ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмент:Пословна дипломатија

Тема:Међународно пословање

Ментор:

Студент:

Проф.др.Срђан Благојевић Милица Мајсторовић

Број индекса:100-160/2021

Београд 12.2022

САДРЖАЈ:

1.0 Увод.......................................................................................................................................3

2.0 Појам међународног пословања......................................................................................3

2.1 Цињеви међународног пословања..................................................................................4

2.2 Значај Међународног пословања....................................................................................4

3.0 Појам Глобализације.........................................................................................................6

3.1 Позитивни и негативни ефекти глобализације............................................................7

4.0 Глобално пословање........................................................................................................10

4.1 Транснационалне компаније.........................................................................................12

4.2 Настанка ТНК...................................................................................................................13

4.3 Полуге притиска...............................................................................................................13

5.0 Трговина оружијем..........................................................................................................14

6.0 Off-shore пословање.........................................................................................................14

7.0 Закњучак............................................................................................................................16

које не производи. Услов трговинске размене међународног карактера је постојање
најмање два партнера из различитих држава који су заинтересовани за размену добара.
Међународно пословање као научна дисциплина јавља се у другој половини XX века,
када експанзију свог развоја доживљавају мултинационалне и транснационалне
компаније. Са развојем међународног пословања долази до већег и интензивнијег
укључивања предузећа на светско тржиште. Развој међународног пословања дао је
допринос увећању обима међународне трговинске размене. Схватање појма и суштине
међународног пословања креће се у веома широком распону. Код једног броја аутора
уочава се схватање да међународно пословање обухвата сваки облик пословне
трансакције производа и услуга која се реализује у две или више земаља. Код другог
броја аутора препознатљиво је схватање да се међународно пословање везује само за
мултинационалне и транснационалне компаније. На основу бројних истраживања и
свега изложеног, можемо закључити да је „међународно пословање привредна
активност која подразумева размену роба, услуга, трансфер капитала, знања и
расположивих ресурса са елементом иностраности према јединственим, глобалним
правилима пословања, чије активности су регулисане од стране међународних
мултилатералних економских и финансијских организација“.

2.1 Цињеви међународног пословања

У процесу обједињавања светске привреде, свака земља, у зависности од достигнутог
степена привредног развоја има своје посебне интересе. Интерес развијених земаља
задовољава се обезбеђењем тржишта за пласман својих производа и услуга. Са друге
стране,мање развијене земље у оваквом развоју догађаја имају могућност да заменом
својих добара (углавном сировина), обезбеде потребне производе за свој бржи
привредни развој.

Примарни циљеви међународног пословања су:

 промена материјалне структуре проширеног производа извозом сопствених
производа и увозом роба и добара дефицитарних на међународном тржишту;

 увоз ради одржавања робних резерви на планираном нивоу;

 унапређење производње и подизање производње на ниво савремених достигнућа;

 повећање конкурентске способности привреде;

 повећање обима националног дохотка.

2.2 Значај међународног пословања

Међународно пословање доприноси оптималној алокацији оскудних ресурса за
задовољење неограничених потреба становништва. Националном економском систему
међународно пословање пружа шансу за бржи економски развој, унапређење
ефикасности стварања добара, пораст животног стандарда, примену нових технолошких
открића, развој знања и унапређење менаџмента. Приступајући међународним
пословним токовима, предузеће шири тржиште хоризонте за своје производе. Повећање

тржишног учешћа доприноси повећању обима производње, већој ефикасности стварања
добара и ниже цене. Међународно пословање одувек је било саставни дио економског
пословања. Пре индустријске револуције највећи део производње трошили су сами
произвођачи. Није постојало развијено тржиште, није постојала подела на произвођаче
и потрошаче. Постојале су само мање скупине људи које су трошиле евентуалне
вишкове производње. Трговина је постојала, али се нису размјењивале веће количине
производа и услуга. Индустријска револуција унапредила је средства за производњу. То
је утицало на повећање ефикасности производње и стварање и одржавање залиха. Такав
след догађаја утицао је да се изврши подела на произвођаче и потрошаче. Дошло је до
поделе на сектор производње и сектор потрошње. Развијајући тржишне механизме,
истовремено је вршена подела рада, трговине и тржишта. Тржиште омеђено
националним и царинским границама једне земље постало је недовољно за апсорбирање
целокупне националне производње. Осим тога, производња није могла у потпуности
задовољавати своје потребе за сировинама, енергијом, репродукционим материјалом и
средствима за рад на националном тржишту. Упркос свим препрекама (социјалним,
културним,религијским, језичким, географским, политичким и економским), тржиште
се ширило изван националних граница и попримало је карактер међународног тржишта.
Значај међународног пословања се огледа у:

 Слободном приступу ресурсима. Приступ ресурсима и њихова распоређеност
разликује се од региона до региона. Велике компаније су то зналачки искористиле.

 Повећању обима продаје. Домаће тржиште је ограничено. Често недовољно велико да
апсорбује понуђену количину производа, што их приморава да шире хоризонт свог
деловања ван националних граница. На обим продаје утичу два фактора. То су потребе
и интереси потрошача са једну страну и спремност и платежна способност потрошача
да купи одређени производ са друге стране. На пример, развој технологије и унапређење
међународних пословних активности омогућили су америчким, јапанским и немачким
произвођачима аутомобила да повећају обим производње, што је додатно смањило
трошкове производње и повећало износ профита.

 Заштити домаћег тржишта компаније. Учешће у међународним пословним
активностима често може бити одбрана од уласка међународних произвођача на домаће
тржиште. Веће учешће на иностраном тржишту помаже предузећима да боље упознају
своје противнике и искористе то знање како би унапредили своју конкурентску
способност. На пример, америчка индустрија аутомобила истрајала је у својим
захтевима за улазак на јапанско тржиште аутомобила. Повећан интерес за јапанско
тржиште аутомобила је „контранапад“ и одговор на претходну инвазију јапанских
произвођача аутомобила на америчко тржиште.

 Диверсификацији пословања. Диверсификација пословања јавља се као последица
тржишног и технолошког притиска.

 Смањењу конкурентског ризика. Излазак предузећа на међународно тржиште јача
његову конкурентност. Избегавање међународног тржишта удаљава предузеће од