УВОД
Савремена конвертибилност валута, међународно девизно тржиште,
управљање девизним курсом, девизна контрола и управљање девизним
трансакцијама, као и повезаност домаћег и светског девизног тржишта
постали су саставни део сваке финансијске и развојне политике компаније и
држава у целини. Међународни финансијски менаџмент постаје један од
најважнијих сегмената савремене финансијске науке. Као такав, садржи
сложене појаве и дејства девизног курса, међународног плаћања, девизне
политике, међународног монетарног система, међународних финансијских
институција и међународног финансирања.
Увођење флуктуирајућих девизних курсева у систем аранжмана
девизног курса почетком 1970-их представљало је изазов за економске
научнике. Велике и неправилне флуктуације курсева које су се дешавале тих
година указивале су на потребу ревизије теоријског става о детерминантама
курса.
Девизни курсеви почињу да се крећу у обиму и правцу који је све
теже предвидети и предвидети, остављајући негативан траг на трговинске и
финансијске односе између отворених економија и резултате пословања
њихових субјеката укључених у међународне токове робе и капитала.
Реални курсеви поново су у фокусу економске анализе јер управо они
дефинишу међународну конкурентност.
Савремена теорија девизног курса у свом полазишту анализе девизног
курса полази од става да девизни курсеви представљају релативне цене
националних валута и да се налазе у режиму флуктуирајућих курсева
условљених понудом и тражњом на девизном тржишту. Ова чињеница
представља само полазну основу анализе формирања девизних курсева и
њиховог односа са другим макроекономским варијаблама или поступања
надлежних органа.
Систем девизног курса је скуп правила по којима се плаћања и
трансакције обављају преко државних граница. Дакле, овај систем одређује
вредност валуте једне земље према вредности других валута на светском
девизном тржишту.
Посебност која карактерише девизни курс је да је девизе као
специфична роба и мерило цена у земљи која је емитовала новац. Отуда и
ТЕОРИЈЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА
Цена по којој се једна национална валута мења за другу валуту назива
се девизни курс. У нормалним околностима, курс се окреће око девизног
паритета, као основе. Курс успоставља везу између нивоа цена у земљи и
иностранству, користи се за конверзију страних цена у националну валуту и
домаћих цена које се изражавају у страној валути. Ово омогућава
упоређивање цена и идентификацију производа чија је цена нижа у земљи
како би се могли извозити, односно производи који су јефтинији у
иностранству и треба их увозити.
Дугорочно, разлике у ценама доводе до усмеравања фактора
производње у оне секторе где је национална привреда ефикаснија, а остали
сектори су препуштени успешнијим страним произвођачима. Тако настаје
међународна специјализација, међународна подела рада. У време чистог
златног стандарда, када је у оптицају био златни новац, односно новчанице
покривене златом, курс је одређиван тзв. стопа ковања, која је означавала
колико злата садржи јединица националног новца.
Простим поређењем садржаја злата у јединици обе валуте добија се
девизни паритет. Курс се могао кретати само у уским границама око
девизног паритета, у границама између доње и горње златне тачке, односно
тачке увоза и тачке извоза злата. Ако би се курс неке валуте попео изнад
горње златне тачке, било би исплативије плаћати у иностранству извозом
злата него стицати девизе по том курсу. Та горња златна тачка одређена је
трошковима транспорта злата до земље у којој треба измирити обавезе. У
таквим условима курс није могао много да одступи од девизног паритета -
обично око 0,5% навише и наниже. Напуштањем златног стандарда нестала
је чврста основа за одређивање курсева. Питање је било шта одређује курс у
овим новим условима? Појавило се неколико теорија које покушавају да
идентификују факторе од којих зависи ниво девизног курса.
1.1. Теорија паритета куповне моћи
Курс се успоставља на нивоу на коме се изједначава куповна моћ у
земљи и иностранству. Девизе су тражене управо зато што омогућавају
куповину добара и услуга у иностранству.
