FINANSIJSKA TRŽIŠTA
1. POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
1*Globalni pojam trž predstavlja susretanje ponude I tražnje koja dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja
uz tu cenu. Predmeti: stvarna dobra, usluge, HodV, valute, devize, krediti, rad.snaga. Prema predmetu razmene 2 segmenta trž:
Finansijsko ( najznačajnije I najosetljivije deo uk ek I fin sistema svake zemlje) I Robno tržište.
Def: U širem smislu fin trž postoje svuda gde se obavljaju fin transakcije. U užem smislu (mesta na kojima se trguje fin
instrumentima) DEF: FIN TRŽ ORGANIZOVANA MESTA NA KOJIMA SE SUSREĆU P I T ZA RAZLIČITIM OBLICIMA FIN
INSTRUMENATA ILI AKTIVE. Preko fin trž priv subjekti dolaze do sredstava neophodnih za fin svog poslovanja.
2* Govori se o više fin trž. Glavni elementi fin trž sistema:
-fin štednja kao sadržaj – predmet transferisanja
-glavni tokovi transferisanja fin štednje
-fin inst ili aktiva kojima se štednja transferiše
-fin institucije koje učestvuju u trans štednje
-Fin trž na kojima se ostvaruje promet instrumentima
3*Na fin trž obavljaju se mnogi poslovi. Pod uticajem p I t formira se cena fin sredstava tj formira se stopa prinosa čija visina
utiče na tokove alokacije kapitala I transfer resursa između pojedinih privrednih sektora. Imaju I sl.funk: utvrđivanje cena fin
instrumenata, smanjivanje transakc.troškova, pružanje inf učesnicima na trž( informativan funkcija). Fin trž predstavljaju
najznačajniji factor ukupne ek i priv sistema u zemljama sa razvijenom trž privredom, omogućavaju normalno odvijanje
privrednih odnosa.
2. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
•
Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse uticaj promene na trzistu proizvoda i
promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.
•
Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i
da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od
njihove eksterne upotrebe.
•
Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih subjekata (nacionalne i multinacionalne
korporacije). Ona imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije.
•
Funkcije:
1.
Funkcija povezivanja (ponude i traznje)
2.
Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
3.
Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)
4.
Funkcija efikasnosti
5.
Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
6.
Funkcija smanjenja troskova
7.
Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)
3. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
1.
Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim novcem i hartijama od vrednoti koje imaju
rok dospeca kraci od godinu dana (osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje se
finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine – dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i
vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci
vlasnici finansijske aktive).
2.
Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c) medjunarodna.
3.
Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od
vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti.
U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi
kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent
ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu.
Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec
postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta.
Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke
druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).
4.
Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna (gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i
isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje
predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).
5.
Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima se vrsi prva prodaja, odnosno emisija hartija od
vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se trguje vec
emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije.
6.
Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije i poslovi obavljaju na posebno odredjenim i
organizovanim mestima (berzama) i preko ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde se
transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.
7.
Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj koji ponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista;
na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja
uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.
8.
Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama od vrednoti koje emituju deficitne ekonomske
jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b) intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne
institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).
9.
Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana (institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na
organizovanim berzama, I po strogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista; kada se finansijski
instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima.
10. Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste.
4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
•
Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca.
•
Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su
morali da vrate istu vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile kao sredstvo placanja; koren
bankarskih poslova, I prapoceci hartija od vrednosti.
•
Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su
vrsili specijalizovani posrednici (trapezari), koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave mogli medjusobno da trguju;
prapoceci deviznih trzista.
•
Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga I depozita, davanja zajmova uz vise kamate,
kao I poslova platnog prometa kroz citavo Carstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista.
•
Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novac predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina;
dolazi do razvoja finansijskih I bankarskih poslova; dve grupe poslova – menicni I depozitarni.
•
15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranja prekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju
dve osnovne vrste hartija od vrednosti – obveznice I akcije.
•
Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racuna o monetarno-finansijskim tokovima; centralne
banke (1694 Bank of England, kraj 18. veka Banque de France, kasni 19. vek Nemacka).
•
Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste; Nju Jork postaje najveci finansijski centar.
