Студијски програм:

Финансије, рачуноводство и банкарство

П Р О Ј Е К Т Н И Р А Д

Тема: Лична карта и анализа пословања

Министарства финансија – Управа царина

Ментор праксе:

Ђуровић др. Ђуро

Датум предаје рада:

___________

Оцена:

Прихватљиво / Неприхватљиво

____________________________

Потпис Ментора праксе

Београд

Јун 2018

Садржај

Увод

1. Историјат царине и цариње робе

1.1  Организација царинске службе у Србији
1.2  Царинска униформа кроз време
1.3  Историјат царинског закона и царинске тарифе

2. Основна делатност

3. Организациона структура Управе Царина

3.1 Сектор за царинске поступке
3.2 Сектор за тарифске послове
3.3 Сектор за људске ресурсе и опште послове
3.4 Сектор за финансијске, инвестиционе и правне послове
3.5 Сектор за контролу примене царинских прописа
3.6 Сектор за информационе технологије
3.7 Биро директора
3.8 Одељење за међународну царинску сарадњу и европске интерграције
3.9 Одељење за унутрашњу контролу

4. Закон о царинској тарифи

5. Анализа успешности пословања

6. Пословна стратегија

7. Стратешки циљеви

8. Визија

9. Мисија

10. Чланство у међународним организацијама

10.1 RILOs

10.2 SECI

Закључак

Литература

1.Историјат царине и царињења робе

У средњовековној Србији царина се као појам први пут појављује у XII веку. Тада

нису постојале пограничне царине, већ се роба царинила на одређеним трговима у местима
са јаким трговачким прометом. Најпознатије царинарнице у приморским крајевима
налазиле су се у Св. Срђу на Бојани, у Даљу на обали Дрима, а у унутрашњости Србије у
Брскову, у Св. Спасу (на путу Скадар – Призрен), у Новом Брду, Руднику, Трепчи,
Призрену и Плани на Ибру.

У мају 1804. године постављен је ђумрук (царинарница) на Сави код Остружнице. У

постојећим   изворима   из   тог   доба   није   сачуван   тачан   датум   отварања   остружничке
ђумрукане,   али   је   зато   могуће   утврдити   приближан   дан   који   може   бити   узет   као   Дан
Царине   Србије   и   то   захваљујући   пре   свега   сећањима   Карађорђевог   буљукбаше   Петра
Јокића (око 1779-1852).

1.1 Организација царинске службе у Србији

Царинарнице су дефинисане као државне установе које су директно потчињене

министру финансија.
Чиновнике у царинској управи постављао је својим указом краљ. У царини није могло
бити запослено лице које није имало бар шест разреда средњих трговачких или техничких
школа. Начелни распоред царинарница био је на граници, а могле су бити отворене и у
унутрашњости земље.

Број запослених зависио је од величине царинарнице, њене важности и величине

промета. Настојало се да у свакој буду барем по два запослена од којих је један могао бити
и приправник. У пракси то често није реализовано, тако да је већи број споредних
царинарница имао само по једног запосленог. Законом је било прописано да за управника
царинарнице није могао бити постављен нико ко није бар пет година провео као указни
царински чиновник.

1.2. Царинска униформа кроз време

Државни чиновници у кнежевини и краљевини Србији носили су униформе, које су

се често мењале, подражавајући стране узоре. Дефинитиван изглед униформе државних
службеника утврђен је 1896. године Уредбом о службеном оделу полицијских службеника
којом је за дужи период одређена јединствена форма одела низа државних служби.

По Правилима о службеном оделу царинског особља од 12. јула 1899. и Изменама и

допунама од 27. јула 1899. године, запослени у царинској служби носили су одело од
загасито плаве чоје. Регулисано је постојање обичног одела које се састојало из: капе,
блузе, панталона, прслука, шињела и ципела или чизама и свечаног одела царинског
особља које се састојало из: капе, свечаног капута, панталона, прслука, рукавица и ципела.

Осамдесетих је у употребу ушла сивомаслинаста униформа са светло маслинастим

кошуљама и бордо краватама, док је на сакоу ношена ознака тадашњег грба СФРЈ. После
2.

распада заједничке државе и формирањем Савезне Републике Југославије, а потом и
Државне заједнице СЦГ, 2003. године, ознаке су се мењале утолико што је грб СФРЈ
замењен грбом Србије и Црне Горе.

Униформа царинских службеника Републике Србије угледала је светлост дана 1.

јануара 2008. године. Српски цариници су добили модерне униформе, по угледу на
европске стандарде и са ознакама државности своје земље. На значкама, шапкама и
береткама приказан је грб Републике Србије. Униформа је тамно сива, док су дугмад и
ознаке (значка, еполете) сребрни.

1.3. Историјат царинског закона и царинске тарифе

Царина као данак или порези била позната још у старом веку. Убирала их је држава

или поједини градови. Код старих Грка у Атини плаћала се дажбина од 2% на увоз и извоз
робе преко Пиреја.

Римљани су их такође разрезивали као државне и провинцијске или градске. Још у

римско доба царине су представљале значајан приход државне благајне.

Средњовековни српски владари наплату царине обично су давали у закуп, најчешће

Дубровчанима, да би се доласком Турака на Балкан потпуно променила и структура
прихода.

Најзначајнији је био порез у новцу, такозвани десетак, у „земаљским производима”,

радној снази, „нахијски прирез”, приход од казни и, на крају, приход од царина, превоза и
риболова.

Ослобођењем од Турака, приход од царина и превоза преко скела почео се

прикупљати први пут у мају 1804. године, када је Карађорђе установио царинарницу са
скелом на Остружници.

Као и под турском влашћу, царина је износила 3%. вазална Србија морала је своје