Друга техничка школа;
МАТУРСКИ РАД
ИЗ ОСНОВА АРАНЖИРАЊА
БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА
Тема:
АРАНЖИРАЊЕ ЧЕСМИ У ЕКСТЕРИЈЕРУ
Ментор:
Ученик:
Крагујевац, Јун 2014
4
;
Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала
1.
Чесме кроз историју Србије
Турци Османлије су се клели да за човека нема већег севапа него да подигне чесму, а
после тога ћуприју. Култ јавних чесми и воде нису Срби наследили од Турака.
Напојити жедног путника је велики благослов за све културе и народе од истока до
запада. Традиција подизања чесама у нашем народу одувек постоји, а о значају који им
је придаван најчешће говори место које се бирало за њу. Подизане су, или у центру
насеља, чиме је наглашена јевност њене употребе, или у близини раскршћа што је
осликавало гостољубивост заједнице. Треће значајно место на којем су чесме подизане
су црквене порте, чиме су оне постале део сакралног простора (сл. 1).
Народ је од давнина веровао у постојање земаљске и небеске воде. Водењаци, виле
одарице, хришћански заштитници вода и исцелитељских извора показатељ су веровања
у чудесну моћ воде. Култ воде у животу и митологији народа са ових простора имао је
посебан значај. Чесма је представљала место на коме су се људи одмарали и крепили,
уз молитву тражили лек својим тегобама, а млади уз весеље проводили празнике и
светковине. У Римском царству није било вароши без барем једне јавне чесме или
фонтане.
Етнолог Драгомир Антонић каже да нису Турци Србима оставили у аманет јавне
чесме:
“ Цар Душан Силни је у Хиландару подигао спомен-чесму са својим знаком,
вероватно кад се склонио у манастир од куге која је беснела на Балкану 1347-1348.
Испред манастира Троноша и данас се налази чесма коју су према легенди саградили
Југ Богдан и девет Југовића пред полазак на Косово.“
Сл. 1
5
;
Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала
У првој половини 19. века ханови у Београду су били центри друштвеног
живота. Ту су трговци дочекивали пошту или робу коју су им доносиле кириџије из
далеких места, уговарали су се послови и размењивале вести. Сви су ханови личили
један на други: пространо двориште, чесма и поред камени валов где се поји стока.
1.1.
Знамените чесме у Српској историји
На многим местима у Србији могу се наћи чесме јавног карактера, које одолевају
не времену, већ вековима. Неке од њих су остале у нетакнуте, док су многе чесме
подлегле рестаурацији или су потпуно нове.
1.1.1. Теразијска чесма у Београду
Представља један од најзначајнијих споменика
Београда у 19. веку. У време радова на регулацији
Теразија 1911-1912. године, однесена је у Топчидер. Тамо
је стајала до 1976. године, када је враћена на старо место
(сл. 2).
1.1.2. Скадарлијска чесма у Београду
У историји Београда чесме имају запажену
улогу као места на којима се народ окупљао. На
месту данашње, нове чесме, у Скадарлији је
постојала чесма из турског периода. Бранислав
Нушић забележио је 1929. године да се под
сводом аквадукта, који је ишао преко Скадарске
улице, налазила мала чесма са једном лулом.
Нова Скадарлијска чесма подигнута је у време
обнављања многих објеката у Скадарској улици
(сл. 3). Испред ње се сваке године обележава
отварање летње сезоне, подизањем заставе са
ознакама Скадарлије (каранфил, штап и жирадо
шешир).
Сл. 2
Сл. 3
7
;
Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала
1.1.5. Илијина чесма у Крагујевцу
Прва чесма у граду из Милошевог времена јесте Илијина чесма и налази се у
насељу Илина вода. Као извор, ова чесма је служила још за време Турака, а обновљена
је и каптирана у време друге владе кнеза
Милоша Обреновића, када је на чесми од
камена стављен натпис “Књаз српски Милош
Обреновић Први, задужбини своји обнови
овди источник водни Илину воду звани, 1859.
године”. Мноштво околног становништва
снабдевало се добром водом са ове чесме и не
памти се да је недостајало воде током суша.
Због тога је уследила и њена друга обнова за
време владавине краља Милана Обреновића I,
који је наредио да се овде оснује савремена
чесма направљена од тесаног и орнаментског
камена са натписом “Основао Краљ Милан I,
1884. године” (сл. 6).
1.1.6. Чесма на језеру Бубањ у Крагујевцу
Ова чесма помиње се још у Турско доба и један је од најстаријих и најлепших
споменика старог Крагујевца. Налази се у
улици Саве Ковачевића, на путу ка Варошком
гробљу. Још од времена Турака служила као
извор воде за пиће. У народу је постојало
веровање да је њена вода лековита, па су
становници у њој купали децу, док је варошки
чесманџија био задужен да води бригу како о
њој тако и о другим варошким чесмама. Чесма
је сазидана у XIX веку, за време владавине
Милана Обреновића, а данашњи изглед је
попримила 1922. године залагањем имућне
браће Бојаџић и налази се под заштитом
државе (сл. 7).
Сл. 6
Сл. 7
