4
2. OSNOVI STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
1.1.
MENADŽMENT (UPRAVLJANJE)
1.1.1.
Definisanje menadžmenta
Definicija menadžmenta po autorki Folet –
Menadžment
je sposobnost da se posao obavi
preko ljudi.Teorije u oblasti menadžmenta mogu biti deskriptivne, normativne i prediktivne.
Deskriptivna teorija nastoji da opiše fenomen, događaj, funkciju ili posao.
Normativna teorija opisuje način rada u idealnim uslovima (zasnovana je na
racionalnosti).
Prediktivne teorije imaju za cilj opis i objašnjenje prošlosti i predviđanje budućnosti.
1.1.2.
Efektivnost i efikasnost
Draker je doprineo da se u literaturi pravi jasna razlika između efikasnosti i efektivnosti
poslovanja preduzeća.
Efikasnost
znači raditi bolje ono što se radi. Meri se tako što se stave u
odnos efekti i troškovi učinjeni da se oni ostvare. Efektivnost znači raditi prave stvari. Meri se
realizovanjem dobiti na tržištu prila gođavanjem proizvoda i usluga zahtevima tražnje.
Slika 1. Efektivnost i efikasnost kao merila rezultata poslovanja
1.2.
RAZVOJ MENADŽMENT SISTEMA
1.2.1.
Četiri etape
Menadžment sistemi
su se smenjivali u četiri etape: budžetsko planiranje, planiranje zasnovano
na predviđanju, strategijsko planiranje i strategijski menadžment (slika 3).
U prvoj etapi (
budžetsko planiranje
) menadžment preduzeća je bio preokupiran ostvarenjem
godišnjeg finansijskog plana.
U drugoj etapi preduzeće nastoji da predvidi budućnost.
Na predviđanju zasnovano planiranje
je
menadžment sistem koji se oslanja na višegodišnje planove, analizu razmaka i statičku alokaciju
izvora.
5
U trećoj etapi razvoja menadžment sistema počinje da se razmišlja strategijski, što ima za
posledicu korišćenje strategijskog planiranja. Vrši se analiza i procena konkurentske situacije i
analizira dinamika grane.
Strategijsko planiranje
je način da se na osnovu analize i predviđanja
domaćeg i međunarodnog tržišta vrši prilagođavanje kapaciteta, tehnologije i proizvodnog
programa.
U četvrtoj etapi menadžment treba da kreira budućnost. Javlja se potreba za korišćenjem
strategijskog menadžmenta
.
Slika 2. Evolucija menadžment sistema
U upravljanju preduzeća mora se voditi računa da je ono, kao otvoren poslovni sistem, dvostrano
povezano sa sredinom – pribavlja potrebne inpute i vrši isporuku outputa uz dodajnu vrednost.
Dva su osnovna toka aktivnosti:
1. Logistički podsistem koji se bavi konverzijom inputa u output i
2. Upravljački podsistem
koji se bavi usmeravanjem i kontrolom poslovne aktivnosti
.
1.2.2.
Strategijski i operativni menadžment
Teorija i praksa pravi razliku između strategijskog i operativnog menadžmenta. Aktivnosti
strategijskog menadžmenta usmerene su na uspostavljanje odnosa preduzeća i sredine da bi se
ostvarili ciljevi poslovanja.
7
Reaktivistički pristup
znači da preduzeće nastoji da izbegava probleme i da se problemi rešavaju
kao ranije. Za razliku od neaktivista koji plivaju sa strujom, reaktivisti plivaju protiv struje.
Preaktivistički pristup
znači da preduzeće prihvata orijentaciju na budućnost i da na promene u
sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost gleda pozitivno. Stavlja akcenat na
prilagođavanje (adaptiranje), smatra da se budućnost ne može bitnije menajti, jer je
determinisana prošlošću i sadašnjošću.
Interaktivistički pristup
znači da je preduzeće orijentisano na budućnost. Polazi se od
pretpostavke da se budućnost teško može apsolutno kontrolisati, ali se može menjati. Preduzeće
nastoji da stvara mogućnosti za rast i razvoj. Teži se rešavanju problema ne samo na osnovu
prošlog iskustva, već i eksperimentima.
1.3.3.
Karaktristike strategijskog planiranja
Strategijski planovi
ne donose se uvek u preciziranim vremenskim intervalima, već kada se javi
potreba da se racionalno priđe opasnostima i mogućnostima koje su uočene u sredini.
Karakteristike strategijskog planiranja su analitičnost, konvergentnost i konvencionalnost.
Prema
Ansofu
i
MekDonelu
, strategijsko planiranje je logičan, analitički proces za izbor buduće
pozicije preduzeća u odnosu na sredinu.
1. Prvi bitan atribut strategijskog planiranja je njegova orijentisanost na bazična pitanja
efektivnosti poslovanja (odabrati pravo područje poslovne delatnosti).
2. Drugi bitan atribut strategijskog planiranja je njegova orijentisanost na promenu
strategijske pozicije preduzeća (da se iz postojeće dođe u novu).
3. Strategijsko planiranje je orijentisano na rast i razvoj, to je njegov treći atribut.
1.3.4.
Strategijsko planiranje i diskontinuitet
Diskontinuitet
se definiše kao nedostatak kontinuiteta u prostoru i vremenu. Nastaju prekidi i
pauze u odvijanju događaja u privrednoj aktivnosti, a pri tome se ne radi o uobičajenim
sezonskim i konjunkturnim ciklusima.
Naći balans: orijentisati se na kratkoročno stanovište da se obezbedi egzistencija preduzeća, a na
dugoročno da se ne preseku mogućnosti za rast i razvoj u doglednoj bu dućnosti je veoma složen
zadatak.
Sistem planiranja
preduzeće stvara za sebe i svoje potrebe. Zbog toga nije moguć jednostavan
transfer sistema planiranja iz jednog u drugo preduzeće. To ne znači da se tuđa iskustva ne mogu
kritički preispitivati i koristiti od strane preduzeća.
1.4.
STRATEGIJSKI MENADŽMENT
1.4.1.
Definisanje i svrha strategijskog menadžmenta
Strategijsko planiranje
je periodična aktivnost koja se preduzima da bi se preduzeće
suočilo sa promenama u sredini.
Strategijski menadžment
je kontinuelan proces koji uključuje