1
1 Огњановић, Вук, (2004): Међународно банкарство, Нови Београд; стр. 121;
Ако се куповином девиза може купити више добара него на домаћем
тржишту, за домаћу валуту ће се повећати тражња за страном валутом и
понуда домаће валуте. Цена девиза ће расти све до нивоа на коме ће се
успостављати паритет куповне моћи у земљи и иностранству.
На примјер, претпоставимо да цијена аутомобила вјерно одражава
општи ниво цијена у СРБИЈИ и Сједињеним Државама. Ако је цијена
аутомобила у СРБИЈИ 10.000,00 КМ, а у САД 5.000 долара, онда ће курс од
2 КМ за 1 долар бити једнак куповној моћи новца у двије земље. Уколико
цијене у СРБИЈИ порасту и аутомобил кошта 12.000,00 КМ повећаће се
интересовање за увоз аутомобила из САД. То ће повећати тражњу за
доларом и понуду конвертибилне марке, што ће узроковати повећање курса
долара израженог у маркама. Када ове промене понуде и тражње доведу до
курса од 2,20 КМ за 1 долар, куповна моћ у Србији и САД ће се поново
изједначити – биће обезбеђен паритет куповне моћи.
Ако је у базном периоду курс на нивоу да обезбеђује паритет куповне
моћи, онда ће се у наредним периодима мењати у складу са стопама
инфлације у земљи и иностранству. Пошто се, према овој теорији, курс мења
у складу са релативним променама цена, ова теорија формирања курса се
назива и теоријом инфлације.
2
Паритет куповне моћи је економски најрационалнија основа за
формирање девизних курсева. Разлике у односима цена појединих производа
и услуга од једне до друге земље су веома изражене. Ове разлике произилазе
из разлика у степену развоја, фазама развоја у којима се поједине земље
налазе у одређеном тренутку, економској структури, снабдевању природним
ресурсима, историјском наслеђу, навикама и обичајима, концептима и
инструментима економске политике, друштвеним односима, стратешким
потребама. и слично.
Постоје и различити начини финансирања одређених активности. У
неким земљама добар део трошкова здравствене заштите, образовања,
становања и сл. покрива се из социјалних фондова, а цене услуга и
производа у овим областима су понекад само симболичне.
2 Комазец, С. ет ал., (2006): Монетарна економија и банкарски менаџмент, Чачак; стр. 48;
2) промене власништва и друге промене у монетарном злату и
специјалним правима вучења које држи дата економија, промене у
потраживањима и обавезама према остатку света, и
3) једнострани трансфери и друге уговорне стране које морају да
уравнотеже, у рачуноводственом смислу, све ставке наведених
трансакција, које се међусобно не искључују.
Платни промет између две земље, као последица укупних економских
и финансијских односа, изражен је кроз два основна инструмента:
5
1) платног биланса и
2) девизни биланс.
Платни биланс је систематски списак свих економских трансакција
између земље и иностранства током календарске године. Платни биланс има
две основне функције, а то су:
6
1) систематски приказати све економске односе са иностранством и
2) да прикаже финансијску ликвидацију ових односа.
Структуру платног биланса чине:
7
1) текући рачун платног биланса и
2) капитални рачун.
Текући рачун платног биланса углавном приказује промет добара и
услуга, односно увоз и извоз, док капитални рачун или подбиланс капитала
приказује финансијско поравнање са иностранством. Овај део подбиланса
платног биланса укључује трансферна плаћања. Промене и трансакције из
првог дела платног биланса, који се често назива стање изнад линије, узроци
су кретања у другом делу платног биланса – капиталном подбилансу. Текући
рачун платног биланса може бити у дефициту или суфициту. У
платнобилансним трансакцијама које значе прилив девиза или стицање
куповне моћи у
5 Пушара, Костадин, (2003): Међународне финансије, Београд; стр. 69;
6 Васиљевић, Бранко, (2005): Основи финансијског тржишта, Београд; стр. 78;
7 Ибидем, стр. 81;
