Bolesti zavisnosti – Kocnjanje

Seminarski rad „

 Bolesti zavisnosti – Kocnjanje

 „ 

1

Literatura

Uvod.............................................................................................................................. 1
1. Istorija kockanja.....................................................................................................2
2. Kockanje kao savremena bolest..........................................................................3

2.1. Društvena reakcija na kockanje....................................................................5
2.2. Kriterijumi za utvrđivanje kockanja............................................................6
2.3. Impulsivni fenomeni i vrste kockanja.........................................................7
2.4. Faze razvijanja zavisnosti i posledice kockanja.........................................8
2.5. Statistički pokazatelji bolesti zavisnosti u Srbiji........................................9

3. Prevencija kockanja............................................................................................10
Zaključak.....................................................................................................................13

Uvod

Seminarski rad „

 Bolesti zavisnosti – Kocnjanje

 „ 

2

Kockanje, klađenje i igre na sreću kao fenomen našeg doba. Veoma aktuelno 

pitanje današnjice. Sve veći broj ljudi koji kockaju, klade se i igraju igre na sreću uticao 
je na odabir teme za istraživanje. Samo kockanje možemo definisati kao učestvovanje 
u igri čiji dobitak zavisi od sreće, to jest od slučajnosti. Ideja o blekdžeku i pokeru sa 
papirnatim novcem opisana je u Kini oko 900. godine nove ere. Evoluirala je u karte, 
koje je u Evropu donio Car Mameluk. U ranom 14. vijeku nalazimo prve zapise o 
kockanju, a engleski Kralj Henri VIII otkriva da njegovi vojnici više vremena i novca 
troše na kocku nego na rad ili trening. Međutim nisu sve igre kockarske. Igre se mogu 
podjeliti na takmičarske (agon), kockarske (alea), igre prerušavanja (mimicry) i igre 
zanosa (ilinx). 

Patološki su kockari zavisni od adrenalina, jer tokom kockanja ovaj hormon se 

luči u većim količinama i može da izazove zavisnost. Svetska zdravstvena organizacija 
definisala je patološko kockanje kao poremećaj navika i impulsa, gde osoba ima sve 
simptome zavisnosti i gde postoje tri faze bolesti: faza dobitka, faza gubitka i faza 
očaja. Iako se čini da je moguća dobit glavni motiv patoloških kockara, istraživanja su 
pokazala da se ona nalazi najniže na lestvici razloga. Većinu oboljelih od patološkog 
kockanja ne interesuje količina novca, već kao jedine motive navode samu kocku, 
uživanje i adrenalinsko uzbuđenje.

Kockanje ili kocka je skup igara na sreću, aktivnosti i ponašanja, gde igrač 

rizikuje ulaganje novca uz očekivanje da će novac koji je uložio povratiti ili umnožiti. 
Kockarske za posledicu stvara (listići iz kladionica, kazino čipovi), preterano gledanje 
teleteksta   na   TV-u   ili   često   gledanje   u   mobilini   telefon   (prati   ishod   sportskih 
događanja), previše provođenje vremena na Internetu, posedovanje skupih stvari i 
velikih količina novca, nerazjašnjeni dugovi, krađa novca, zlata i drugih vrednih 
stvari iz kuće, izbegavanje članova porodice a u komunikaciji sa njima netrpeljivi, 
zanemarivanje obaveza (porodica, posao, škola…), laži i manipulacija.

1. Istorija kockanja

Prvi pisani tragovi kockanja potiču iz drevne Kine 2300. godine pre nove ere, a 

kockarska industrija danas prihoduje više od 82 milijarde dolara godišnje.

Seminarski rad „

 Bolesti zavisnosti – Kocnjanje

 „ 

4

Stoga kockare možemo podeliti u dve kategorije:



     Normativne (oni koji to rade iz zabave i koji znaju da se zaustave) i



     Patološke (oni koji realnost i sve postupke podređuju činu kockanja).

Patološko kockanje odnosno zavisnost od kockanja se smatra najtežim oblikom 

nehemijske zavisnosti. Kao što se zavisnost od heroina smatra najtežom zavisnošću 
kada su droge u pitanju, tako se i kockanje smatra najtežom bihevioralnom zavisnošću 
(Đukanović, Knežević- Tasić, 2015.).

U najvećem broju slučajeva ova zavisnost počinje u periodu adolescencije i 

mlađem odraslom dobu. Patološko kockanje je više zastupljeno kod muškaraca nego 
kod žena. Kao i zavisnost od psihoaktivnih supstanci i zavisnost od kockanja ima 
hronični,   recidivirajući   tok,   sa   mogućnošću   spontanog   oporavka   bez   formalnog 
lečenja.

Kockanje kao zavisnost loše utiče na život kockara. Kao i drugi zavisnici 

kockari najveći deo svog vremena troše na razmišljanje o kockanju, na njegovo 
planiranje, upražnjavanje i oporavak od posledica. Kockar nije u stanju da prestane da 
razmišlja o kockanju, i ova preokupiranost je opsesivnog karaktera.
Neki od pokazatelja patološkog kockanja odnosno zavisnosti od kockanja su:



preokupiranost kockanjem,



potreba da se kocka sa sve većim iznosima kako bi se postigli isti efekti,



neuspešni pokušaji da se prekine sa kockanjem, gubitak kontrole, neuspeh da 
se smanji kockanje,



nervoza i nemir u koliko se pokušava smanjiti kockanje,



kockanje se koristi kao beg od problema i lošeg raspoloženje,



kockanju se vraća kako bi se « povratili dugovi«,



laganje, obmanjivanje prijatelja i porodice,



pribegavanje kriminalnim delima,



uništavanje veza zbog kockanja,



oslanjanje na druge radi izlaska iz očajne finansijske situacije.

Kockanje, kao i sve ostale zavisnosti ometa život pojedinca, a svakako utiče i na 

celu porodicu. Ove aktivnosti oduzimaju veoma puno energije i vremena, a zavisnik je 
sve manje u kontaktu sa drugim ljudima. Kao i kod uzimanja psihoaktivnih supstanci 
i ova vrsta zavisnosti je kobna po pojedinca – i kod njih se javljaju finansijski i bračni 
problemi, smanjena bliskost i poverenje u porodici, zapostavljanje profesionalnih i 
drugih   obaveza,   bavljenje   ilegalnim   aktivnostima.   Veliki   procenat   kockara   ima