•
Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu I Nemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I
stavranja svetskih finansijskih trzista; razvila su se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja, Hong Kong I Singaput), i u
LAtinskoj Americi (Argentina I Brazil).
5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
•
Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I brisanje granica
izmedju nacionalnih trzista; usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto omogucava kontinuirano
trgovanje I dematerializaciju trgovine; stalan process usavrsavanja postojecih I stvaranja novih institucija na trzistu (investicione
kompanije).
•
Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi, internacionalni finansijski instrumenti; cena
istih hartija od vrednosti na razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista.
•
Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju
nalozi kupaca I prodavaca.
•
Osnovne karakteristike:
1.
Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste;
pruza se mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje; odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog
trzista ino-obveznica (Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im potrebna za
7. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Dve vrste efikasnosti:
A.
Interna (operativna) – odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto
kracem roku I po sto nizim troskovima.
B.
Eksterna (cenovna) – odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na trzistu na pojavu relevantnih informacija;
kako cene active reaguju na I odrazavaju sve relativne informacije.
Vrste informacija koje uticu na cene:
1)
Informacije o proslim cenama
2)
Javno objavljene informacije
3)
Sve ostale informacije
Tri forme efikasnosti trzista:
1)
Slaba forma – cene reaguju samo na informacije o proslim cenama; velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za
kratki rok
2)
Polu-jaka forma – cene reaguju na sve javno objavljne informacije; to podrazumeva kako prosle informacije, tako I
poslovne planove, racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim prihodima, prodaji, itd.
3)
Jaka forma – cene odrazavaju ne samo prethodne, vec I sve ostale informacije.
8. RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U NAŠOJ ZEMLJI
•
Razvijenost se ogleda kroz nivo razvijenosti finansijske infrastructure, bogatsvo finansijskih instrumenata, specijalisticko
znanje kadrova.
•
Stanje domacih trzista je negativno.
o
Uzroci:
Slaba profitabilnost nase privrede
Nedovoljna sklonost stednji
Medjunarodna ekonomska blokada
Visoke kamatne stope
Izgubljeno poverenje u finansijski sistem (posebno, banke)
Nedefinisani svojinski odnosi
Nedostatak specijalizovanih kadrova
Inflacija
9. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Cilj – jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima.
Funkcije drzave:
1)
Zastita ucesnika na trzistima – javno objavljivanje informacija, kaznjavanje nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I
jacanja medjusobnog poverenja.
2)
Odrzavanje makroekonomske stabilnosti
3)
Odrzavanje konkurentnosti – smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja ispunjavaju sledece:
a)
Da postoji veliki broj ucesnika
b)
Da niko od ucesnika nema dominantnu ulogu
c)
Da su ucesnici samostalni I nezavisni
d)
Da su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa.
4)
Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) – preko mehanizma obaveznih rezervi, preko
osiguranja depozita, razlicitim propisima.
Nasa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet Zakon o predzucima, I Zakon o trzistu novca I
trzistu kapitala (ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve institucije;
Trziste novca I kratkorocnih HoV, I Trziste kapitala (od 1992. poznato kao Beogradska Berza BELEX).
Prvi deo
10. FINANSIJSKA ŠTEDNJA KAO PREDMET TRANSFERISANJA NA FINANSIJSKIM
TRŽIŠTIMA
•
Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost.
•
Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima sredstava prema
subjektima kojima novcana sredstva nedostaju.
•
Izvori novcanih sredstava:
1.
Stednja
2.
Transformacija mobilisanog novca u capital
3.
Kapital iz inostranstva
•
Motivi za stednju:
1.
Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj, ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih
ciljeva)
2.
Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje)
•
Sklonost ka stednji zavisi od:
1.
Visine tekucih prihoda
2.
Zivotnog standarda
3.
Navika
4.
Stabilnosti
5.
Poreskih opterecenja
•
Visina stednje zavisi od:
1.
Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca
2.
Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele
3.
Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje
4.
Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV
•
Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku za promene u strukturi portfelja HoV,
sto podstice razvoj investicione culture malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista dozvoljava da
se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione svrhe.
•
Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu:
1.
Stanovnistvo (mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego sto se zaduzuje; podtice se adekvatnom
kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje)
2.
Privredni subjekti (suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra)
3.
