Napoleonov pohod na Rusiju

U proleće 1812. Napoleon je ubrzao koncentrisanje ogromnih snaga u Poljskoj i Nemačkoj i stvaranje Velike armije, sastavljene od vojnika mobilisanih u svim krajevima porobljene Evrope. Napoleon je vodio od 470 do 475 hiljada vojnika i imao 1600 topova.
Suočeni sa francuskim ratnim pripremama, ni Rusi nisu sedeli skrštenih ruku, nego su reorganizovali armiju i pripremili novu snažnu artiljeriju sa 1550 topova, ali svega 220 hiljada vojnika.
Napoleon je svojim najbližim saradnicima rekao, pred pohod na Rusiju: ,,Sada polazimo na Moskvu, a iz Moskve zašto ne bismo skrenuli na Indiju?“1 Napoleon je imao ogromnu težnju ka svetskoj moći, što je on objašnjavao kao razumni i umerni ciljevi.
Ruski ambasador u Londonu, Voroncov, u jednom pismu, napisanom na početku Napoleonove najezde na Rusiju, kaže: ,,Cela Evropa otvorenih očiju, očekuje događaje koji treba da se odigraju između Drine, Dnjepra i Visle. Bojim se samo diplomatskih događaja, jer se vojnih događaja ni najmanje ne bojim. Čak i kada bi početak bio po nas nepovoljan, mi ipak možemo sve da dobijemo ako budemo uporni u odbrambenom ratu i ako odugovlačimo rat povlačenjem. Ako nas neprijatelj bude gonio, on je nastradao, jer ukoliko se bude više udaljavao od svojih magazina sa hranom i skradišta oružja i ukoliko se bude više upuštao u zemlju vez zaliha hrane, koje će se moći oduzeti od njega, opkoljavajući ga kozačkom vojskom, utoliko će pre dospeti u najžalosnije stanje i završiti time što će biti pokošen našom zimom, koja je uvek bila naš verni saveznik.“2
Napoleonova Velika armija krenula je u pohod na Rusiju u zoru 24. juna 1812, prelazeći Njemen, preko tri pontonska mosta, kod Kovna. Prva ruska armija pod komandom Barkleja de Tolija, sa kojom je bio i car, nalazila se u okolini Vilne, gde je Napoleon stigao 29. juna. Tu mu je stigla poruka cara Aleksandra, da ako želi pregovore oni mogu početi odmah, ali se Napoleon mora povući van Rusije. Napoleon to nije prihvatio, a Rusi više nisu pokazivali nikakve namere da pregovaraju.