Univerzitet Singidunum
Poslovni fakultet u Beogradu
DIPLOMSKI RAD
Tema :
Osnivanje i razvoj Evropske Unije
Profesor-mentor: Student:
Prof. Dr Gordana Ilić-Gasmi Sanja Vasiljević
Br. indeksa:
Mart, 2010.
Diplomski rad
Osnivanje i razvoj EU
2
S A D R Ž A J
UVOD ...................................................................................................................................4
1.1
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA.......................................................................4
1.2
IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA POSLE PRVOG SVETSKOG RATA...................................5
2
SAVREMENE RAZVOJNE FAZE .......................................................................................7
2.1
MARŠALOV PLAN.............................................................................................................7
2.2
STVARANJE BENELUKSA ..................................................................................................7
2.3
STVARANJE ZAPADNOEVROPSKE UNIJE ..........................................................................7
2.4
HAŠKA KONFERENCIJA.....................................................................................................7
2.5
ŠUMANOV PLAN..............................................................................................................8
2.6
RIMSKI UGOVORI.............................................................................................................9
2.7
OD EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE DO EVROPSKE UNIJE .......................................10
3
JEDINSTVENI EVROPSKI AKT .......................................................................................10
3.1
STVARANJE EVROPSKE UNIJE – ugovor u Mastrihtu ......................................................11
3.2
Ugovor iz Nice................................................................................................................13
3.3 Amsterdamski ugovor.......................................................................................13
3.4
Lisabonski ugovor..........................................................................................................14
3.5
Ustav EU ........................................................................................................................14
3.6
OSTALI UGOVORNI IZVORI.............................................................................................15
4
AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE ............................................................................16
6.1
Lisabonski ugovor..........................................................................................................19
6.2
Razlike između Nice i Lisabona ......................................................................................21
6.3
Komunitarni metod .......................................................................................................23
6.4
Promene u carinskoj tarifi .............................................................................................24
6.5
Jedinstvena carinska deklaracija....................................................................................24
6.5.1
Komunitarno pravo.................................................................................................................25
6.5.2
Komunitarni segment – prvi stub saradnje ..............................................................................27
6.5.3
Supsidijarnost.........................................................................................................................28
6.5.4
Komunitarni segment .............................................................................................................29
6.5.5
Izmene u Lisabonskom ugovoru ..............................................................................................29
6.6
CILJEVI EVROPSKE UNIJE................................................................................................33
6.7
NAČELA NA KOJIMA SE ZASNIVA EVROPSKA UNIJA.......................................................34
7
INSTITUCIONALNA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE ......................................................34
7.1
ZAJEDNIČKE POLITIKE ....................................................................................................36
7.2
ZONA SLOBODNE TROVINE............................................................................................36
7.2.1
CARINSKA UNIJA .....................................................................................................................36
7.2.2
ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE...............................................................................................................36
7.2.3
ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA ................................................................................37
7.2.4
EVROPSKA MONETARNA UNIJA...............................................................................................37
Diplomski rad
Osnivanje i razvoj EU
4
UVOD
Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre
dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim
ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog trenutnog
poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog, smenjivale su se
velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o ujedinjenoj Evropi
gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u ekspanzionističkoj politici
Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg mira u Evropi dovela je do
jačanja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog propagiranja te zamisli, pa
čak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih zemalja. Međutim, tek sa
sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su donela velika razaranja i
degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do ozbiljnijeg stava prema stvaranju
jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje evropskih država je proces koji je
spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući svoj obim i značenje svake godine.
1.1 ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA
Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu polovinu
dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o međusobnom
povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode: strateški,
interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja Evrope. Kao
prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju
zajednice država čuvara evropskog
mira
bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da evropsku federaciju bi
trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent Pjer je autor
ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u jednom
njegovom projektu
Evropske Republike
koji treba da čini stabilna Alijansa država sa svojim
organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U svom
spisu pod naslovom
Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji
(1734. godine
štampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris
O
federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama
, posvećen
je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije.
U XVIII veku nemački filozof Imanuel Kant u svom spisu
Ka stalnom miru
(napisan1795.
godine) iznosi koncepciju jedne federalno organizovane Evrope republikanskih država koja
treba da se temelji na dve osnovna principa:
Diplomski rad
Osnivanje i razvoj EU
5
1. Građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski,
2. Međunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih država.
Godine 1814. poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju
normativnog uređenja jedne evropske zajednice sa supranacionalnim parlamentom. On u
svojoj brošuri
Reorganizacija evropskog društva
ističe ideju o jednoj „opštoj moći” koja je u
stanju da ostvari napredak „evropskog zajedništva”.
1
Francuski književnik, predstavnik romantizma i aktivan političar Viktor Igo (Viktor Hugo)
bio je jedan od zagovornika „ideje evropejstva”, odnosno ideje evropskog zajedništva i
kohezije, koja je posle samo dva veka dobila odgovarajuću socijalno- kulturnu težinu i realno
političko ubeđenje. Godine 1855. Viktor Igo je pisao:
„Naš kontinent će biti država jednog
naroda. Neće biti granica ni carine, ni zabrana, biće samo
slobodnog protoka robe i ljudi.”
