VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
Student:
****
Br. indeksa:
****
*****
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
MERENJE PERFORMANSI AKCIJA NA
TRŽIŠTU
Mentor:
Student:
****
****
Br. indeksa:
****
****
4
1. UVOD
Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu,
finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu,
mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za
različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za
finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu
viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno
povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i
privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava
normalno odvijanje privrednih odnosa.
Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona
najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem
kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave
proizvodnjom.
Postoji veći broj institucija finansijskih tržišta. One su se razvijale uporedo sa
razvojem ovih tržišta. Pojedine institucije nastale su pre finansijskih tržišta (banke,
štedionice). Neke institucije tvorevina su finansijskih tržišta, kao što su institucionalni
investitori (osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici
(investicione kompanije).
Postoje različite vrste finansijskih institucija i sve one služe za najefikasnije
transferisanje finansijske štednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama.
Finansijske institucije se mogu klasifikovati na različite načine.
Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele u tri grupe: (Kitanović, D.,
Golubović, N., Petrović, D., 2012)
– intermedijarne finansijske institucije
– berze
– pomoćne i specijalizovane finansijske institucije
5
Intermedijarne finansijske institucije u tokovima finansijske štednje od suficitnih do
deficitnih ekonomskih jedinica učestvuju tako što i one izdaju (kreiraju) određene finansijske
instrumente, koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferiše finansijska štednja.
Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu reči. Postoje razne vrste
intermedijarnih finansijskih institucija, a najvažnije su:
– komercijalne banke
– štedionice
– štedno-kreditne zadruge
– osiguravajuće kompanije
– penzioni fondovi
– finansijske kompanije
Berze su druga specifična vrsta finansijskih institucija. One ne kreiraju svoje
finansijske instrumente, već su organizovana mesta za njihov promet.
Treću grupu čine sve ostale finansijske institucije. One su međusobno različite.
Zajedničko im je to što je svaka od njih specijalizovana za određenu vrstu aktivnosti u
finansijsko-tržišnom smislu, zbog čega imaju zajednički naziv pomoćne i specijalizovane.
7
finansijske institucije,
država i jedinice teritorijalne samouprave,
privredna društva itd.
Finansije možemo definisati i kao finansije u užem i širem smislu. U užem smislu,
finansije analiziramo kao aktivnost države u prikupljanju i raspodeli finansijskih sredstava,
dok u širem smislu finansije sagledavamo kroz izučavanje novčanih transakcija svih
učesnika, od fizičkih, pravnih lica, pa do ostalih institucija. Finansije zapravo proučavaju
fenomen „kružnog toka finansijskih sredstava“, jer se novčani tokovi prelivaju od jedne
grupe učesnika u finansijskom sistemu ka drugim grupama. Fizička lica, potrošači troše
finansijska sredstva, koja privredna društva naplaćuju prodajom proizvoda i usluga. Dalje,
privredna društva plaćaju poreze, koji se prelivaju u državnu kasu, iz koje se dalje ulažu
sredstva za direktne ili indirektne potrebe građana. U suštini, finansije obuhvataju novčanu
stranu svih tokova nacionalne privrede i novčanu stranu svakog privrednog posla.
Sa aspekta obuhvatnosti izučavanja, razlikujemo (Grubišić, 2008):
Makrofinansije, koje se bave izučavanjem problema finansiranja društva kao
celine (finansije na makro nivou),
Mikrofinansije se bave
izučavanjem strateških
finansijskih problema
konkretnog privrednog subjekta (finansije proširene reprodukcije privrede).
Prema kriterijumu predmeta analize finansije delimo na:
Personalne (lične i porodične finansije), koje se bave
izučavanje finansija
pojedinaca
Poslovne (korporativne) finansije, koje se bave izučavanjem finansija privrednih
društava i preduzetnika;
Javne finansije, čiji je predmet analiza finansija države, budžeta, javnih prihoda i
rashoda i javnog duga.
Zbog sve učestalije potrebe za izučavanjem uticaja finansija na procese reprodukcije,
razvija se nauka o finansijama. Analiziraju se finansijski efekti ključnih ekonomskih procesa
i aktivnosti, kao što su: finansijski tokovi, štednja, cene, fiskalni efekti itd. Nauka o
finansijama dobija sve veći značaj u poređenju sa ostalim ekonomskim disciplinama. Sve se
više profiliše finansijska ekonomija, kao pristup finansijske analize, koji isključuje socio-
političke uticaje, za razliku od nauke o finansijama. Postoje i druge srodne discipline, kao što
