Preferencije

Akademija strukovnih studija Šabac 

Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije 

SEMINARSKI RAD 

PREDMET: PRINCIPI EKONOMIJE

TEMA: PREFERENCIJE 

    Mentor:                                                                                           Student: 

    Prof.dr Zoran Jokić                                                                             Želјka Isailović 8-18/2021

Šabac, 2021.

1 

Sadržaj 

1. UVOD....................................................................................................................................2

2. RELACIJE PREFERENCIJE I INDIFERENCIJE................................................................3

2.2 Uslovi racionalnosti..........................................................................................................3

2.3 Ordinalna funkcija korisnosti...........................................................................................7

2.4. Empirijske vrednosti ishoda i njihove korisnosti............................................................8

    2.5 Preferencije potrošača………………………………………………………………….11

    2.6 Komplementarne preferencije………………………………..………………………..11

    2.7 Kvazilinearne preferencije……………………………………………………………  12

ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………. .13

LITERATURA……………………………………………………………………………….14

3 

2. RELACIJE PREFERENCIJE I INDIFERENCIJE

Pretpostavimo da raspolažemo skupom akcija (alternativa) koje imaju samo po jedan 

poznat ishod. Samim tim, preferencije između akcija odredićemo na osnovu preferencija 

između njihovih ishoda. U opštem slučaju akcije ćemo obeležavati sa A

i

, 

i

=1,2,...,

m

, ali ćemo 

ih ovde, radi jednostavnosti izlaganja prikazivati sa:  A

1

=

x,

 A

2

=

y,

 A

3

=

z, ... ,

A

i

=

v, ... ,  

A

m

=

 w

. 

Definišimo sada relacije preferencije i indiferencije. 

Ako prilikom poređenja dve alternative, 

x

 i 

y

, smatramo da je alternativa 

x

 bolja od 

alternative 

y

, onda kažemo da 

x (strogo) preferiramo u odnosu na y

, što kraće pišemo: xPy. 

U slučaju da možemo slobodno da biramo, mi ćemo izabrati alternativu 

x

, odnosno, 

bićemo razočarani ako smo prinuđeni da prihvatimo 

y

.  

Ako alternative 

x

 i 

y

 smatramo jednako dobrim, kažemo da smo  

indiferentni između x 

i y

 , ili: 

xIy.

Prilikom   izbora   između  

x

  i  

y

  biće   nam   svejedno   koju   ćemo   alternativu   izabrati, 

odnosno, bićemo podjednako zadovoljni (ili nezadovoljni) da dobijemo 

x

 ili 

y

. (Ovde je važno 

imati na umu da nismo indiferentni prema alternativama, već prema izboru između njih, tj. 

nama je svejedno koju ćemo alternativu dobiti, a ne da li ćemo je dobiti ili ne.) 

2.2 Uslovi racionalnosti 

Da bismo donosili racionalne odluke potrebno je da naše preferencije ispune nekoliko 

uslova. Ovi uslovi se nazivaju 

uslovima racionalnosti

 ili 

uslovima logičke konzistentnosti 

i 

formalno su izraženi u vidu sledećih aksioma:

2

Asimetričnost

 - Za bilo koje dve alternative, 

x

 i 

y

, važi: 

(i)

Ako xPy, onda nije yPx. 

Kao neposredne posledice ove relacije, dobijaju se sledeće osobine:

(ii)

Ako xPy, onda nije xIy, 

(iii)

Ako xIy, onda nije xPy i nije yPx. 

Drugim   rečima,   ako   preferiramo   plivanje   u   odnosu   na   aerobik,   ne   možemo 

istovremeno preferirati aerobik u odnosu na plivanje. Takođe, ako više volimo odlazak na more 

u odnosu na planinu, onda ne možemo biti indiferentni između njih. Na kraju, ako jednako 

volimo koka-kolu i sok od pomorandže, onda ne možemo istovremeno preferirati jedno od dva 

pića.  

Nezavisno od toga kakve su naše preferencije između dve alternative (tj. da li  

x 

smatramo boljom od 

y

 ili obrnuto ili ih smatramo jednako dobrim), pretpostavlja se da su one 

relativno stabilne

, tj. da se  

ne menjaju u periodu između izbora akcije i njene realizacije. 

Drugim rečima, ako preferiramo akciju 

x

 u odnosu na 

y

, onda se očekuje se da ćemo izvestan 

ishod akcije 

x

 (nakon njene realizacije) i dalje preferirati u odnosu na izvestan ishod akcije 

y 

(koju   nismo   izabrali).   Da   bismo   izbegli   mogućnost   promene   preferencija   u   ovom 

međuvremenu, uvodimo pretpostavku da se trenutak izbora akcije i trenutak njene realizacije 

međusobno poklapaju. 

