BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZAVRŠNI RAD
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
Mentor: Student:
Beograd 2016.
Studijski program: ___________________________
Završni rad
osnovne strukovne studije
Tema:
EVROPSKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE
Komisija:
1. ________________________________ ______________________, predsednik
(potpis)
2. ________________________________ ______________________, mentor
(potpis)
3. ________________________________ ______________________, član
(potpis)
Datum odbrane rada: _________________ Student:
Ocena: ____________________________ Broj indeksa:
4
1. UVOD
Evropsko udruženje slobodne trgovine (European Free Trade Association, ili EFTA)
je formirano 1959. godine, a stupilo je na snagu u prvom polugodištu 1960. godine. Formiralo
ga je 7 zapadnoevropskih zemalja – Velika Britanija, Austrija, Švajcarska, Danska, Švedska,
Norveška i Portugal.
Ciljevi ove asocijacije bili su znatno skromniji, stepen integracije znatno niži, a
carinska politika prema nečlanicama bila je znatno elastičnija nego u slučaju Evropske
zajednice. Članice EFTA su odlučile da ukinu carinske barijere i kvantitativna ograničenja u
međusobnoj razmeni, ali samo za industrijske proizvode. Uz to, prihvaćena je politika
ujednačavanja nivoa subvencija izvoza i normi i za poštovanje fer konkurencije na području
zemalja ove asocijacije. Bitno je naglasiti da su zemlje članice EFTA zadržale pravo
nacionalne carinske tarife prema trećim zemljama. Kasnije su, pored osnivača, članice EFTA
postali Finska, Island i Grčka.
Prilikom formiranja EFTA bilo je predviđeno da se do 1969. godine potpuno ukinu
carine u međusobnoj trgovini, a to je ostvareno tri godine pre predviđenog roka (1966
godine).
Zahvaljujući ovom udruženju, međusobna trgovina je u 60-im godinama dinamično
rasla. Ali ipak, ne takvim intezitetom kao što je bio slučaj sa Evropskom zajednicom, što je
bila posledica činjenice da je EFTA bila skup prilično različitih zemalja, kako u pogledu
nivoa razvijenosti tako i geografske lokacije, političkog statusa, pa i motiva ulaska u ovu
asocijaciju, što ju je u startu činilo znatno manje kompaktnom nego što je bio slučaj sa
Evropskom zajednicom.
Tokom 1972. i 1973. godine između Europske zajednice i svake pojedinačne zemlje
Evropskog udruženja slobodne trgovine, zaključen je sporazum o ukidanju carina u
međusobnoj razmeni industrijskih proizvoda i time je formirana Evropska zona slobodne
trgovine za industrijske proizvode ili, kako se često naziva Evropski sistem slobodne trgovine.
Od 1977. godine pa do kraja 80-ih godina u okviru Europske zone slobodne trgovine
ukinute su sve carinske barijere u razmeni industrijskih proizvoda, ali su se zadržale mnoge
vancarinske barijere. U cilju prevazilaženja tih barijera, ali i proširenja saradnje u razvoju
tehnologije, saobraćaja, proizvodnih sektora, socijalne politike, kulture, zaštite čovekove
okoline i sl. zajedničkom deklaracijom ministara Evropske zajednice i EFTA omogućeno je
bitno proširenje saradnje i u ovim oblastima.
5
S obzirom da su većinu međunarodne razmene zemlje EFTA-e obavljale sa
Evropskom zajednicom, one su bile prinuđene da prihvate i uklanjaje fizičke, tehničke,
fiskalne i druge barijere i da prihvate zajednički program istraživanja i razvoja tzv.
(EUREKA), sve u cilju boljeg funkcionisanja Evropske zone slobodne trgovine. Zbog toga su
zemlje EFTA bile prinuđene i da usklađuju svoju ekonomsku politiku sa Evropskom
zajednicom i da svoje zakonodavstvo usklađuju sa zakonodavstvom te zajednice. Kao
posledica svega toga, zemlje EFTA-e su postigle viši stepen integracije nego što je bilo
predviđeno konvencijom o formiranju. Samim tim, došlo je do intenzvnog prožimanja i
pojačavanja spona između takve dve integracione celine, pa se njihov prostor pretvorio u
jedinstven Evropski ekonomski prostor (European Economic Area), pa preostale članice
EFTA-e imaju praktično u Evropskoj uniji status pridruženih članica.
