САДРЖАЈ

УВОД……………………...…………………………...........................................…………4

1.ЗНАЧАЈ И УЛОГА ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА.................................................6

1.1. Подела и врсте финансијских тржишта.....................................................10

2. ФУНКЦИОНИСАЊЕ И ОСНОВНЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА............................................................................................................................20

3.ПОСЕБНИ СЕГМЕНТИ ФУНКЦИОНИСАЊА ФИНАНСИЈСКИХ
ТРЖИШТА............................................................................................................................23

3.1.Тржиште новца................................................................................................23

3.1.1.Примарно и секундарно тржиште новца.........................................26

3.1.2.Облици тржишта новца........................................................................28

3.1.3. Субјекти тржишта новца....................................................................30

3.1.4.Краткорочне хартије од вредности на тржишту новца...................31

3.1.5.Обвезнице...............................................................................................32

3.1.6. Благајнички записи..............................................................................34

3.1.7.Комерцијални папири.........................................................................36

3.2.Тржиште капитала............................................................................................38

3.2.1.Функционисање тржишта капитала...............................................41

3.2.2.Облици тржишта капитала..............................................................42

3.2.3.Берзе.......................................................................................................43

3.3. Девизно тржиште

3.4. Тржиште финансијских деривата

ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................45

ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................47

УВОД

Финансијски систем је саставни део привредног система који се састоји из више

елемената помоћу којих треба да омогући несметан ток финансијских средстава у
једној друштвено-економској заједници. Посебна улога и место у оквиру финансијског
система припада финансијским тржиштима. Може се рећи да финансијска тржишта
предстваљају окосницу финансијског система, а самим тим и привредног система
одређене земље. Наравно, о финансијским тржиштима се може говорити и у глобалној
димензији, имајући у виду њихов наднационални карактер.

Поред наведеног, о финансијским тржиштима се може говорити и у ширем и ужем

смислу и у организациономј контексту. Наиме, у првом случају финансијско тржиште
обухвата широк спектар финансијских и привредних институција и субјеката. У ужем
смислу, финансијско тржиште се односи на берзу као институционални оквир и на
разне берзанске активности у оквиру ње.  Другим речима, финансијско тржиште по
ширем приступу можемо схватити као било које место где долази дотрговања, то јест
сусретања   понуде   и   тражње   за   различитим   облицима   финансијских   средстава   или
активе. По ужем схватању, финансијско тржиште се везује за тачно одређено место,
време   и   простор,   где   се   сусрећу   понуда   и   тражња   под   прецизно   дефинисаним
правилима   и   условима.   Дакле,   уже   схватање   појма   финансијског   тржишта   нас
приближава појму берзе.

При томе, основна улога финансијских тржишта је усмеравање финансијских

средстава од суфицитарних ка дефицитарним секторима. На тај начин, омогућава се
функционисање привреде, као и њен континуирани и стабилни развој.

Овај рад се бави посебним аспектима функционисања финансијских тржишта, са

циљем да пружи потпунији увид у специфичности ове предметне области.
При   томе   посебно   се   истиче   значај   финансијских   тржишта   као   један   од   саставних
елемената финансијског система сваке земље. Финансијска тржишта су уједно и један
од   фундаменталних   постулата   тржишне   привреде.   Степен   развијености   тржишне
привреде једне земље је тесно повезан са степеном развоја  њених основних сегмената,
као   што   су:   тржиште   роба   и  услуга,   тржиште   фактора   производње   (тржиште  рада,
тржиште   менаџера),   тржиште   за   контролу   предузећа,   итд.   Заправо,   ради   бољег
разумевања, све сегменте тржишне привреде можемо груписати у једну од две основне
категорије:



Тржишта производа, роба и услуга, која имају много појавних облика. На

пример, снабдевеност продајних објеката, повремене или трајније несташице, ниво
конкуренције, рат цена у смислу давања попуста или купона, понуђени квалитет,
сервис, додатне услуге и слично су само неки од појавних облика ефикасности овог
сегмента тржишне привреде,



Тржишта фактора, као што су рад, капитал, менаџери и слично. Овај сегмент

тржишне привреде није толиковидљив и очигледан као претходни. Ипак и поред тога,
његов значај је огроман пошто већина субјеката привредног и друштвеног живота

1. ЗНАЧАЈ И УЛОГА ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА

Значај и улога финансијских тржишта се не могу посматрати независно и

изоловано од укупне улоге финансијског система у привредном систему једен земље.
Финансијски систем пружа могућност за несметане токове финансијских средстава
између различитих привредних субјеката, као и повезивање разних сектора и учесника
укупног привредног система.

