Agresivnost dece predškolskog uzrasta
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У БЕОГРАДУ
Специјалистичке струковне студије
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Комуникационе вештине
TEMA
:
Стилови у комуникацији: Агресивност код предшколске
деце
Смер: специјалиста струковни медицински техничар област јавно здравље
Ментор:
Студент:
Проф. др Дивна Кекуш
Стефан Филиповић ЈЗ 6/2018
Београд , новембар 2018. године
С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД......................................................................................1
2. КОМУНИКАЦИЈА................................................................2
2.1. Вербална и невербална комуникација.........................3
2.2. Комуникација на основу броја људи............................5
2.3. Чиниоци у комуникацији..............................................5
2.4. Стилови у комуникацији...............................................6
2.5. Терапијска и информативна комуникација.................7
3. АГРЕСИВНОСТ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ
УЗРАСТА....................................................................................8
4. ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ.........................................................10
5. ЗАКЉУЧАК.........................................................................11
6. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................12

2
2. КОМУНИКАЦИЈА
У сваком тренутку, у било ком делу света одвијају се различити начини
комуницирања. Према другој дефиницији ,, Комуникација је умеће тумачења,
објашњења, излагања и умеће разумеваа које је потребно свуда где смисао
нечега није очигледан и где је двосмислен” (Гадамер).
Комуникација између
особа може се остварити иако особе нису у блиском физичком контакту јер се
комуникација обавља не само речима већ и на друге начине: преко писама,
телефона, рачунара, медија… Овде се такође ради о комуникацији, мада је она
понекад мало одложена. Комуникација се одувек доживљавала као вештина која
се учи, вежба и усавршава. Садржи елементе хуманог и естетског и често добија
уметничку димензију. Латинска реч „communicare“ значи „учинити
заједничким“ или „учинити општим“.
Комуникација представља чин разумљиве информације. Она захтева
пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и
несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота.
Комуницирање представља од најсложенијих, најдинамичнијих
најобухватнијих активности у људском друштву. Комуникација је, због тога,
појаму друштвеним наукама који уопштено означава свеукупност
различитих облика, веза и контаката међу припадницима друштва, а
посебно преношење порука с једне особе или групе на друге.
Комуникација је процес слања и примања порука, тј. процес на основу
кога особа, група или организација преноси неку врсту информације некој
другој особи, или групи, организацији или масовном аудиторијуму. Од
суштинског значаја у том процесу је да се информација разуме. Успешна
комуникација подразумева да је информација тачно примљена у погледу
садржаја и значења које је одредио пошиљалац. Да би комуникација уопште
могла да се одвија, а посебно да би се могло комуницирати у неком
пословном контексту, учесници комуникације морају да:
1
Комуникације и професионалној пракси здравствених радника
, Дивна Кекуш, Београд 2010
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti