VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
Student:
XXXX
Br. indeksa:
JJJJJ
2022.
2
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
FINANSIJSKA TRŽIŠTA INSTITUCIJE I
INSTRUMENTI
Mentor:
Student:
XXX
Br. indeksa:
XXX
2022.
4
1. UVOD
Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu,
finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu,
mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za
različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za
finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu
viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno
povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i
privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava
normalno odvijanje privrednih odnosa.
Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona
najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem
kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave
proizvodnjom.
Postoji veći broj institucija finansijskih tržišta. One su se razvijale uporedo sa
razvojem ovih tržišta. Pojedine institucije nastale su pre finansijskih tržišta (banke,
štedionice). Neke institucije tvorevina su finansijskih tržišta, kao što su institucionalni
investitori (osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici
(investicione kompanije).
Postoje različite vrste finansijskih institucija i sve one služe za najefikasnije
transferisanje finansijske štednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama.
Finansijske institucije se mogu klasifikovati na različite načine.
Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele u tri grupe: (Kitanović, D.,
Golubović, N., Petrović, D., 2012)
– intermedijarne finansijske institucije
– berze
– pomoćne i specijalizovane finansijske institucije
Intermedijarne finansijske institucije u tokovima finansijske štednje od suficitnih do
deficitnih ekonomskih jedinica učestvuju tako što i one izdaju (kreiraju) određene finansijske
5
instrumente, koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferiše finansijska štednja.
Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu reči. Postoje razne vrste
intermedijarnih finansijskih institucija, a najvažnije su:
– komercijalne banke
– štedionice
– štedno-kreditne zadruge
– osiguravajuće kompanije
– penzioni fondovi
– finansijske kompanije
Berze su druga specifična vrsta finansijskih institucija. One ne kreiraju svoje
finansijske instrumente, već su organizovana mesta za njihov promet.
Treću grupu čine sve ostale finansijske institucije. One su međusobno različite.
Zajedničko im je to što je svaka od njih specijalizovana za određenu vrstu aktivnosti u
finansijsko-tržišnom smislu, zbog čega imaju zajednički naziv pomoćne i specijalizovane.
INDIREKTNO FINANSIRANJE
Novčana sredstva Novčana sredstva
Novčana Novčana
sredstva sredstva
Izvor:
Frederic S. Mishkin; The Economics of Money, Banking and Financial Markets, IV
izdanje, New York, 1995., str. 22
KORISTE ZAJAM
1. Preduzeća
2. Vlada
3. Domaćinstva
4. Stranci
DAJU NA ZAJAM
1. Domaćinstva
2. Preduzeća
3. Vlada
4. Stranci
Finansijska
tržišta
Finansijski
posrednici
Novčana
sredstva
Ilustracija 1.Novčani tokovi kroz finansijski sistem
7
najrasprostranjeniji pa i kod nas. On je ujedno i najefikasniji i najsigurniji iz perspektive
suficitnih subjekata. Za svoje usluge posredničke institucije naravno prihoduju kamatu koja
se još naziva i bankarska marža. Ona predstavlja kamatnu razliku između kamatnih stopa
pasive – prikupljenih sredstava, i active – plasiranih sredstava.
Finansijska tržišta mogu biti organizovana kao fizička mesta za trgovanje (npr parket
trgovanja), gde se kupci i prodavci ili njihovi predstavnici mogu sresti licem u lice, ili su to
njihove mreže, gde oni međusobno trguju putem telefona ili kompjuterskog ekrana. Pod
finansijskim predmetima trgovanja podrazumevamo različite oblike finansijskih
potraživanja, čijom se kupovinom odnosno prodajom po ceni utvrđenoj na tržištu nastoje
ostvariti različiti finansijski ciljevi. Tu spadaju: žiralni novac, zlato i plemeniti metali,
devize, hartije od vrednosti i finansijski derivati. Jedna ugovorna strana dužna je da isporuči
dati finansijski predmet trgovanja, dok je druga strana obavezna da plati cenu u novcu. U
zavisnosti od toga šta je predmet trgovanja ova cena može biti iskazana u različitim oblicima:
kamatna stopa, valutni kurs, opcijska premija, margine itd.
Finansijska tržišta vrše tri važne privredne funkcije: (Erić, 2003)
1. omogućavaju utvrđivanje cene, odnosno prinosa finansijskog predmeta trgovanja
sučeljavanjem učesnika finansijskog tržišta sa strane ponude i sa strane tražnje,
2. omogućavaju vlasnicima finansijskih potraživanja mehanizme za njihovu prodaju –
likvidnost,
3. smanjuju troškove informisanja i traženja duge ugovorne strane u finansijskoj
transakciji.
Sa stanovišta preduzeća značaj finansijskih tržišta određen je vrstom preduzeća i
tržišta na kome se ono pojavljuje. Tako, novčana tržiša omogućavaju prikupljanje sredstava
za zadovoljavanje potreba za obrtnim kapitalom, održavanje likvidnosti i prevazilaženje
problema trenutne nelikvidnosti, a mogu se koristiti (npr. komercijalni zapisi) i za
finansiranje nešto dugoročnijih potreba. Devizna tržišta su značajna za preduzeća sa
spoljnotrgovinskom komponentom, zbog uvoza sirovina ili materijala ili izvoza proizvoda u
inostranstvo. Tržišta kapitala omogućavaju preduzećima da dođu do potrebnih sredstava za
uvođenje nove tehnologije, promenu proizvodnih ili programa pružanja usluga i
zadovoljavanje drugih dugoročnih potreba, za čije finansiranje ne raspolažu dovoljnim
sredstvima. Tržište finansijskih derivata omogućuje preduzećima smanjivanje ili elimisanje
finansijskih rizika kojima su izloženi u svom poslovanju itd.