Финансијска тржишта су у својој бити комплексинија од осталих врста тржишта

(роба,   рада,   средстава   за   производњу,   итд)   пошто   финансијски   инструменти
подразумевају   истовремено   креирање   и   трансфер   како   финансијске   активе,   тако   и
финансијске   пасиве   међу   различитим   привредним   субјектима.   Поред   тога,   на   већу
сложеност ових тржишта утичу и следећи фактори:



постојање већег броја сегмената (тржишта новца, тржишта капитала,
тржишта финансијских деривата),



инволвирање већег броја субјеката, које смо већ помињали: држава и њени
органи, привредни и ванпривредни субјекти (банке, финансијске
институције и организације, предузећа и друге организације), становништво
и инострани субјекти,



преко њега се врши повезивање националне економије са светом,



финансијско тржишто је огледало функционисања државе и њених закона,



постоји потреба за сталним иновирањем знања, пошто долази до снажног
развоја научних дисциплина које третирају ову проблематику.

Основни значај и улоге финансијских тржишта можемо сумирати у следећих

неколико функција:

1)Функција повезивања

- Финансијска тржишта су у већој или мањој мери

организована места на којима долази до повезивања купаца и продаваца различитих
финансијских   инструмената,   то   јест   понуде   и   тражње   за   разиичитим   облицима
финансијске   активе,   што   омогућава   њихово   лакше   сусретање,   брже   обављање
финансијских   трансакција   и   смањивање   трансакционих   трошкова.Овде   је   реч   о
основној функцији која произилази из саме суштине финансијског тржишта и његове
дефиниције.

Следећи једноставан и упрошћен пример показује суштину функције повезивања.

Без финансијског тржишта сусретање субјаката А и Б, као што су ПП и ММ било би
значајно отежано. Оно би било сведено на случајност или могуће само кроз лична
познанства. На финансијским тржиштима налажење и реализација оваквих трансакција
је много лакше, сигурније и брже. Организовање и развој финансијских тржишта према
томе омогућава несметан ток и повезивање инвестиционих субјеката, са великим

Дејан Д. Ерић, „Финансијска тржишта и инструменти“ Београд, 2003, стр 58.

пословним или инвестиционим могућностима и штедних субјеката који располажу
вишковима финансијских средстава у одређеном тренутку.

Смањење трансакционих трошкова -

Функција смањивања трансакционих

трошкова се управо односи на смањење таквих трошкова, такозваног тражења, који су
повезани са потребом спајања субјеката који истовремено желе да купе и продају исти
финансијски инструмент. Поред тога, долази и до смањења информационих трошкова
који су повезани са

могућностима прибављања релевантних

информација о другој

страни. Уколико финансијско тржиште брже реагује и рефлектује све релевантне
информације сматра се даје ефикасније. Такоде, на смањивање трансакционих
трошкова утиче и повећање обима промета, до кога неиминовно долази са развојем
финансијских тржишта.

Алокативна функција

- Преко финансијских тржишта се врши алокација

слободних финансијских средстава, тј, њихов трансфер од оних субјеката који у датом
тренутку времена располажу вишковима средстава, ка онима којима су та средства
потребна. На тај начин, преко финансијских тржишта долази до својеврсних токова
алокације и реалокације, то јест усмеравања финансијских ресурса у привреди ка
субјектима или активностима који имају повољне пословне могућности или атрактивне
програме. Ова функција представља основу за следећу.