Relativna stabilnost preferencija, međutim, nikako ne znači da ćemo pri ponovljenim 

izborima između 

x

 i 

y 

 uvek birati opciju 

x

. Postoji relativno mali broj alternativa među kojima 

se uvek i bezuslovno opredeljujemo za jednu od njih. Takve preferencije nazivamo 

striktnim

 ili 

4 

bezuslovnim

  preferencijama   i   one   su   po   pravilu   određene   etičkim   principima,   religijom, 

zdravstvenim razlozima i slično. U ostalim slučajevima naše preferencije se formiraju pod 

uticajem   brojnih   faktora   i   njihovih   različitih   kombinacija,   zbog   čega   ih   karakteriše 

fleksibilnost, tj. 

relativna nestabilnost, 

kao i tendencija promene tokom vremena. Na primer, 

leti preferiramo odlazak na more, dok zimi preferiramo odmor na planini. Takođe, ako smo u 

mladosti isključivo slušali rok muziku, u zrelijim godinama možemo preferirati »klasiku«.

Kompletnost

  - Za bilo koje dve alternative,  

x

  i  

y

, ili  

x

  preferiramo u odnosu na  

y

, ili  

y 

preferiramo u odnosu na 

x

, ili smo indiferentni između njih, tj.  

(iv) xPy ili yPx ili xIy. 
Uslov  

kompletnost

  zahteva   da   smo,   nezavisno   od   stepena   sličnosti   ili   različitosti 

alternativa među kojima biramo, uvek u stanju da odredimo svoje preferencije. Racionalno 

odlučivanje podrazumeva efikasnost, odnosno isključuje neodlučnost. Zbog toga ne bi smelo 

da se dogodi da pri poređenju alternativa 

x

 i 

y

,  niti 

x

 smatramo boljom od 

y

, niti 

y

 smatramo 

boljom od 

x

, niti ih smatramo jednako dobrim.  

Mada deluje kao veoma blag, uslov  

kompletnost  

ne uspevamo uvek da zadovoljimo. 

Neodlučnost se može javiti kada biramo između dve veoma povoljne alternative (Da li biste 

više voleli letovanje na Kubi ili krstarenje Nilom?), ili između dve nepovoljne alternative (Šta 

biste izabrali, rad na određeno vreme u susednom gradu, sa zaradom koja je neznatno veća od 

putnih troškova, ili volonterski rad u firmi u gradu u kojem živite, u oba slučaja bez šansi 

stalnog zaposlenja? Pretpostavka je da Vam je iskustvo važno zbog CV-a i većih šansi u 

budućnosti.). Slično, neodlučni smo i kada se alternative među sobom toliko razlikuju da ih 

ocenjujemo na osnovu potpuno različitih kriterijuma (Da li ćete kupiti automobil ili ćete 

renovirati stan?). 

Neodlučnost nije isto što i svesno odlaganje odluke. Ako konačan izbor odložimo sa 

namerom da preispitamo svoje preferencije, mi donosimo specifičnu odluku koja nas štiti od 

brzopletog izbora neoptimalne opcije; u tom slučaju, odlaganje odluke možemo smatrati 

racionalnim izborom. S druge strane, ako se svesno opredelimo da ne radimo ništa, tj. ako 

prepustimo   vremenu   ili   »sudbini«   da   odluči   umesto   nas,   mi   zapravo   ne   prihvatamo 

odgovornost za ishod koji će se realizovati.  Uslov 

kompletnost

 ne dopušta ovu situaciju, jer 

kao racionalni pojedinci moramo aktivno učestvovati u kreiranju vlastite budućnosti i biti 

spremni da se suočimo sa posledicama svesno donete odluke.   

Tranzitivnost  

- 

Za bilo koje tri opcije 

x, y, z

, važi: 

(v)

Ako  

x

  preferiramo u odnosu na   

y

  i  

y

  preferiramo u odnosu na  

z

, onda  

x 

preferiramo u odnosu na 

z

, (tj. ako xPy i yPz, onda xPz); 

Ako   smo   indiferentni   između  

x

  i  

y

,   i   indiferentni   smo   između  

y

  i  

z

,   onda   smo 

indiferentni i između 

x

 i 

z 

(tj. ako xIy i yIz, onda xIz).

Kao neposredne posledice ovih relacija, dobijaju se sledeće osobine: 

(vi)

Ako 

x

 preferiramo u odnosu na 

y

 i indiferentni smo između 

x 

i 

z

, onda 

z 

preferiramo u odnosu na 

y

, (tj. ako xPy i xIz, onda zPy); 

(vii)

Ako 

x

 preferiramo u odnosu na 

y

 i indiferentni smo između 

y

 i 

z

, onda 

x 

preferiramo u odnosu na 

z

, (tj. ako xPy i yIz, onda xPz); 

Uslov 

tranzitivnost

 je po pravilu zadovoljen kada opcije poredimo po jednoj ili po malom broju 

osobina. Na primer, na osnovu uslova (v), ako jabuku više volimo od kruške, i krušku više 

volimo od šljive, onda jabuku više volimo od šljive. Ali, kada poredimo veoma složene opcije, 

često se dešava da preferencije po parovima alternativa utvrđujemo na osnovu različitih grupa 

kriterijuma. Tada se može dogoditi da naše preferencije ne budu tranzitivne.