Aristotel

Aristotela su nazvali najpametnijim čovekom koji je ikada živeo. S njegovim uticajem na ljudsku kulturu, razumevanje i znanje teško da se išta može meriti. Premda danas toga najčešće nismo svesni, mnogi naši načini mišljenja potiču od njega i njegova dela. Aristotelova logika je najznačajniji doprinos zapadnoj istoriji duha. Racionalna, znanstvena i tehnička kultura koja prožima dobar dio sveta njemu duguje više no ikome drugom. Jednako velike prinose dao je Aristotel razvoju etike, psihologije, biologije, politike i našem shvaćanju književnosti.

1.BIOGRAFIJA

Rodio se u gradiću Stagiri, grčkoj koloniji u Trakiji, 384. pr. Kr. Njegov otac Nikomah, bio je dvorski lekar makedonskoga kralja Aminte II., djeda Aleksandra Velikoga. Moguće je da je u porodici bilo više naraštaja lekara makedonskih kraljeva. Ne zna se je li sam Aristotel radio kao lekar.
Verovatno je imao lepo detinjstvo. Živeo je na udobnom ali ne i raskošnom dvoru, gde se najviše držalo do spoja teorijske mudrosti i praktičnog delovanja.
Ostao je bez oba roditelja još kao dečak i o njemu se brinuo Proksen, verovatno očev rođak.
Sa sedamnaest godina poslali su ga na daljnje školovanje u Atenu. Ubrzo nakon dolaska u Atenu, priključio se Platonovoj Akademiji. Platon je pokretao rasprave o zamršenim i teškim pitanjima, ali je i podučavao atensku mladež i pripremao je za svet odraslih. Večera na kojoj učenici i drugi uzvanici razmatraju filozofska pitanja nazivala se simposion, gozba.
Platon je Aristotela nazvao “pametnjakovićem škole”: Rekao sam takođe da Aristotelu trebaju uzde, a ne ostruge. Sam Aristotel je, spominjući Platonovu akademiju, govorio “naši prijatelji”. Moglo bi se reći da je taj odnos s vremena na vreme bio zajedljiv, ali da nije u njemu bilo gorčine.
Nakon što je Platon je umro 347. pr. Kr., Aristotel je napustio Akademiju. Ne znamo zašto je otišao. Možda je mislio da su njega trebali imenovati naslednikom. No, možda je bila posredi i neka politička igra. Atenjani i Makedonci nisu bili u najboljim odnosima. Možda se mislilo da je Aristotel previše sklon Makedoncima.