ili ministar spoljnih poslova za
vreme službenih poseta visokih državnih službenika iz inostranstva, ali i
događaja u zemlji koji su od nacionalnog interesa;
predlaže i sprovodi mere primanja, boravka i ispraćaja stranih državnih
službenika, kao i stranih ambasadora;
ažurira diplomatsku listu;
rešava pitanja iz područja privilegija i imuniteta, carinskih olakšica stranih
diplomata akreditovanih u dotičnoj zemlji, kao i članova međunarodnih
organizacija;
vodi dosijea stranih kandidata za nacionalna odličja i priprema dozvolu za
strana odličja nacionalnim kandidatima;
priprema i šalje notifikacije, akreditivna pisma, opozivna pisma, pismo
imenovanja i egzekvature; i
brine se o slanju ugovora, konvencija i ratifikacijskih instrumenata.
Protokol pre svega podrazumeva
kodeks lepog ponašanja
– uglađenost i etikeciju,
odnosno društvena pravila ljubaznosti i dobre komunikacije. Etikecija se najčešće
definiše kao sistem pravila i konvencija koje regulišu društveno i profesionalno
ponašanje. Na razvoj ovih pravila uticalo je objavljivanje
knjige kurtoazije
1528. koja
je nosila naziv
Il cortegiano
(Dvoranin). Njen autor je Baldassare Castglione. Jedno od
osnovnih pravila uglađenosti je odupiranje prvom impulsu. Temeljni principi lepog
ponašanja na poslu i u društvu su profesionalna etičnost i savest, poštovanje
dogovorenog i naročito poštovanje tuđe ličnosti. Od diplomate se očekuje i dobar
sklop rečenica uz prijatnu intonaciju i ritam. Jednostavnost i jasnoća u izražavanju su
znak dobrog vaspitanja. Važni su i odeća, obuća, frizura, način na koji se očekuje i
ispraća gost, izbor i način na koji se uručuje poklon...
Poslovi diplomatskog protokola
su sistematizovani u sledeće organizacione jedinice:
1. Privilegije i imuniteti
2. Ceremonijal
3. Svečana prepiska
Služba diplomatskog protokola se brine da svaki diplomatski predstavnik dobije
odgovarajući tretman i da mu unutrašnjim propisima i praksom budu obezbeđeni
prerogativi, imuniteti i privilegije na koje ima pravo, kao i nesmetano vršenje
njegovih funkcija u interesu uspešnog razvijanja međunarodnih odnosa. Prava,
prerogative, privilegije i imunitete diplomatskih predstavnika utvrdile su bečke
konvencije. Protokol treba da diplomati
olakša
obavljanje njegove osnovne
diplomatske funkcije predstavljanja zemlje i uklapanje u timski rad u diplomatsko-
konzularnom predstavništvu, da mu
pruži
osnovne smernice za ponašanje u
kontaktima i saradnji sa organima i pojedincima u državi prijema i diplomatskoj
koloniji, kao i da
uspostavi
osnovni društeni okvir i pravila ponašanja koja bi trebalo
slediti.
Karakteristike koje dobar službenik protokola mora da ima su:
Organizacione sposobnosti (a ključ za uspešnu organizaciju je
dobra
koordinacija
)
Kooperativnost (
pribranost, smirenost i ljubaznost
u cilju ostvarivanja dobrog
kontakta i uspešne saradnje sa svim ljudima u lancu, kakvi god oni bili)
Redosled ličnog preseansa članova diplomatskog osoblja:
1. AMBASADOR ili NUNCIJE
2. IZVANREDNI POSLANIK i OPUNOMOĆENI MINISTAR ili INTERNUNCIJE
3. STALNI OTPRAVNIK POSLOVA
4. PRIVREMENI otpravnik poslova
5. MINISTAR-SAVETNIK
6. SAVETNIK
7. PRVI SEKRETAR
8. DRUGI sekretar
9. TREĆI sekretar
10.ATAŠE
Šefovi predstavništva više klase stariji su po rangu i preseansu od svih šefova klase
koja dolazi iza njih. U svakoj klasi šefovi predstavništava dobijaju preseans prema
danu i času preuzimanja dužnosti. Kod nas se radi o
trenutku predaje akreditivnih
pisama
. Redosled predaje akreditivnih pisama određuje se prema danu i času
dolaska šefa predstavništva. Predstavništva imaju i stručne saradnike, izaslanike ili
savetnike koji (svaki u svojoj kategoriji) dobijaju rang na osnovu
datuma kad je
njihovo stupanje na dužnost notifikovano ministarstvu inostranih poslova
.
Između diplomatskih službenika raznih predstavništava koji imaju
isto zvanje
,
preseans se odeđuje prema klasi šefa predstavništva (savetnik ambasade ide ispred
savetnika poslanstva). Preseans dva službenika
istog ranga
, odnosno dva
predstavništva iste klase, zavisi od preseansa šefova tih predstavništava ili, kao kod
nas, od dana notifikacije preuzimanja dužnosti. Kada šef predstavništva, ambasador
ili poslanik akreditovan u drugoj državi prisustvuje ceremoniji gde je rangiranje
potrebno, dobiće mesto iza svih šefova predstavništava akreditovanih u toj zemlji.
(Kojoj zemlji? Ne razumem ovu rečenicu! Valjda zemlji prijema...)
Šefovi
izvanrednih misija
, koji nose naziv ambasadora u specijalnoj misiji, po preseansu
idu ispred stalnih ambasadora.
Preseans unutar diplomatskog predstavništva
: Prema članu 17. Bečke konvencije,
šef predstavništva
saopštava
ministru inostranih poslova preseans diplomatskog
osoblja predstavništva. On to čini prilikom notifikacije diplomatskog službenika