2
1.2 IDEJA
EVROPSKOG
UJEDINJENJA
POSLE
PRVOG
SVETSKOG RATA
Dvadesetih godina XX veka, nakon okončanja Prvog svetskog rata ideja evropskog
ujedinjenja dobila je jednu novu dimenziju. Naime, Evropa, iznurena dugotrajnim ratom,
tražila je način da obezbedi mir za duži period, i tako se javila ideja o stvaranju
svetske
mirovne organizacije
. Tako je osnovano
Društvo naroda (Liga naroda)
1919. godine
Pariskim ugovorima, a inicijator je bio američki predsednik Vudro Vilson (Woodrow
Wilson), dobitnik Nobelove nagrade za mir. Osnovni zadatak
Društva
, kao vojnog pakta za
održanje novonastalog teritorijalnog poretka, bio je očuvanje mira, kolektivne bezbednosti i
nezavisnosti njegovih članica. Kako
Društvo
nije imalo efikasne instrumente da sprovede
svoja načela, njegovo dejstvo više je imalo moralni nego stvarni efekat.
Paralelno uz
Društvo naroda
rađa se
Panevropski pokret
čiji je osnivač austrijski grof
Kudenhof-Kalergi (Coundenhove-Kalergi), autor manifesta
Paneuropa
, objavljenog
1923. godine u Beču, u kome je predložio stvaranje „Sjedinjenih Evropskih država”, po
ugledu na Sjedinjene Američke Države. Posle objavljivanja ovog manifesta, Kalergi je
organizovao
Panevropski kongres
u Beču 1926. godine na kome je izneo svoje proevropske
ideje, kao što su: evropska organizacije država po uzoru na Sjedinjene Američke Države,
ravnopravnost nacionalnih država (i prethodno prevazilaženje nemačko-francuske
konfrontacije), pouzdane garancije za državne granice, sklapanje saveza sa Rusijom, i
konačno, stvaranje carinske unije i jedinstvenog privrednog područja. Na zasedanju
Skupštine
Lige naroda
u Ženevi 5. septembra 1929. godine, francuski ministar spoljih
poslova i zagovonik ideje
federalizovane evropske unije
, Aristid Brijan (Aristide Briand) i
nemački ministar Gustav Streseman (Gustav Stressemann) su predložili stvaranje Evropske
unije. Međutim, postojali mnogi problemi koi su osporavali ovu ideju, pre svega ekonomske
i političke prirode. Izbijanje Velike ekonomske krize, jake nacionalne tenzije, strah od
1
Izvor: Stepanov R.,Despotović Lj., 2002,
Evropska unija – nastanak, institucije, pravo, NATO
, Stylos, Novi
Sad, strana 9
2
Izvor: Stepanov R., Despotović Lj., 2002,
Evropska unija – nastanak, institucije, pravo, NATO
, Stylos, Novi
Sad, strana 10.
Diplomski rad
Osnivanje i razvoj EU
7
2 SAVREMENE RAZVOJNE FAZE
2.1 MARŠALOV PLAN
Američki državni sekretar Džordž Maršal (George C. Marshall) je dao značajne praktične
impulse za ostvarenje ideje evropskog zajedništva; izneo je koncepciju revitalizacije
evropske privrede posle ratnih razaranja. Naime, Međunarodni monetarni fond (MMF) i
Svetska banka, osnovani još dok se Drugi svetski rat nije završio, bile su institucije zadužene
za finansijsko-monetarnu obnovu razorenih zemalja i nerazvijenog sveta. Međutim,
razaranja u nekim delovima Evrope su prevazilazila kapacitete tek stvorenih institucija, pa se
javila potreba za stvaranjem posebnog programa za obnovu Evrope. Iz tog razloga je 1947.
godine pokrenut „
Maršalov plan”
sa idejom da bude okvir za privrednu reformu zemalja
Zapadne i Južne Evrope. Institucija koja je trebalo da kontroliše primenu „
Evropskog
programa obnove”
, koji je ustanovljen na osnovu
„
Maršalovog plana”
, bila je
Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju
(OEEC- eng.
Organization for European Economic Cooperation
), osnovana aprila 1948. godine. OEEC je
trebalo da od 1960. kontroliše i stvaranje slobodne trgovinske zone među zemljama koje je
prihvate. Prodram pomoći je okončan posle tri godine, a OEEC je nastavila da postoji kao
forum za unapređivanje ekonomske saradnje i slobodnu trgovinu između zapadnoevropskih
zemalja, da bi 1961. godine promenila naziv u
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD- eng.
Organization for Economic Cooperation and Development
).
2.2 STVARANJE BENELUKSA
Belgija , Holandija i Luksemburg, shvativši da su njihove privrede neraskidivo povezane,
formirali su
Beneluks
kao carinsku uniju 1. januara 1948, s namerom da u kasnijoj fazi
preraste u ekonomsku uniju.
2.3 STVARANJE ZAPADNOEVROPSKE UNIJE
Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa su potpisale odbrambeni ugovor u Briselu
17. marta 1948. koji je podrazumevao saradnju u ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti
kao i saradnju u kolektivnoj odbrani protiv sovjetske opasnosti. Ovim ugovorom je stvoren
petogodišnji sporazum poznat kao Zapadnoevropska unija (WEU- eng.
West European
Union
), koja je bila prethodnik u formiranju NATO Alijanse (eng.
North Antlantic Treaty
Organization
), osnovane 1949. godine potpisivanjem
Atlanskog ugovora
u Vašingtonu.
2.4 HAŠKA KONFERENCIJA
Na Kongresu u Hagu, održanog od 7-10 maja 1948. godine iznet je zahtev da se sazove
evropska skupština koja bi se sastojala od članova parlamenta pojedinih evropskih zemalja.
Ovaj zahtev je dao postrek za pregovore vlada koji su rezultirali u stvaranju prve evropske
institucije, Saveta Evrope (eng.
Councli of Europe
) u Strazburu 1949. godine. Ciljevi Saveta