Zbog gore navedenog, ali i zbog svog dugoročnog ekonomskog intersa, tokom
vremena sve veći broj članica EFTA postaju punopravne članice Evropske zajednice, odnosno
Evropske unije. Prvo je dominantna članica EFTA-e – Velika Britanija postala punopravni
član Evropske zajednice 1972 godine, a zatim to postaju Danska, Portugal i Grčka. Od
01.01.1995. punopravne članice Evropske unije postaju Austrija, Švedska i Finska, tako da
danas EFTA-u čine četiri međusobno geografski prilično udaljene zemlje: Švajcarska,
Norveška, Island i Lihtenštajn.
U ovom radu potrudiću se da objasnim pojam i funkciju same Evropske zone slobodne
trgovine (EFTA), u prvom delu bavi ću se samim nastankom Evropske unije, njenom
politikom i institucijama, dok ću u drugom delu opširnije predstaviti Evropsku zonu slobodne
trgovine. U poslednjem delu i zaključnom razmatranju kratko ću spomenuti moja zapažanja o
budućnosti EFTA-e.
7
Kako je odgovor Nemačke bio pozitivan i odražavao je punu podršku ovakvoj ideji,
stvoreni su potrebni preduslovi za osnivanje prve evropske ekonomske zajednice.
To je bila Evropska zajednica za ugalj i čelik (European Coal and Steel Community).
Ova međunarodna organizacija, regionalnog karaktera, osnovana je Ugovorom o osnivanju,
koji je potpisan 18. aprila 1951. godine u Parizu (poznat je i kao Pariski sporazum), a stupio je
na snagu 23. jula 1952. godine. Potpisnice ovog sporazuma bile su Francuska, Nemačka,
Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg.
Evropska zajednica za ugalj i čelik stvorena je sa ciljem nastanka jedne ekonomski
jake grupacije država, i to, pre svega u za tadašnje uslove privređivanja, značajnim
privrednim delatnostima. Tokom postojanja ove Zajednice došlo je do stvaranja zajedničkog i
jedinstvenog tržišta uglja i čelika, zatim železne rude i proizvoda od gvožđa, a zahvaljujući
merama ukidanja protekcionizma u oblasti cena, izvršeno je i značajno ujednačavanje uslova
poslovanja u ovoj oblasti u državama članicama ove zajednice. Pored mera, na planu
zajedničke politike u proizvodnji i plasmanu uglja i čelika, promovisan je i rad na
učvršćivanju slobode trgovine u ovim sektorima, zabrani vladinih novčanih subvencija i
sličnih davanja, kvantitativnih ograničenja, diskriminacije između proizvođača, kao i
otklanjanja drugih ograničenja, koja bi mogla da dovedu do podele tržišta.
Evropska zajednica za ugalj i čelik imala je ograničenu pravnu i poslovnu sposobnost,
i mogla je preduzimati mere samo u svrhu ostvarivanja ciljeva svog osnivanja. Inače, ova
zajednica je bila osnovana na određeno vreme, sa trajanjem od 50 godina od dana potpisivanja
sporazuma o njenom osnivanju. Organi ove zajednice bili su: Visoka vlast, Savetodavni
komitet, Skupština zajednice, Specijalni savet i Sud pravde.
Pozitivna iskustva u funkcionisanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, opredelila su
iste osnivače da predmet svoje saradnje prošire i na druge oblasti, koje nisu bile obuhvaćene
ovim prvim sporazumom. U tom smislu, ohrabreni dostignutim nivoom saradnje, a na osnovu
dogovorenih pravaca ekonomske saradnje sa sastanka u Mesini, doneta je odluka o osnivanju
novih evropskih ekonomskih zajednica. Tako su nastale Evropska ekonomska zajednica
(European Economic Community), koja je u prvoj fazi svog postojanja bila poznata i kao
„Zajedničko evropsko tržište“ i Evropska zajednica za atomsku energiju (European Atomic
Energy Community), koja je poznata i pod nazivom EUROATOM. Ove regionalne
međunarodne organizacije osnovane su sporazumima koji su potpisani 25. marta 1957. godine
u Rimu (otuda i naziv Rimski sporazumi), s tim što su stupili na snagu 1. januara 1958.
godine.
