Tehnološki razvoj zemalja EU

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET

TEMA: TEHNOLOŠKI RAZVOJ ZEMALJA EU

SEMINARSKI RAD

U Istočnom Sarajevu, januar 2023.

2

Sadržaj:

Uvod...........................................................................................................................................3

1. Politika u oblasti tehnologije.............................................................................................. 4

2. Industrijska revolucija u Evropi..........................................................................................5

3. Evropska industrija u novom industrijskom dobu..............................................................7

3.1.

Jačanje Evropske industrije.........................................................................................9

3.2.

Unaprjeđenje industrije za digitalno doba.................................................................10

3.3.

Ulaganje u industriju budućnosti...............................................................................12

Zaključak..................................................................................................................................15

Literatura.................................................................................................................................. 16

4

1. Politika u oblasti tehnologije

Počevši od 60ih godina prošlog vijeka neki od glavnih faktora koji su određivali strukturu 

industrije   u   razvijenim   tržišnim   privredama   obuhvatali   su   tehnološke   promijene,   stranu 

konkurenciju, ekološka pitanja, promjene u strukturi zapošljavanja i stanovništva koje stari. 

Evropska komisija u početku je bila više zainteresovana za industrije koje se nalaze u krizi, 

međutim od 80ih godina počela je sve više da bude uključena u industrije i tehnologije 

budućnosti. Zbog toga je EU sredinom osamdesetih uvela razne programe za podsticanje 

tehnologije sa ciljem da se stvori i održi vodeća pozicija na tržištu. Do sredine 80ih godina za 

oblik i pravac istraživanja i razvoja u okviru EU, bile su zadužene nacionalne vlade. Model 

nacionalnog pristupa bio je djelimično po uzoru na Japansko iskustvo u pružanju javne podrške 

industrijama. Jedan od ciljeva EU bio je da ojača veze koje postoje između instituta za 

istraživanje i preduzetnika širom EU, u namjeri da se prevaziđe dugotrajno shvatanje nauke u 

Evropi   kao   kulture   a   u   Americi   kao   posla.   Oprezna   finansijska   tržišta   u   Americi   često 

blagonaklono gledaju na rizične investicije inovativnih preduzeća. Ovakav duh koji pruža 

podršku takvim inovacijama još uvijek nedostaje u Evropi.

1

U svijetu promijena koje je donijelo jedinstveno evropsko tržište i EMU, industrije koje se 

razvijaju treba da uvedu zajedničke standarde EU koji bi olakšali proizvodnju velikih razmjera 

i povećali konkurentnost. Zavisnost zemalja EU u dobavljanju robe visoke tehnologije iz trećeg 

svijeta postoji iz nekoliko razloga. Na strani ponude ulaganje EU u istraživanje i razvoj manje 

je nego u Americi i Japanu. EU takođe dodjeljuje manje ljudskih resursa za istraživanje i razvoj 

i često kasni u započinjanju procesa proizvodnje i objavljivanju rezultata istraživanja i razvoja. 

Evropska preduzeća su manje prijemčiva za nove proizvode od njihovih američkih i japanskih 

rivala, dalje, nedostaje jaka karika između proizvođača i potrošača i postoji neadekvatna obuka 

u   novim   tehnologijama.   Okrugli  sto   evropskih   industrijalaca   bio   je   uspješan   u   dobijanju 

podrške vlada za program jedinstvenog tržišta. Kada su 1983. godine SAD objavile projekat 

„Rat zvezda“, industrijalci EU počeli su da se brinu. Najprije su Japanci preuzeli veliki dio 

tržišta elektronike, a onda je izgledalo da su Amerikanci na putu da sa visoko razvijenom 

industrijskom robom dominiraju tržištem. Sprovođenje politike EU u oblasti istraživanja i 

razvoja dobija oblik četverogodišnjih Okvirnih programa, koji su uvedeni 1984 godine.

1

 M.Jovanović, „Evropska ekonomska integracija“

5

2. Industrijska revolucija u Evropi

Danas   dominiraju   tri   glavna   područja   na   koja   otpada   oko   80%   svjetske   industrijske 

proizvodnje. To su SAD, Evropa i istočna Azija. U Evropi se nalaze neke od najvažnijih 

svjetskih industrijskih regija, koje su locirane u linearnom uzorku od sjevera prema jugu, 

počevši od Škotske preko južne Engleske do Njemačke i Francuske i na kraju sjeverne Italije. 

Velike željezne rude i uglja bile su pogonsko gorivo za razvoj industrijskih regija i brojnih 

manjih regija u Velikoj Britaniji. Svakako je važno spomenuti i Rusiju koja ima svoje prirodne 

resurse. Unutar Rusije takođe postoje regije kojima su glavne prednosti brojna školovana radna 

snaga i veliko tržište. Tržišni rast prije devetnaestog vijeka nije bio u stagnaciji, već je imao 

duže periode rasta i opadanja.

Slika 1. BDP po stanovniku 6 zemalja prije 19. vijeka

Slika prikazuje četiri glavne epizode rasta u određenim tržištima. Italija je bila prva ekonomija 

koja je doživjela epizodu rasta, jer je broj stanovnika naglo pao nakon crne smrti, a preživjelima 

je ostalo više zemlje i kapitala po osobi. Između 1350. i 1420. nivo dohotka po stanovniku 

porastao je za 40%, što predstavlja umjerenu, ali ne zanemarivu stopu rasta od 0,8% godišnje 

tokom 70tih godina. Nizozemsku je uslijedio 16. vijek - BDP po stanovniku porastao je za 70%, 

jer se Nizozemska trgovina brzo širila, a ekonomska struktura preusmjeravala s poljoprivredne