UNIVERZITET SINGIDUNUM
POSLOVNI FAKULTET BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
Tema:
FUNDAMENTALNA I TEHNIČKA ANALIZA 10 NAJLIKVIDNIJIH
AKCIJA NA BEOGRADSKOJ BERZI
Mentor:
Student:
Doc. dr Zoran Jović
Željka Milisavljević, III-18/2007
Beograd
, 2009. god.
Sažetak
Tema ovog rada je kao što sam naslov i kaže „Tehnička i fundamentalna analiza 10
najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi“. Na prvi pogled, prosečnom čoveku sam naslov se
čini pomalo konfuzan i nerazumljiv, a razlog za to je što se u Srbiji premalo govori uopšte o
trgovanju hartijama od vrednosti i značaju berze kao finansijske institucije za razvoj jedne
zemlje. Pomalo je iznenađujuće i to da iako je pre izvesnog vremena država dala šansu da
učestvuju u imovini državnih preduzeća i građani, čak ni to nije stvorilo predstavu kod ljudi
kako, na koji način se na berzi trguje i prema kojim principima berza uopšte funkcioniše.
Upravo tu leži razlog i težnja da radova na ovu i slične teme treba da ima što više.
Rad naime, čine dva povelika poglavlja, pri čemu prvi predstavlja istorijski razvoj tehničke i
fundamentalne analize, odnosno usavršavanje razlićitih metoda kroz istoriju kako bi se što
preciznije predvidela budućnost kretanja na finansijskim tržištima. Dakle, navedeni su razlozi
zašto, u kojoj meri i kojim metodama se kroz istoriju davala veća prednost u odnosu na neke
druge, kao i načini na koje su nedostaci pojedinih metoda i prepreke prevazilaženi. Radi se o
matematičkim, statističkim relacijama, grafičkim prikazima, zatim o različitim faktorima koji
imaju uticaja na kretanje pojedinih kategorija koje su deo posmatrane pojave. Drugi deo ovog
rada predstavlja analizu deset najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, primenom napred
pomenutih metoda, pri čemu je dat kraći prikaz metoda koje imaju primat na Beogradskoj
berzi.
Inspiraciju i ideju za ovaj rad, dao je Prof. dr Jeremić Zoran svojim predavanjem koje je u
više navrata održao u Valjevu.
Ključne reči:
Beogradska berza, tehnička i fundamentalna analiza
.
Abstract
The theme of this paper is as I have the title and said "Technical and fundamental analysis of
the 10 most liquid shares on the BSE. At first glance, the average man very title seems a bit
confused and unintelligible, and the reason for this is that in Serbia, says little about the
general trading in securities and stock exchanges as well as the importance of financial
institutions for the development of a country. Somewhat surprisingly, and that although some
time ago gave the state a chance to participate in the assets of state enterprises and citizens,
even that is not created for people to play, how to market and traded according to market
principles, which generally works. Therein lies the reason and the urge to work on this and
similar issues should have more.
Working namely, the two are pretty large chapters, the first is the historical development of
technical and fundamental analysis, and development of various methods throughout history
in order to more accurately predicted future developments in financial markets. Therefore, it
listed the reasons why, to what extent and by which methods through history gave greater
advantage over the other, as well as ways in which the disadvantages of the methods and
obstacles prevazilaženi. It is a mathematical, statistical relations, graphics, and the different
factors that influence the movement of certain categories that are part of the observed
phenomena. The second part of this paper provides an analysis of the ten most liquid shares
on the BSE, using the abovementioned method, with a short view is given of methods that
have precedence on the BSE.
Inspiration and ideas for this work, gave Professor. Dr. Zoran Jeremic his lecture, which has
repeatedly held in Valjevo.
Keywords:
Belgrade Stock Exchange, technical and fundamental analysis.
4
1. Razvoj, delatnost i međunarodna saradnja Beogradske berze...................................65
1.1. Istorijat...................................................................................................................65
1.2. Delatnost................................................................................................................ 66
1.3. Godišnji izveštaj.....................................................................................................67
1.4. Akcionari................................................................................................................67
1.5. Međunarodna saradnja...........................................................................................68
2. Aktuelna kretanja na Beogradskoj berzi....................................................................69
VII GLAVA............................................................................................................................