Javni sector (rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom preko finansijskih trzista HoV, a ne preko
finansijskih institucija).
11. TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA; KAPITAL
PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU
•
Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I izvor finansiranja. Struktura rocnosti
depozita moze se kretati od depozita po vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi preko
godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi
rok, gde su kamatne stope vise.
•
Banke su zainteresovane da imaju sto vise deponenata/stedisa, I da njihove stedise budu medjusobno poslovno
povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa
sredstava sa jednog racuna na drugi.
•
Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku; moguce je da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem
obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih depozita I dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke).
•
U principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku, zbog cega izaziva ne samo vece troskove
za odobravanje tog plasmana, vec I pracenje njegove naplate (bonitet duznika). Dugorocni plasman moze biti pokriven
hipotekom (ovo je neizvestan metod, zbog trzisnih fluktuacija).
•
Dva osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste – pozajmljivanje na kreditnoj osnovi
(poverilacko-duznicki odnos) I kroz strana ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickoj/suvlasnickoj osnovi (“greenfield”
investicije).
•
Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala, a smanjuje u trenutku vracanja
pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike;
kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku kamata, I eventualne otplate glavnice.
•
Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u momentu pribavljanja, a ne smanjuje
domaci kapital po osnovu odplate glavnice (jer se ona ne otplacuje). Dolazi samo do odliva dela neto dobitka.
•
Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima, jer se
neki deo akumuliranih sredstava, kako kod privrednih subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalnih dobara I
1.
predstavljaju formalna dokumenta/pisane isprave
2.
sadrze odredjena imovinska ili licna prava
3.
omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu
•
Elementi koje sadrze HoV:
1.
Oznaka vrste HoV
2.
Oznaka klase (serije HoV, ako je izdavalac izdao vise klasa)
3.
Naziv, sediste I maticni broj izdavaoca HoV
4.
Naziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi
5.
Nominalna vrednost celokupne emisije HoV
6.
Nominalna vrednost HoV
7.
Opis prava I obaveza koje ona sadrzi (I nacin njihovog ostvarenja)
8.
Datum izdavanja (odnosno upisa u Centralni registar HoV
•
Nadlezni organ – Komisija za HoV RS
•
Izdavaoci mogu biti:
1.
Domaca pravna lica
2.
Savezna drzava
3.
Republike clanice
4.
Autonomne pokrajne
5.
Jedinice lokalne samouprave
6.
Centralna banka
7.
Strana pravna lica
•
Vrednost se izrazava u CSD ili u stranoj valuti (uz saglasnost NBS); obavezna je isplata sredstava u valuti koja je na HoV.
•
Prenos prava HoV vrsi se prenosom HoV na racun novog imaoca u Centralnom registru. Ta prava su, po defoltu,
neograniceno prenosiva, osim u sledecim slucajevima:
1.
Ako zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa HoV
2.
Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja HoV
•
Duznicke HoV (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do 365 dana od dana izdavanja) ili dugorocne.
15. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI
•
Osnovne podele:
1.
po rocnosti (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne)
2.
prema emitentu (drzavne, lokalnih organa, firmi)
3.
prema mestu emisije (domace, inostrane)
4.
prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime, na donosioca, hartije po naredbi)
5.
prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne, izvedene) (najvaznija)
•
Osnovne HoV se dele na: a) instrumente duga, I b) vlasnicke instrumente.
•
Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture. Instrumente duga mozemo
podeliti prema:
1.
emitentu (drzavne HoV, HoV privrednih subjekata)
2.
roku dospeca (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne)
3.
poreklu (domace, inostrane, evroobveznice)
4.
osiguranju (neosigurane, osigurane) (osigurane – 1. hipotekarne, 2. kolateralne, 3. certifikati o opremi) (neosigurane –
kratkorocne su note, dugorocne su debenture)
5.
starosti duga (starije, mladje)
6.
nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom, konsoli)
Specificni instrumenti duga:
a)
Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije)
b)
Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme)
c)
Konvertibilne obveznice (zamenjive za akcije)
•
Najpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije.
•
Izvedene HoV:
1.
Fjucersi I forvordi
2.
Opcije
3.
Svopovi
4.
Sporazumi o kamatnim stopama
