Организовање је функција менаџмента која обезбјеђује стално повезивање
људи који прибављају, распоређују и користе средства за рад и материјал у
цињу успјешног пословања предузећа.

Организовање се заснива на подјели рада између учесника у процесу
пословања предузећа. На тој основи укупно пословање предузећа распоређује
се на поједине групе радника, а затим и на појединце.

Организовање се испољава и као свјесна припрема активности предузећа и
њена улога долази до изражаја непосредно по утрврђивању циљева
пословања. Циљеви пословања предузећа се утврђују у процесу планирања.

Менаџмент предузећа користи се функцијом организовања да што ефикасније
комбинује људске и материјалне ресурсе, прилагођава-јући се условима у
окружењу предузећа.

Основне активности у процесу организовања које треба обављати да би се
омогућило ефикасно остваривање циљева пословања могу се груписати у
следеће захтјеве:

утврђивање посебних послова које треба обављати;

повезивање послова у задатке и распоређивање на запослене;

груписање послова и формирање организационих јединица;

међусобно усклађивање и обједињавање груписаних послова у јединствен
систем;

децентрализовање послова и овлаштења.

-4-

2 ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА

Организациона структура предузећа је унутрашње устројство предузећа – све
оно што се налази унутар једног предузећа.

Структура представља складан распоред људских и материјалних ресурса и
одговарајуће односе међу њима, што омогућује ефикасно функционисање
предузећа као органозационог система.

Предузеће је сложен организациони систем, чије се пословање заснива на
раду већег броја различитих квалификационих профила и нивоа, као и на
коришћењу различитих материјалних средстава.

Сложеност предузећа као организационог система, као и разноврсност
активности које обавља у процесу свога пословања, условљава потребу
ефикасног управљања.

Формирање организационе структуре преузећа започиње анализом, односно
рашчлањивањем његовог укупног задатка на парцијалне послове.

-5-

Ове организационе мјере испољавају се у виду:

подјеле рада,

специјализације запослених,

проширења радних задатака и

иновација у структури и трајању радног времена.

3.2.1

Подјела рада

Подјелом рада на појединце омогућује се да одређени радник
лакше савлада дио посла него његову цјелину, тим прије што
појединац често и није довољно стручан да обави све операције у
оквиру неког сложеног посла.Подјела рада може да се изврши по
ширини и по дубини.

Подјела рада по ширини односи се на обухватање броја операција
које један радник обавља да би извршио задатак. Тако се утврђује
краћи или дужи циклус рада.

При чешћем понављању посла због чега је циклус ( вријеме ) рада
краћи постиже се већа ефикасност. Међутим, то има негативне
посљедице које се испољавају у виду монотоније и досаде коју
радник осјећа понављајући исте операције.

Зато се у поступку подјеле рада треба водити рачуна да дужина
циклуса, односно број понављања истих операција буде што више
прилагођен раднику, како би се спријечиле или бар ублажиле
негативне посљедице уситњавања операција.

3.2.2

Специјализација посла

Примјена принципа специјализације у обављању радних задатака
индивидуалних извршилаца дошла је посебно до изажаја
захваљујући:

механизацији производње,

увођењу система текуће траке и

развоју научне организације рада.

Механизација производње значи примјену све савршенијих и
дјелотворнијих машина у процесу рада. радници се специјализују
за обављање одређених операција на појединим машинама.

-7-