71
BERZANSKI INDEKSI 10 NAJLIKVIDNIJIH AKCIJA NA BEOGRADSKOJ BERZI 71
1. Berzanski indeksi.......................................................................................................72
2. Deset najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi......................................................75
2.1. „AIK Banka“..........................................................................................................75
2.2. „Komercijalna Banka“...........................................................................................77
2.3. „Energoprojekt“..................................................................................................... 80
2.4. „Univerzal Banka“.................................................................................................84
2.5. „Agrobanka“.......................................................................................................... 86
2.6. „Sojaprotein“..........................................................................................................89
2.7. „Imlek“...................................................................................................................92
2.8. „Metalac holding“..................................................................................................95
2.9. „Metals Banka“......................................................................................................98
2.10. „Tigar“................................................................................................................100
ZAKLJUČAK........................................................................................................................103
LITERATURA.......................................................................................................................105
WEB ADRESE......................................................................................................................105
„Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog – da biste proučili ceo istorijat i pozadinu
tržišta i sve glavne kompanije čije su akcije na listi, tako pažljivo kao što student medicine
proučava anatomiju – ako možete da uradite sve to, i pored toga, imate dobre živce kao veliki
kockar, šesto čulo poput vidovnjaka i hrabrost lava – imate malu šansu“
Američki finansijer i politički savetnik, Bernard Baruch
(1870 – 1965)
Pre nego što kažemo nešto uopšteno o berzi i dešavanjima na njoj neophodno je
definisati pojam berze prema Zakonu. Naime, prema zakonodavstvu Republike Srbije, berza
se definiše kao pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od vrednosti i koje
obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, kao
i druge poslove u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata.
Osvrćući se na istorijski početak nastanka berze možemo reći da je berzu predstavljala
samo nekolicina trgovaca koja je činila prvi krug berze. Za sve ostale učesnike koji su na neki
način želeli da trguju, pristup je bio otežan, zbog niza uslova koje je trebalo ispuniti. Tako da
je trgovina mogla da se obavi samo posredstvom članova kruga berze. Na taj način nastao je
pojam
berzanskog mesta
koje ukoliko neko želi da posluje na berzi treba da zakupi na
godišnjem nivou, naravno, opet uz ispinjenje određenih uslova, s jedne strane, kao i
prihvatanje strogih pravila trgovanja, s druge strane. Samo ovlašćeni učesnici imaju pravo
pristupa sali za trgovanje – berzanskom parketu. U sali za trgovanje dolazi do susreta ponude
i tražnje i po toj osnovi se zaključuju poslovni ugovori.
Na parketu se nalazi više pultova koji predstavljaju mesta za trgovinu, čime se olakšava
proces trgovanja i izbegavaju gužve posebno na robnim berzama. Pored posebnog odvajanja
mesta trgovine na nekim robnim berzama odvaja se i vreme trgovine za različite vrste roba.
Tako, na primer, na Budimpeštanskoj terminskoj robnoj berzi trguje se žitaricama, devizama
i mesom, pri čemu svaki pojedinačan predmet trgovanja ima tačno određeno vreme u toku
radnog vremena kada se kupuje i prodaje.
1
Berza je takva institucija kod koje je funkcija trgovca - posrednika odvojena i stavljena iznad
statusa osnivača - vlasnika.
2
Kod većine berzi u svetu posrednici, odnosno članovi berze su
istovremeno i vlasnici, osnivači berze. U slučajevima drugačije organizacije može doći i
uglavnom dolazi do sukoba interesa. Naime, članu berze je glavni cilj ostvarnje dobiti a uslov
za to je dobra i efikasna organizacija berze što se postiže reinvestiranjem (dobiti berze) u
samu berzu. Nasuprot tome, cilj vlasnika (osnivača berze) je što veća dividenda pri čemu se
podrazumeva minimalan nivo reinvestiranja, odnosno onaj nivo koji je dovoljan da se berza
održi u životu.
Ovakav sukob je nemoguće trajno rešiti, jedini način je spajanje ove dve funkcije u jedno.
Primer kraha berze usled sukoba interesa je Ljubljanska robna i terminska berza (Blagovna
berza) koja je doživela da ovaj sukob parališe rad berze, pa je ona, pod pritiskom vlasnika
nezadovoljnih visinom prihoda, morala da potraži drugačije oblike organizovanja.
3
Predmet trgovine
mora biti standardizovan, što je kod novca i hartija od vrednosti već u
potpunosti ustaljeno i usvojeno, dok je kod robe situacija nešto drugačija. Naime, finalnim
proizvodima se zbog njihove raznolikosti ne može ni trgovati na razvijenim berzama, dok su
standardizaciji podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade.
Što se tiče
učesnika berze
, to mogu biti isključivo ovlašćena lica – berzanski posrednici.
Prema načinu trgovanja razlikuju se dve vrste berzanskih posrednika: brokeri i dileri. Brokeri
trguju na berzi u tuđe ime i za tuđ račun uz naplaćivanje provzije za obavljene poslove.
Dileri obavljaju posredničke poslove u svoje ime i za svoj račun, a zaradu ostvaruju na
osnovu razlike u ceni.
1
Štimac M., „Osnove berzanskog poslovanja“, Beograd, 2005. god., str. 26.
2
Isto, op. cit. str. 26.
3
Isto, op. cit. str. 27
