4
национални и међународни царински систем. Национални царински систем чине поједине
врсте царина које примењује једна држава, док се међународни царински систем заснива
на Бриселској шеми царинске тарифе. Царински систем је компонента привредног
система.
Царински систем једне земље састоји се од:
·
Института
·
Иструмената
·
Мера
Најважнији прописи који регулишу царински систем једне земље су: закон о
царинској политици, закон о царинској тарифи, закон о царинским службама, закон о
слободним зонама и подзаконски акти донесени на основу наведених прописа.
3. ОСНОВНИ ИНСТИТУТИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА
Царински систем у суштини представља сређен скуп института из области царине
у једну заокружену целину, а који је саставни дио привредног система једне земље.
Основна функција царине и царинског система се не може схватити без дефинисања
основних института који омогућавају њихову основну функцију. Институти царинског
система морају да изражавају дугорочну политику развоја домаће привреде, као и мере
текуће економске политике у спољнотрговинској размени. Институти, инструменти и
друге мере царинског система, без обзира да ли су аутономно регулисани или
ратификовани међународним конвенцијама и споразумима, морају бити јединствено
примењивани на царинском подручју једне земље.
Основни институти царинског система неке земље су:
·
царинска линија
·
царинско подручје
·
царински погранични појас
·
царински путеви – прелаз
·
малогранични – погранични промет
·
царинска роба
·
царински надзор
·
царински обвезник
·
пријављивање робе
·
царински дуг
·
царинске повластице
3.1. Царинска линија
Под царинском линијом (царинском цртом, границом или међом) подразумева се
граница, демаркациона линија која оивичава царинско подручје једне државе, а у исто
време и раздваја царинско подручје једне од царинског подручја друге државе. У већини
случајева царинска линија се поклапа са државном границом на копну, мору и граничним
рекама и језерима, али има примера да се у неким земљама она не поклапа са државном
5
границом. То је изузетак који је познат код института царинских искључака и царинских
прикључака, где је најбољи пример за то територија слободних царинских зона. Може се
догодити, да се царинска линија, која оивичава царинско подручје такве зоне не поклапа
са државном границом, јер је таква зона са царинског аспекта прикључак, а за државу која
нема над њом царинску ингеренцију представља искључак. У том случају ради се о
изузетку од правила да се царинска линија поклапа са државном границом. Питање
одређивања царинске линије је од посебног значаја за царинску робу, јер у многим
царинским системима, у овом моменту, обавеза плаћања царине настаје моментом њеног
преласка царинске линије. Од тог момента, поред обавезе плаћања царине, настаје и низ
других значајних питања везаних за утврђивање царинске основице, примену одговарајуће
царинске стопе која је на снази у моменту преласка робе преко царинске линије, стављање
робе под режим царинског надзора и др. Поред овога, царинска линија на националном
плану обележава царинско подручје једне земље, а у исто време и раздваја једно царинско
подручје, територију, од другог царинског подручја, територије, те на тај начин, уствари,
раздваја царински суверенитет једне земље од царинског суверенитета друге земље, на
којима се примењују различити царински прописи.
3.2. Царинско подручје
Роба у међународном промету добија карактер царинске робе тек са преласком
царинске линије односно напуштањем одређеног царинског подручја и доласком у друго
царинско подручје. Над таквом робом се, том приликом, предузимају одговарајуће мере
царинског надзора у циљу њеног обезбеђења да се прије спровођења поступка, односно
царињења не би нашла у слободном промету, а без наплате царине. Да би се роба сматрала
царинском мора из једног царинског подручја доћи у друго, да физички пређе царинску
границу, царинску линију. Од тог момента она напушта царински суверенитет једне земље
и потпада под царински суверенитет друге земље, па заједно са њеним држаоцима и
власницима, потпада под царинске прописе који важе на том другом царинском подручју.
Царинским законом је дефинисан појам царинског подручја као основног чиниоца
царинског система на који се примењују институти тог система. Наиме, царинско подручје
једне државе је оно подручје тј. територија на којој се јединствено спороводе институти,
инструменти и мере царинског система те земље (односно спроводе мере царинског
суверенитета те земље). По правилу царинско подручје се поклапа са државном
територијом једне земље на којој се примјењује законодавна, судска и извршна власт. Оно
је ограничено царинском линијом која је истоветна са државном границом земље. Сама
дефиниција царинског подручја указује да се оно може односити и на територије ван
суверене територије на којој се примењује државна власт. Тако је царинско подручје
проширено ван државне територије за део иностране територије на којој се примењује
мера царинског надзора, царињења робе и царинског поступка (слободне царинске зоне).
У односу на државу из чијег је царинског подручја изузет део територије у оваквом
статусу, оно представља “царински искључак”, на том делу она има политичку, државну и
судску власт, али не и царински суверенитет. А за државу која га је укључила у царинско
подручје то представља “царински прикључак”. Појава царинских прикључака и
царинских искључака везана је међудржавним споразумима двеу држава и ни у ком
случају не могу бити резултат ратних дејстава или анексије од стране само једне земље.
7
царинских, санитарних, пореских и других прописа о преласку робе преко државне
границе које би се могле учинити на копну или у обалном мору. Неке земље веома
рестриктивно дефинишу услове рада у царинском пограничном појасу, доносе обавезе и
забране као нпр:
·
Обавеза доказивања порекла робе која се налази у царинском пограничном појасу;
·
Забрана држања складишта која поседују робу
·
Забрана подизања било каквих ограда уз саму царинску линију
·
Забрана подизања и грађења било каквих индустријских постројења без посебних
дозвола и одобрења
Такође веома често се прописују посебне мере царинских надзора.
3.4. Царински путеви – прелаз
Царински путеви су места одређена за увоз, извоз и транзит робе, као и за прелазак
лица и превозних средстава преко царинске линије на граничном прелазу. Одлука о
отварању царинских путева и њихова категоризација је дефинисана међународним
споразумом са земљама суседима.
Царински путеви могу бити копнени, водени и ваздушни. Копнени путеви су
путеви који су отворени на граничним прелазима државе, а чине их железнички и друмски
путеви за међународни саобраћај путника, робе и моторних возила. У водене царинске
путеве спадају луке на мору и пристаништа на рекама и граничним језерима који су
отворени за међународни саобраћај.
Ваздушне царинске путеве чине пристаништа, односно аеродроми одређени за
међународни ваздушни саобраћај. Промет царинске робе, као ствари које се у царинско
подручје државе увозе, уносе и извозе или се преко тог подручја провозе, као и промет
путника и моторних возила мора се одвијати само преко царинских путева - путева за
међународни саобраћај.
Царински прелази могу бити:
·
међународни
·
погранични.
Међународни царински прелази су места која су законом одређена за међународни
промет путника, робе и саобраћајних средстава.
По правилу, царински гранични прелази за међународни железнички или друмски
саобраћај налази се непосредно на граници, а ако се не налази на граници, царинским
путем ће се сматрати пут од царинске линије до најближе организационе јединице
граничне царинарнице.
Луке на мору, односно пристаништа на граничним рекама и језерима на којима се
отвара организациона јединица царинске службе која ће обављати послове и задатке из
своје надлежности у одвијању међународног саобраћаја, такође одређује влада по
предвиђеном поступку. Царински гат, као део луке, односно пристаништа отворених за
међународни саобраћај одређује царинарница уз сагласност лучких, односно
пристанишних органа.
Бродови који саобраћају на иностраним линијама могу пристајати само на
царинским гатовима лука и пристаништа отвореним за међународни саобраћај. У случају
