1
REPUBLIKA SRBIJA
AKADEMIJA TEHNIČKO-VASPITAČKIH STRUKOVNIH
STUDIJA – ODSEK VRANJE
SEMINARSKI RAD
Predmet:Strategijski menadžment
Tema: Ciljevi preduzeća kao okosnica strategijskog
menadžmenta
Profesor:
Student:
dr Svetlana Trajkovic
Jovana Vladimirov PM01/22
Vranje, 2023.
4
1. Različito shvatanje konstrukcije “Strateško usmeravanje
preduzeća”
Kao što je već rečeno strateški menadžment je proces koji se sastoji od serije koraka. Osnovni
koraci tog procesa su:
1. korak - provođenje analize, procene i prognoze okruženja i preduzeća,
2. korak - oblikovanje strateškog usmeravanja preduzeća,
3. korak - formulisanje strategije preduzeća,
4. korak - implementacija strategije preduzeća,
5. korak - provođenje kontrole strategije.
Koraci 1, 2 i 3 spadaju u fazu oblikovanja, odnosno formulisanja strategije, a koraci 4 i 5 u
fazu sprovođenja, odnosno implementacije strategije. U ovom radu šire ćemo govoriti o
drugom koraku, kao i o njegovom mestu i ulozi u procesu i sistemu strateškog menadžmenta.
U drugom koraku, odnosno fazi procesa strateškog menadžmenta, oblikuje se i uspostavlja
strateško usmerenje, odnosno smernice preduzeća.
U ovom radu ćemo usvojiti i detaljnije pojasniti tri glavna indikatora smera u kojem se kreće
određeno preduzeće, odnosno tri relevantna elementa faze ili koraka strateškog usmeravanja:
VIZIJU, MISIJU i STRATEŠKE CILJEVE.
5
2. Vizija preduzeća
U strategijskom menadžmentu vizija se tiče ciljeva koji su najšire definisani, generalni i
sveobuhvatni. Vizija opisuje aspiracije za budućnost, bez specifiziranja sredstava koja su
neophodna da bi se postigli željeni rezultati. Najefektivnije vizije su one koje inspirišu, i
ova inspiracija obično poprima oblik traženja onog što je najbolje, najviše, i najveće. To
može biti najbolja usluga, najbolji smisao za postizanje nečega, ali isti mora biti
maksimalno inspirativan. Ukoliko se želi da vizija bude inspirativna, ista mora biti
pravilno prenešena, i to obično na veliki broj ljudi. Prenošenje vizije se radi na dva
načina. Najočitiji je preko izveštaja (iskaza) o misiji (o kojim će se diskutovati u
narednom delu poglavlja). Manje očit, ali možda čak i bolje sredstvo prenošenja vizije je
preko ubedljivog menadžmenta.
Kao primer, razmotrite kako su rukovodioci firme Saturn uspjeli da ubede skeptike da je
kvalitet zaista prvi prioritet za tu kompaniju. Istorijski gledano, kada počne
proizvodnja novog modela automobila, niko ne očekuje da će kvalitet biti njegova
najbolja odlika. Obično treba nekoliko meseci da se poveća nivo kvaliteta, dok se svi mali
bezbrojni nedostaci ne otklone. U medjuvremenu će se proizvodnja nastaviti i
rezultirajući automobil neće biti toliko dobar koliko je to zacrtano. Zbog toga su
menadžeri Saturna zaustavili proizvodnju i izgubili milione na prodaji zato što se firma
bavila otklanjanjem malih problema vezanih za kvalitet, i tako je njihova vizija postala
sasvim jasna: ova organizacija se stvarno posvetila postizanju kvaliteta. Jasno je iz
iskustava, kao što je Saturnovo, da dela stvarno govore glasnije od reči. Ali su i reči
takodje važne.
“Kada život nema nikakvu viziju, kaže Erich Fromm, kojoj čovek teži, koju želi, i koju bi
mogao ostvariti, onda nema ni motiva da se trudi”.
Vizija preduzeća je svest o potajnoj želji da se menja okolina, ona je slika budućnosti koja
odgovara srcu i razumu saradnika, a njihov rad, misli i osećaje upravlja u određenom
smeru . Vizija preduzeća može se kao takva dokazati samo retrospektivno (ex post).
Starteški menadžment može ispitati: da li postoji vizija preduzeća, kakvu realnu vrednsot
joj dati i koliko ona deluje kao usmeravajuća i orjentaciona snaga? Jer poznavanje i
pravilna interpretacija promena u okruženju, te njihovo povezivanje s vlastitim
mogućnostima, postavlja pred svakog menadžera pitanje o daljoj viziji razvoja preduzeća.
Kakvo će biti preduzeće u daljem razdoblju, kakav će mu biti tržišni položaj, kakve su mu
ambicije i sl.; su ključna pitanja koja se postavljaju pred njegov menadžment. Ukratko
vizija se odnosi na na to gde menadžer želi dovesti svoje preduzeće. Vrlo malo
menadžera ima istančanu viziju o tome gde će biti njihovo preduzeće za tri ili četiri
godine. Vidljivo je da vizija nudi menadžmentu vodeći okvir koji mu pomaže da stigne
tamo gde želi stići. Čini se da taj okvir privlači, okuplja, inicira i motivira ljude koji
sarađuju sa menadžerom. Njegov tim ljudi, koji čine sistem odnosa unutar preduzeća, čini
se motivisanim i voljnim da nepokolebljivo radi da bi mu pomogao ostvariti viziju.
Obuhvatnost vizije preduzeća nije samo pogled u budućnost, nego je njen značaj mnogo
širi. U suštini, vizija predstavlja osnovni okvir delovanja preduzeća- po Hinterhuberu,
vizija je rezultat sledeće tri komponente:
1. osečaj za realnost (znači da vidimo stvari kakve su u stvarnosti, a ne kakve bi smo
želeli da jesu)
2. otvorenosti (za shvatanje mogućnosti promena okruženja),
3. spontanosti (za opažanje različitih mogućnosti promena i gledanja iz različitih uglova
posmatranja na istu pojavu).