Функција ефикасности

- Финансијска тржишта обезбеђују оптимално

ефикасно   коришћење   друштвених   средстава   једне   националне   економије   преко
одређивања цене њиховог коришћења, што за пословне субјекте представља трошкове
капитала.   Такође,   ова   функција   се   манифестује  кроз   оцену   ефикасности   постовања
привредних   субјеката   на   појединим   сегменатима

финансијског тржишта.

Финансијско тржиште треба да обезбеди повећање производне, али и управљачке
ефикасности пословања у целој привреди. До тога долази услед чишћења неефикасних
привредних субјеката преко такозваног

"тржишта за контролу предузећа"

(о

њему ће

бити више речи касније). Оно такође омогућава оцену ефикасности менаџера у
предузећима.

Мобилизациона функција

- односи се на улогу финансијског тржишта у

прикупљању слободних финансијских средстава и капитала. Она јатесно повезана са
утврђивањем цена финансијских средстава, штозначајно може да допринесе широј
мобилизацији финансијске штедње. То се постиже преко реално позитивних каматних
стопа, што се дешава у случају када је номинална каматна стопа виша од стопе
инфлације.

Развојна функција

- тесно повезана са претходном. Постојање финансијског

тржишта омогућава складан привредни развој, изградњу инфраструктурних и других
објеката пошто би безфинансијских тржишта било готово немогуће сакупити средства
за те сврхе. Развојна функција доводи до повећања мобииности финансијских
средстава и капитала између грана, а све у зависности од висине стопа приноса.
Ефикасна финансијска тржишта морају да помогну да се развије филозофија - за све

др Горан Питић, др Горан Петковић, др Дејан Ерић, мр Дејан Шошкић и Милко Штимац

"Берзански појмовник",

друго измењено и допуњено издање, Београдска берза, Београд, 1996.. стр 59.

фјучерса, свопова) и тог сегмента финансијског тржишта. Њихов развој је пружио низ
могућности за смањење, удруживање и трговање различитим врстама ризика.

11)

Побољшање животног стандарда становништва

- Постојање финансијских

тржишта   дозвољава   раст   животног   стандарда   и   задовољавање   различитих   потреба
становника.   У   земијама   са   развијеним   финансијским   тржиштима,   преко   једног   од
његових сегмената - хипотекарног тржишта - становништву је омогућено да без реално
великих средстава и под повољним условима купују различите некретнине (земљу,
станове, куће), трајна потрошна добра (аутомобиле, намештај, опрему, белу технику) и
слично.   Та   добра   повећавају   животни   стандард   у   садашњости,   а   становници   ће   их
отплаћивати у будућности, у различитим временским периодима - 5-10, па чак и више -
30-40   година.   Куповина   многих   добара   без   хипотекарног   тржишта   била   би
неупоредиво тежа, па чак и немогућа. Негативан пример је на жалост опет наша земља,
где ови сегменти финансијског тржишта не функционишу и где многи млади људи
имају   огромне   проблеме   у   вези   решавања   стамбених   и   других   основних
егзистенцијалних питања.

1.1. Подела и врсте финансијских тржишта

Независно од развијености државе,

чињеница је да постоји више финансијских

тржишта чак и у оквиру једног националног тржишта. Управо због тога је исправно
користити плурал (множину) и говорити финансијска тржишта, мада није погрешно
користити ни сингулар (једнину), посебно у смислу када се мисли на једно национално
финансијско тржиште или неки од његових сегмената.

У сваком случају и без дилеме, запамтите да постоји више финансијских тржишта.

При томе

, не постоје јединствени критеријуми за њихову поделу. Уместо тога, можемо

говорити о већем броју различитих критеријума. Тако, са аспекта локације тржишта,
односно места на коме се трансакције обављају и подручја на које се односе
разликујемо:



Локална, која се односе на одређено локално подручје, на пример регион или део

земље,



Национална - односе се на целу земљу, и



Интернационална, то јест међународна финансијска тржишта.

Слично овој подели, само са аспекта националне економије, финансијска тржишта

могу бити:



Интерна и

